https://sputnikportal.rs/20230306/jeleni-sagalovic-iz-moskve-nagrada-srpskog-pen-centra-za-najboljeg-prevodioca-srpske-knjizevnosti-marija-jakovljevic-1151974715.html
Јелени Сагалович из Москве награда Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности
Јелени Сагалович из Москве награда Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности
Sputnik Србија
Јелена В. Сагалович из Москве добитница је награде Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности у 2022. години. 06.03.2023, Sputnik Србија
2023-03-06T17:18+0100
2023-03-06T17:18+0100
2023-03-06T17:18+0100
култура
култура – вести
преводиоци
награда
данило киш
милош црњански
михајло пантић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/06/1151974229_0:153:753:577_1920x0_80_0_0_5601e11ff8bfdc200771fc3fbf3ff795.jpg
Управни одбор Српског ПЕН центра одлучио је да награду додели Јелени Сагалович због, како је наведено у саопштењу, посвећеног и истрајног рада у протеклој деценији на превођењу дела савремених српских писаца.Јелена В. Сагалович је на руски језик превела дела Милоша Црњанског, Данила Киша, Светлане Велмар-Јанковић, Виде Огњеновић, Михајла Пантића, Иване Димић, Ласла Блашковића и других.У угледним књижевним часописима објавила је преводе прича и есеја великог броја српских писаца од половине 20. века до данас.Превела и неколико књига из области историографије, архивистике и лингвистике са српског на руски језик.Као уредница издавачке куће „Рудомино“ из Москве, Јелена В. Сагалович је приредила књиге неколико савемених српских писаца, као и једну антологију превода савремене српске књижевности.Посвећена Црњанском, Кишу, Пантићу и БлашковићуПосебно је била посвећена превођењу књига Милоша Црњанског и Данила Киша, те су у њеном преводу објављени „Дневник о Чарнојевићу“ Милоша Црњанског и три књиге Данила Киша – романи „Башта, пепео“ и „Пешчаник“ и књига новела „Гробница за Бориса Давидовича“.Од савремених писаца највише је преводила књиге Михајла Пантића и Ласла Блашковића – радила је на преводу двеју књига изабраних прича Михајла Пантића („Старомодни начун удварања“ и „Шта сам ја себи“) и превела два романа Ласла Блашковића („Мадонин накит“, објављен у руском издању едиције „100 словенских романа“, и „Мртва природа са сатом“).Награда Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности додељује се од 1965. године.
https://sputnikportal.rs/20230303/knjizevniku-mihajlu-panticu-nagrada-kociceva-knjiga-za-celokupno-stvaralastvo-marija-jakovljevic-1151827222.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура – вести, преводиоци, награда, данило киш, милош црњански, михајло пантић
култура – вести, преводиоци, награда, данило киш, милош црњански, михајло пантић
Јелени Сагалович из Москве награда Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности
Јелена В. Сагалович из Москве добитница је награде Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности у 2022. години.
Управни одбор Српског ПЕН центра одлучио је да награду додели Јелени Сагалович због, како је наведено у саопштењу, посвећеног и истрајног рада у протеклој деценији на превођењу дела савремених српских писаца.
Јелена В. Сагалович је на руски језик превела дела Милоша Црњанског, Данила Киша, Светлане Велмар-Јанковић, Виде Огњеновић, Михајла Пантића, Иване Димић, Ласла Блашковића и других.
У угледним књижевним часописима објавила је преводе прича и есеја великог броја српских писаца од половине 20. века до данас.
Превела и неколико књига из области историографије, архивистике и лингвистике са српског на руски језик.
Као уредница издавачке куће „Рудомино“ из Москве, Јелена В. Сагалович је приредила књиге неколико савемених српских писаца, као и једну антологију превода савремене српске књижевности.
Посвећена Црњанском, Кишу, Пантићу и Блашковићу
Посебно је била посвећена превођењу књига Милоша Црњанског и Данила Киша, те су у њеном преводу објављени „Дневник о Чарнојевићу“ Милоша Црњанског и три књиге Данила Киша – романи „Башта, пепео“ и „Пешчаник“ и књига новела „Гробница за Бориса Давидовича“.
Од савремених писаца највише је преводила књиге Михајла Пантића и Ласла Блашковића – радила је на преводу двеју књига изабраних прича Михајла Пантића („Старомодни начун удварања“ и „Шта сам ја себи“) и превела два романа Ласла Блашковића („Мадонин накит“, објављен у руском издању едиције „100 словенских романа“, и „Мртва природа са сатом“).
Награда Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности додељује се од 1965. године.
