https://sputnikportal.rs/20230306/selektor-zoran-lukic-niznji-reprezentacija-srbija-rusija-jokic-djokovic-kosarka-sport-1151321812.html

Селектор Русије за Спутњик: Јокић је „лобања“, Новак највећи, а ФИБА и Евролига – доста више!

Селектор Русије за Спутњик: Јокић је „лобања“, Новак највећи, а ФИБА и Евролига – доста више!

Sputnik Србија

Србин, а селектор Русије и то у тако важном и великом спорту као што је кошарка. Такву привилегију има Зоран Лукић, наш стратег који за Спутњик говори о... 06.03.2023, Sputnik Србија

2023-03-06T21:18+0100

2023-03-06T21:18+0100

2023-03-06T21:18+0100

спорт

спорт

кошарка

зоран лукић

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/04/1151882901_0:107:2048:1259_1920x0_80_0_0_b45a8d964e672ec1cc049b06b7ef1b64.jpg

Кошаркашка репрезентација Русије одиграла је крајем фебруара пријатељске утакмице против Меге и ФМП-а, а то је била добра шанса да попричамо са селектором Зораном Лукићем, иначе рођеним Београђанином.Лукић је стартовао каријеру као помоћник у Беопетролу, а онда га је пут одвео ка Москви и Русији где је прво постао легенда Нижњег из Новгорода у ком је практично од 2008. године до данас са малим прекидом и одласком у Банвит, да би касније сео на клупу репрезентације Русије.Годинама већ важи за једног од најбољих српских тренера, створио је име у иностранству, веома је поштован у кошаркашком свету, изабран је 2021. године за најбољег тренера Лиге шампиона, а посебно је на гласу по добром раду са младим играчима.Како је дошло до тога да Србин постане селектор тако велике земље као што је Русија? То је све само није лако урадити.Зато је Лукићев успех још већи.„Мој осећај је да је за то заслужан минули рад у Русији, јако дуго сам тамо, много играча је прошло кроз моје руке и касније су стигли до репрезентације. Логичан след који су они направили. Помогла је и повезаност Русије и Србије. Ја сам страни тренер који говори руским језик јако добро - сплет разних детаља и околности. Бити тренер Русије је велика част. Нема ту шта да се каже. Кренули смо квалификације за Светско првенство, али је нажалост све прекинуто. Кренули смо добро, победили Италију, међутим десило се шта се десило, дошла је суспензија. Сада је ово први пут после неког времена да играмо ван Русије“, рекао је Лукић на старту интервјуа за Спутњик.Кошарци је потребно решење, а не бла-бла шоуРепрезентативци Русије одседали су у хотелу у ком су били и кошаркашки репрезентативци Србије. Орлови су се на челу са Каријем Пешићем у том тренутку спремали за пут у Атину на меч квалификација за Мундобаскет.Потегло је то и озбиљне теме, што спортске, што друштвене. Лукић је имао прилике да разговара са колегом Пешићем и да се из прве руке још једном увери колико је ситуација у данашњој кошарци запетљана.„Разговарали смо наравно, причали, није завидна ситуација, јако много наших добрих играча није у могућности (да игра)... Дефинитивно мора да се нађе неко решење. Нон-стоп сте у проблему. Нажалост, имам утисак да се у целом свету праве неки зачарани кругови без могућности адекватног решења. Нико није спреман за разумевање другог. Неће нико никога да разуме. Долазите у ситуацију да сада тренер мора да се бави алхемијом, да измишља неке ствари“, објашњава Лукић ситуацију у репрезентативној кошарци још пре него што су се Орлови пласирали на Мундобаскет.Селектор Пешић је у квалификацијама користио преко 40 играча... Невероватна цифра. Неко би рекао и ненормална.„Могао је и више од 40. Сада сам мало саркастичан, али, ето шта му се све десило. Врло је чудна ситуација. Са моје тачке, имам неке клубове који су пустили играче, нису 'плакали'. Ови момци који се сада врате имају за два дана утакмицу у ВТБ лиги. Али, поједини клубови направили су изузетно коректан потез. То је то разумевање и надам се да ће оно да превлада. Мислим, ти рогови у врећи, свако гура своју причу... Бићу искрен и суров, они се том неком комуникацијом играју са интелектом свих нас са стране. Мислим на конфликт Фибе и Евролиге. Мислим... Доста више! Доста више, прекините! Нађите неко решење, а не да у зачараном кругу вртите свој бла-бла шоу. Нађите брате неко решење које је потребно кошарци, а не њима“, јасан је и конкретан Лукић у разговору за Спутњикм као што је и када ради са играчима што му је донело бројне успехе и позитивне резултате.Како се онда у целој тој причи сналази репрезентација Србије? Посебно су квалификације за Светско првенство биле проблематичне.„Све је то лепо, имамо играче, али та окупљања од два-три дана, те утакмице које су кратке, то више није систем који је био раније, када су се месеци проведили на планини. Али, то се мења и други раде на томе. Сви други тренирају, развијају се. Ми стално причамо о неким неуспесима. Нормално је што смо желели да репрезентација дође до неких медаља, али и други раде и много улажу да не причам колики су буџети појединих федерација. Морамо од тога да кренемо, а не од фантазија. Живимо у прошлом времену. Па, онда још и коментаришемо. Да будем искрен ту су коментари и разноразна писања о тренерима да ли знају да раде свој посао“, дотакао се Лукић мало и српке клупске кошарке, не само репрезентативне.Нису му пријали коментари које је читао, а тицали су се рада српских тренера. Као пример узео је Жељка Обрадовића.„Да направим паралелу, просто читам шта се све писало о Жељку Обрадовићу када је кренула сезона. Извините - гади ми се. То су били коментари 'да ли зна да ради', па ово, па 'да ли је прошло време'. Сада одједанпут када је Партизан ушао у серију... Нема више стрпљења. Сада одједном - амнезија! 'Не знамо шта смо рекли о човеку'. Исто тако и о селектору Пешићу. Они су последњи Мохиканци наших тренера, који су дигли српску кошарку, а ми смо нашли да коментаришемо“, стаје Лукић на страну колега.И каже селектор Русије да би волео да се очекивања од репрезентације Србије базирају по систему корак по корак, да се крене од базе, те да није ништа уклесано у камену или обећано нашој репрезентацији.„Морамо да тражимо проблеме у неким другим стварима. Ја сам овде у хотелу видео пуно момака који су се одазвали репрезентацији Србије. Тренер мора да за кратко време склопи пазл који ће да функционише. То није лако. Доведите неког са улице у стан и пробајте да га поставите у ваш живот па ћете видети да ће врло брзо неко да лети кроз прозор. А живимо у озбиљним фантазијама и неким нереалним... Могуће је (да се дође до добрих резултата) и биће могуће у будућности. Али, схватите да једна Пољска, па Француска... Све то иде горе. Нама то сад не одговара, ми бисмо за три дана да се скупимо и да исфункционише. Играчи долазе после напорних сезона или у току сезоне. Треба имати разумевања за све. Пешић се сада бави алхемијом, мућка тамо нешто, да то испадне како треба. Он први жели да буде на Светском првенству и да узме медаљу. Са друге стране морамо да будемо реални и из те базе да градимо, а не из фантазија. Није то прави пут. Па онда крене домино-ефекат. Хајде да кажемо да смо скромна и мала земља која је имала успехе и да се кошаркашки бори“, објашњава Лукић.Јокић и Ђоковић - „плусеви“ ван теренаПартизан и Црвена звезда представљају Србију у Евролиги, а Лукић се надовезује на причу о неповерењу према тренерима.„Има неки број странаца што је и нормално. Скоро је један мој колега рекао, ево конкретан пример је Шпанија, имају много странаца у клубовима па имају добар резултат са репрезентацијом. Партизан и Звезда желе у плеј-оф, а поставили су на клупу два озбиљна вука како се то каже. Узмимо Армани као пример, имају врхунског тренера. Неко се нашао да пита да ли ће Месина остати после серије пораза, а клуб је одмах одговорио да се престане са тим. Постоји поверење. Врло често покушавам да објасним пријатељима да је код нас велики притисак, да се победа не тражи данас, већ јуче".Да ли све то одваја Зорана Лукића од српске кошарке и рада у српским клубовима?