00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
Ауторска емисија Љубинке Милинчић
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Јелени Сагалович из Москве награда Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности

© Фото : Спутњику уступио ПЕН центарЈелена В. Сагалович из Москве добитница је награде Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности у 2022. години
Јелена В. Сагалович из Москве добитница је награде Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности у 2022. години - Sputnik Србија, 1920, 06.03.2023
Пратите нас
Јелена В. Сагалович из Москве добитница је награде Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности у 2022. години.
Управни одбор Српског ПЕН центра одлучио је да награду додели Јелени Сагалович због, како је наведено у саопштењу, посвећеног и истрајног рада у протеклој деценији на превођењу дела савремених српских писаца.
Јелена В. Сагалович је на руски језик превела дела Милоша Црњанског, Данила Киша, Светлане Велмар-Јанковић, Виде Огњеновић, Михајла Пантића, Иване Димић, Ласла Блашковића и других.
У угледним књижевним часописима објавила је преводе прича и есеја великог броја српских писаца од половине 20. века до данас.
Превела и неколико књига из области историографије, архивистике и лингвистике са српског на руски језик.
Као уредница издавачке куће „Рудомино“ из Москве, Јелена В. Сагалович је приредила књиге неколико савемених српских писаца, као и једну антологију превода савремене српске књижевности.

Посвећена Црњанском, Кишу, Пантићу и Блашковићу

Посебно је била посвећена превођењу књига Милоша Црњанског и Данила Киша, те су у њеном преводу објављени „Дневник о Чарнојевићу“ Милоша Црњанског и три књиге Данила Киша – романи „Башта, пепео“ и „Пешчаник“ и књига новела „Гробница за Бориса Давидовича“.
Од савремених писаца највише је преводила књиге Михајла Пантића и Ласла Блашковића – радила је на преводу двеју књига изабраних прича Михајла Пантића („Старомодни начун удварања“ и „Шта сам ја себи“) и превела два романа Ласла Блашковића („Мадонин накит“, објављен у руском издању едиције „100 словенских романа“, и „Мртва природа са сатом“).
Награда Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности додељује се од 1965. године.
Михајло Пантић - Sputnik Србија, 1920, 03.03.2023
КУЛТУРА
Књижевнику Михајлу Пантићу награда „Кочићева књига“ за целокупно стваралаштво
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала