Хоће ли Србија и Кина прећи још један важан заједнички корак
© Tanjug / ZORAN ZESTIC
Пратите нас
Кина је прошле године била највећи спољнотрговински партнер Србије и добра сарадња би, судећи према најави премијерке Ане Брнабић, требало до краја ове године да буде потврђена споразумом о слободној трговини. Они су у плану и са Египтом и Емиратима, што указује на потребу да, мимо европског, тражимо и нова тржишта за српску робу.
Брнабићева је на „Копаоник бизнис форуму“ изјавила да су приоритети Владе у 2023. године рад на постизању три основна споразума о слободној трговини и то са Кином, Египтом и са Уједињеним Арапским Емиратима.
„Верујем да ћемо постићи споразум о слободној трговини с Кином који ћемо, надам се, испреговарати и потписати до краја ове године, и да ћемо ту бити још јачи“, рекла је премијерка. Она сматра да ће то отворити додатни простор и за трговинску размену и размену услуга, али и за прилив нових технологија у Србију. За њу је, каже, посебан фокус на вештачкој интелигенцији.
Важан корак Кине и Србије
Посебно је порастао наш извоз у Кину и то, како су истакли наши званичници, 152 пута је био већи него пре десет година. На крају прошле године је достигао вредност од 1,2 милијарде долара, а 2012. је био скромних седам милиона. У односу на 2021, када смо из Кине увезли робу за 4,3 милијарде долара, био је већи за око 500 милиона.
Коментаришући за Спутњик план који је изнела премијерка, добар познавалац кинеске привреде и српско-кинеских односа, спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић каже да би такав споразум имао велики значај за нашу сарадњу са том земљом.
Србија је прошле године у Кину извезла робу вредну 1,2 милијарде долара што је 152 пута више него пре десет година
© AP Photo / Chinatopix
Он напомиње да Кина има 24 споразума о слободној трговини од којих је 16 потписано и примењују се. Остали су у различитим фазама преговарања, а један од таквих је онај са заливским земљама који се преговора још од јула 2004. године о чему је, подсећа он, посебно било речи током посете кинеског председника Си Ђинпинга Саудијској Арабији децембра прошле године.
Осетљива материја
„Уопште, преговарање тих споразума иде доста споро јер се ради о осетљивим стварима. То је видљиво и на примеру Србије и Кине, где имате једну привреду средње величине као што је Србија и партнера какав је Кина, прва или друга највећа економска сила на свету, зависно од тога којим критеријумима то мерите. То је споразум који би донео значајне добитке Србији“, не сумња Коркоделовић.
Он објашњава да је предност то што домаћа или страна предузећа која делују у Србији, улазе на једно огромно тржиште од 1,4 милијарде становника са великом средњом класом од најмање 400 милиона људи који желе да имају на располагању страну робу, посебно из Европе.
Наш саговорник, међутим, указује да у креирању тих споразума треба избећи и могуће опасности.
„Ако ви широм отворите бесцаринска врата једној тако великој привреди онда она може веома да утиче на развој домаћих предузећа. Због тога су ти преговори и дуготрајни, осетљиви и свеобухватни“, напоменуо је Коркоделовић.
Високе технологије
Осврћући се на напомену премијерке да би у фокусу споразума посебно са Кином био сектор високих технологија, он сматра да то јесте велика шанса.
„Предлози који се тичу високих технологија су једна од три теме које доминирају на тренутном заседању такозване две седнице, једном од најважнијег политичког догађаја у Кини. Кина ће због америчке претње у високе технологије улагати велика средства, близу 200 милијарди долара годишње“, каже наш саговорник.
Кинески лидер Си Ђинпинг је почетком прошле године од надлежних у Пекингу затражио да убрзају рад на споразуму о слободној трговини са Србијом
© Влада Србије
Он објашњава да је кинески сектор високих технологија у силном налету и биће још више зато што је Кина на то готово натерана, јер САД Кину доживљавају као главног конкурента у наредним деценијама и својеврсну безбеднсону претњу због снажног привредног развоја.
Кина је, како додаје, практично водећа сила када је у питању три четвртине нових високих технологија, што је признао Аустралијски институт за стратешку политику, научна институција за коју многи сматрају да је продужена рука војно-индустријског комплекса, пре свега у САД и антикинески су расположени.
„Они су утврдили да Кина надмашује САД у 37 од 44 врхунске технологије за које се сматра да подстичу иновације, раст, војну силу, у наредним деценијама. Ту се пре свега ради о вештачкој интелигенцији, роботици, биотехнологији, савременој индустрији и квантној технологији“, прецизира Коркоделовић.
Технолошки парк
На питање колико би Кина била спремна да трансферише нове технологије у Србију, чему се посебно нада премијерка Брнабић, наш саговорник подсећа на заједничке планове о којима је већ било речи.
„Од раније постоји идеја о развоју технолошког парка код нас уз обалу Дунава у Земуну. Постоји пример Белорусије где су кинеске фирме већ оформиле један технолошки парк вредан више од милијарду долара у коме се већ одвијају одређене активности. Хуавеј већ има дугогодошњу сарадњу са високошколским институцијама у Србији“, напомиње наш саговорник.
Он сматра да би тако нешто, вероватно могло да се оствари и са другим кинеским компанијама. Ту је и могућност задовољавања потреба бројне кинеске средње класе, пре свега у области прехрамбене индустрије и одређене луксузне робе, сматра Коркоделовић.
За српско воће и поврће су заинтересовани у Уједињеним Арапским Емиратима, али и Египту
© Fotolia / Aleksandar Mijatovic
Тешки преговори
Споразум о слободној трговини са Кином постао је актуелан после сусрета председника Србије Александра Вучића са кинеским лидером Си Ђинпингом у Пекингу, почетком фебруара прошле године. Тада је пренето да је председник Кине свом Министарству за трговину наложио да са Владом Србије настави и брзо оконча разговоре о уговору о слободној трговини.
Министар финансија Синиша Мали је потом оценио да нас чекају "тешки разговори и преговори око споразума" који ће значити нова радна места, нове фабрике, нове изазове, али и улагања у нове технологије, организације, управљање.
У 2022. години у односу на 2021. вредност извоза поједине робе забележио је изузетан раст. Чак девет пута више је вредео извоз наизменичних вишефазних мотора, а први пут су из Србије извезени и електромотори. Извезено је и три пута више руде бакра и концентрата, што је и највећа ставка у нашем извозу,. На листи су и букове даске, као и 4,5 пута више смрзутог говеђег меса.
Пшеница је, пре свега, оно што Србију препоручујеза велико тржиште Египта, као и воће и поврће за Уједињене Арапске Емирате, о чему су званичници Србије и ових арапских земаља већ разговарали.