„Не, не одваја ме. Свака земља и лига имају своје плусеве и минусе. Једна од врло битних ствари што се тиче тима у ком радим тренутно је што постоји разумевање. Да идемо полако и да правимо систем. Знају како радим већ годинама, степеницу по степеницу. А Евролига није то. Нисам ни неки љубитељ НБА лиге. Једноставно тај шоу, да не кажем циркус, већ ми је... Бизнис је постало. Важно је колико ће се продати мајица, пива и хот-догова, а ово што се доле дешава на терену... Немам намеру то да гледам и да губим време. Европска кошарка ми прија. Евентуално неко финале НБА да погледам, али чак ни то... Само данашњу НБА лигу морам да раздвојим од оне из времена Џордана и Меџика Џонсона, то је била друга планета, други универзум".Када смо код планете Земље, Србија има тренутно најбољег кошаркаша на свету Николу Јокића, али и најбољег тенисера, по многима и спортисту света, Новака Ђоковића.„Јокић је 'лобања', ја то тако дефинишем. Не кажем мозак, већ лобања која је изузетно спортски интелигентна, постоји кошаркашка интелигенција која компензује можда неке недостатке тела. Не гледам много НБА, али читам, пратим. Нека они ломе главу да ли је МВП. Дефинитивно један од најпаметнијих играча у новијој историји кошаркашкој. Зато се и налази тамо где се налази. Цела та фама, па још није Американац, па браво! Шта друго рећи? Има плусеве који су интересантни - не користи друштвене мреже. Технологија иде, али ми морамо да се вратимо неким нормалним стварима. Да дефинишемо шта је нормално. Са овим виртуелним стварима - изузетно утичу на све. Да не улазимо у неку апатију, нисам депресивац, али шта остављамо деци уопште нисам сигуран. Гледам шта се дешава, ова хистерија, лудило, испирање мозгова. Увек постоји задња линија, дно. Али, ово су већ црне рупе".А, Ђоковић? Питају ли Руси за њега, прате ли га?„Прате тенис, воле га, знају карактер победника. Немам много времена, али њега пратим стварно. Није он само спортиста. Представља много више од рекета и лоптице. За мене, надам се да ће остати овакав, он је највећи! Ако уђемо у начин живота Џордановог, морамо да ставимо знак питања. Мухамед Али је већ прилично прошло време. Али у ово ново време - Новак је пун пакет. Има он можда неке ствари које ми се не допадају, али када се све погледа, од породице, спорта, образовања, људскости... Када све ставимо и измеримо мислим да је, не знам да неког не заборавим, али ако гледамо њега - то је нешто невероватно".Ми Срби знамо шта смо прошли...Лукић се у свом послу труди да буде најбољи попут Новака, а суспензија репрезентације Русије значајно му отежава посао.Зато су српски клубови Мега и ФМП помогли Русији.„Много ће нам значити ове утакмице, посебно у овој ситуацији. Да окупимо млађе момке, да одиграмо две припремне утакмице, наставићемо да радимо са пријатељским земљама. Важно је да руски спортисти играју, долазе до искуства у међународној арени. Јако сам захвалан екипама које су прихватиле без секунде размшљања“, каже Лукић.Када може да се очекује да се репрезентација Русије врати у међународна такмичења?„Не могу да причам глобално шта ће бити, али што се тиче спорта иду преусмеравања, реорганизације. Што се тиче кошарке, сешћемо брзо са другим земљама око пријатељских утакмица. Када су званичне утакмице, знате какав је став на вишем нивоу. Када ће се то променити, ја се надам решењу у блиској будућности. Дефинитивно је политика таква да се види и у спорту“, каже Лукић.Српски тренер већ дуги низ година седи на клупи Нижњег. Врло редак пример у данашњој кошарци, пример за свако дивљење.Колико тренера могу да се похвале да су скоро у целини петнаестак година на клупи једног клуба?„У једном сам клубу, не мењам тако често клубове. Има нека логика, кажу неки да раде 3-4 године на једном месту па промене. Видећемо, можда ће се нешто и мењати и код мене, али задовољан сам. Имам жељу да тај клуб настави да иде даље. Надам се да ће нам се приоритети поклопити, што је врло битно. Нижњи је мој клуб“.Нижњи се такмичи у ВТБ лиги, колико је ова цела ситуација утицала на то такмичење, како се ВТБ лига држи?