Руски економиста: Русија не треба да се окреће Истоку него себи
© Sputnik / Владимир Трефилов
Пратите нас
Замена увозне робе у Русији није могућа без покретања инвестиционог процеса који покреће држава. Русија не треба да се окреће Истоку, него себи, сматра руски економиста и оснивач Фонда за економска истраживања Михаил Хазин.
„Сада је потребно мењати у земљи кредитно-монетарну политику која, уместо да буде заснована на забранама, треба да почива на подршци. За то је неопходно суштински снизити улог, појефтинити кредите за инвестиције, за производни сектор, донекле променити порески систем. И, верујте, одмах ће се наћи 300 до 400 милијарди долара који ће моћи сваке године да се усмеравају у развој економије Русије“, каже Хазин у интервјуу за Спутњик.
Он додаје да је потгребно инвестирати средства у изградњу производних капацитета који ће бити усмерени на замену увозне робе.
„Потребно је, најзад, посветити се финансирању малог и средњег бизниса, дати му олакшице, омогућити предузетницима да се баве својим послом, и све ће бити добро. На пример, индустријска хипотека испод три до пет одсто о којој је говорио председник (Русије Владимир Путин) у недавном обраћању Федералној скупштини – то је дивна ствар, али уз данашњу финансијску политику то је немогуће учинити. Банкама ће то донети чисте губитке, нико им неће дати новац из буџета“, наводи Хазин.
Економиста додаје да такве потезе спречава Међународни монетарни фонд, јер „финансијским системом и даље управља Вашингтон“.
„Они против нас ратују и истовремено управљају нашим финансијским системом, али Русија данас има јединствену шансу да започне свој препород, да се реално посвети својој економији. Русија сада не треба да се окреће Истоку, него самој себи, јер је повратак на Исток, о којем данас тако много говоре, по мом дубоком уверењу, само покушај да се затворе рупе које су настале након одласка западних компанија“, уверен је Хазин.
Према његовом мишљењу, с тачке гледишта развоја руске економије, паралелни увоз ће донети више штете него користи.
„Шта је, на пример, потребно Кини од нас? Пре свега, руска нафта и руски гас. А нама од њих – долари којима ћемо поново куповати инострану робу широке потрошње. Тај зачарани круг мора бити прекинут. Боље да уложимо средства која постоје у Русији у сопствену производњу, па нећемо имати потребу за доларима“, наводи економиста.
Свет више никада неће бити исти
На питање каква је валута данас потребна Русији, с обзиром на то да су и долар и евро проглашени „токсичним“ валутама, Хазин одговара да за сада није извесно каква ће се валута појавити у зони у којој ће бити Русија.
„Свет се данас мења врло кардинално, никада више неће бити онакав какав је био до 24. фебруара прошле године. Већ сада се види да се свет распада не само на нове економске него и на нове валутне зоне. У нашу валутну зону, поред Русије, ући ће и њени најближи суседи, Иран, Турска и арапски свет, могуће још неко. Данас је тешко рећи каква ће ту бити валута. Можда ће то бити наша рубља, а можда ће се појавити нека друга обједињена валута, као, рецимо, у Европској унији“, наводи Хазин.
Он истиче да је Запад на прагу најдубље кризе која ће довести до смене елита, доласка нових људи који ће покушати да успоставе нове односе с Русијом.
Када је реч о ограничењу цена руских енергената које су увели Вашингтон и Брисел, Хазин подсећа на закон економије који гласи: сваки покушај вештачког регулисања цена доводи до њиховог раста за потрошаче.
„Европљани то сада веома осећају у својим новчаницима, то је све. Не желим да будем груб, али савремени западни лидери су, чини се, коначно изгубили разум. У сваком случају, сва њихова дејства су толико неадекватна, да више и не изненађује оно што се догађа у овом тренутку с економијама Сједињених Америчких Држава и Западне Европе. Оне, просто говорећи, деградирају. О томе сведочи и прилично висока инфлација, као и значајно сужавање индустријског сектора и сектора услуга и пад обима малопродаје“, наводи економиста.
Према његовој оцени потребно је следити принцип личне одговорности, посебно када се одређени људи именују на руководеће функције.
„Када се бира, рецимо, директор 'Роскосмоса', потребно му је дати конкретан задатак: 'Илон Маск планира да у наредних пет година произведе 12.000 сателита, значи, ми за три године морамо да направимо најмање 10.000 сателита“, каже Хазин.
Он напомиње да је то била политика у Совјетском Савезу током тридесетих и четрдесетих година прошлог века.
„Управо се у таквој ситуацији нашао 1947. Године мој деда Григорије Лејзерович Хазин, ког је једног лепог дана по Стаљиновом налогу позвао код себе Виктор Абакумов, тадашњи министар државне безбедности СССР-а. Он му је дао задатак да око Москве постави систем противваздушне одбране и да тај задатак испуни брзо и у строго утврђеном року. На крају је Абакумов питао: 'Да ли ћеш успети'? Деда је одговорио: 'Да, успећу'. Абакумов је дсамо приметио да ће, ако не успе да изађе на крај с тим, деда бити затворен. Деда је испунио све што је тражено и добио је 1949. године Стаљинову награду. Наравно, тада је било друго време, разуме се да се данас не може тако радити. Ја и не предлажем то, не дај боже. Ствар је, понављам, само у томе да сваки руководилац носи личну одговорност за оно што му је наложено и да је буде свестан. Ако је јасно да неће изаћи на крај са задатком, неопходно га је заменити другим, компетентнијим, квалификованијим“, сматра економиста.
Он додаје да у Русији има паметних људи који су способни то да раде.
„Разуме се, није лако покренути се с мртве тачке. Рећи ћу и више: веома је болно. Ипак, треба почети. Што пре, то боље. Главно је да процес протиче без ексцеса. Сетите се како је то код Салтикова-Шчедрина у његовом изванредном делу 'Историја једног града', када је један од градских челника дао потпуно генијалан савет: 'Просвећивање треба уводити умерено, ако је могуће, без крвопролића'“, закључује Хазин.