„С обзиром на ситуацију - јако добро. Један број странаца је остао и то од оних квалитетних, нивоа Евролиге. Не могу да кажем да се задржао ниво, сада је то, онај израз перестројка, али ради се максимално да се то не осети. Дефинитивно има квалитетних играча и за мене као селектора није лоше да су ове године руски играчи добили већу минутажу и улогу. Увек може да се извуче максимум и нешто позитивно. Оно што не можеш да промениш не чакај, не плачи, већ се фокусирај на оно што можеш. Као грађанин Србије прошао сам кроз то, знам шта то значи, шта се издешавало. Прати нас све. Није праћење због тога што сам из Србије већ је глобална ситуација“, истиче Лукић.Само у Нижњем има неколико Срба, а чести су на списковима руских клубова. Зашто је то тако?„Тројица играча, колега и ја. Знамо шта се дешава после специјалне војне операције, код неких играча се појавио страх, што је и нормално, па се догодила реакција и одлазак неких играча. Због сигурности, амбасада које пуштају неке информације. И дефинитивно то прави проблем и то утиче на психу. Ми који смо прошли кроз све то, добро разумемо, наши играчи нису имали проблем код одласка у Русију и било какав страх. Осећа се да се та нека хистерија смирује, али се смањује и спушта се лопта, мањи је број дезинформација. Ми Срби знамо шта смо прошли, па нам је лакше да се адаптирамо. Нажалост све нам је познато“, истиче Лукић.Па, додаје:„Прво нас гледају као братски народ и као земљу кошарке, јако пуно играча је прошло кроз руску лигу и који ће пролазити. Окренути су ка нама, играчи и тренери са наших простора су максимално цењени“.Један од најбољих играча ВТБ лиге је баш Србин - Никола Милутинов.„Да Милутинов је ту, видећемо колико ће нам Никола бити ту, то сад морате да видите са њим. Али, по разговору што сам приметио дефинитивно има интереса евролигашких клубова да га доведу. Дефинитивно Евролиги као тржиште руски клубови недостају“.Србија има младе тренере, потребна им је шансаВелики плус Зорана Лукића је што одлично говори руски језик. Колико је било тешко научити га?„Никада раније нисам имао додира са руским језиком и онда сам полако, самоучка како ни то кажу. Замолио сам тадашње асистенте. Колико год да су као словенски језици слични, граматички немају додирних тачака и онда мора да се води рачуна. Да водим тренинге на руском потпуно сам успео за једно годину и по дана до две године. Сада имам руске играче у клубу, једног Американца и српске играче, говоримо на руском, мало српском, а енглески колеге нек преводе,, да не вртим информације, да не губимо време“, објаснио је Лукић.Зоран је као искусан стратег имао прилике да ради са младим кошаркашима и репрезентативцима Србије до 19 година где је могао да се увери у квалитет играча који тек долазе.Каква је ситуација са младим српским играчима, а каква са младим тренерима?„Нажалост били смо четврти у Летонији на Светском првенству, побегла нам је медаља испред носа. Изузетно ми је било драго што сам добио могућност да радим са тим младим момцима, видео сам чак неке и сада у Београду. Моје мишљење је да у Србији има јако пуно добрих тренера, само треба да добију шансу да раде и да буду адекватно плаћени. Доста њих одлази у иностранство. Не тражимо ми тренери неке куле и градове. Већ да имамо нормалну егзистенцију. Нема пуно људи који раде посао који воле, обично те живот усмери у неком смеру. За 99 одсто тренера могу да кажем да ово није само посао, већ и љубав“, закључио је Лукић интервју за Спутњик.

https://sputnikportal.rs/20230220/cska-moskva-beograd-partizan-dalas-mur-kosarka-sport-1151195459.html

2023

Вести

sr_RS

зоран лукић интервју, зоран лукић репрезентација, зоран лукић србија русија, зоран лукић русија, зоран лукић звезда партизан, зоран лукић обрадовић, zoran lukić intervju, zoran lukić reprezentacija, zoran lukić srbija rusija, zoran lukić rusija, zoran lukić zvezda partizan, zoran lukić obradović, nikola jokic, novak djokovic, zoran lukic, zoran lukic selektor, zoran lukic basketball, zoran lukic kosarka, ruski kosarkasi, kosarkasi rusije, russia basketball