https://sputnikportal.rs/20230310/sumanute-ideje-sa-zapada-stvaraju-li-sad-dva-krila-nato-jedan-protiv-rusije-a-drugi-protiv-kine-1152224428.html
Сумануте идеје са Запада: Стварају ли САД два крила НАТО — један против Русије, а други против Кине
Сумануте идеје са Запада: Стварају ли САД два крила НАТО — један против Русије, а други против Кине
Sputnik Србија
Формирање „европског НАТО“ које предлаже мађарски премијер Виктор Орбан не може се замислити без одобрења Вашингтона, а много је вероватније, сматра генерал у... 10.03.2023, Sputnik Србија
2023-03-10T22:00+0100
2023-03-10T22:00+0100
2023-03-10T22:00+0100
свет
свет
свет – политика
сад
кина
русија
украјина
нато
анализе и мишљења
свет са спутњиком
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/1a/1124477182_0:201:2927:1847_1920x0_80_0_0_cb38e76512843b3a97ded7f3277767fd.jpg
Орбанова идеја о „европском НАТО“, мотивисана уверењем да ЕУ треба да се самостално штити, а не да се узда у помоћ САД, није нова и наслања се на давно присутну али неостварену иницијативу за формирање европске војске. Није ново ни одступање Орбана и Мађарске од ставова закуцаних у Бриселу и њихов дисидентски глас у ЕУ, било да је реч о глобалним или регионалним питањима.Најчешће се то ипак тиче односа ЕУ према Русији, украјинској кризи и санкционој политици: Орбан упорно позива да Европа размисли о будућности односа са Русијом и истиче да је Будимпешти у интересу да сачува добре односе са Москвом, а једнако истрајно упозорава и да одлуке које доноси Брисел одражавају чешће америчке него европске интересе.Ковач каже да међу водећим државама ЕУ и НАТО нема концентрације моћи да надјачају моћ САД у блиској будућности. Тешко је, каже, замислити, да у скорије време Америка нема пресудни утицај у Европи у свим сегментима друштва јер већина посебно источноевропских земаља више гледа на Вашингтон као на престоницу него на Брисел.Два крила НАТООтуда је, каже Ковач за Спутњик, основни услов за формирање „европског НАТО“ да Америка буде та која ће контролисати ту организацију као један део тог блока, док би други био задужен за Далеки исток и Кину. Ти елементи, подсећа генерал, постоје и у америчкој стратегији као начини за решавање два највећа проблема САД у будућности, а то су Русија као највећи војни конкурент и сузбијање свих елемената раста моћи Кине.„Верујем у варијанту да ће Немачка бити водећа и у војној сфери, да ће добити извесне мандате у ком правцу да води НАТО и да у неком продуженом сукобу по мери потреба Америке буде способна да води рат против Русије. А САД би се са Британијом Аустралијом, Канадом, Новим Зеландом, Јужном Корејом и Јапаном борила око сузбијања интереса Кине на Далеком истоку везано за Тајван и Јужнокинеско море. У том правцу замишљам релативну самосталност ‘европског НАТО’ као дела глобалне организације евроатлантског простора са два подсистема — европским и далекоисточним“, предвиђа Ковач, који је и директор Евроазијског безбедносног форума.Он ипак не искључује могућност да САД изгубе потребу да буду у Европи уколико, како каже, дође до исхода украјинске кризе на начин да се договоре са Русима о геостратешким интересима.Др Александар Митић из Института за међународну политику и привреду сагласан је да је идеја о војној самосталности Европе тешко изводљива и скоро па немогућа у актуелним условима и са постојећом политичком елитом у ЕУ.Ова идеја, подсећа, није нова, постоји већ деценијама у оквиру ЕУ, а представљали су је пре свега Француска. Имала је више покушаја операционализације и током 2000-их укључујући и на Балкану с операцијом Алтеа у БиХ и Конкордија у Северној Македонији.Сервилна ЕУСада, у време кризе у Украјини, по мишљењу Ковача, тешко је очекивати да ће се реформисати ни ЕУ ни НАТО али је сигурно да ће решење кризе утицати на обе организације.„Не жели Мађарска али ни многе друге државе доминацију Америке у Европи и не желе овакво њено насилничко понашање. Проблематично је што су Британија и Америка направиле сервилном ЕУ и све чланице НАТО. А нема отпора изузев Орбановог“, констатује генерал, напомињући да је Мађарска одавно препозната као држава која брани суверенизам у свим сегментима друштва.Митић истиче да, кад је у питању НАТО, постоји само један газда, а то су САД, иако у Алијанси постоје пукотине — поред Мађарске ту је и Турска, због неувођења санкција Русији, сукоба са Шведском везано за приступање НАТО, као и због америчког условљавања продаје ловаца Ф-16 Анкари. Ту су и пукотине на релацији Немачке и Пољске око тога ко више помаже Украјини, па расцепт између Француске и САД око тога треба ли Алијанса да шири активности и на Пацифик, набраја Митић:Очигледно је и да Америка велику наду полаже у кључну улогу Немачке у сукобу у Украјини, односно преко ње спроводи оно што је замислила.Он у том светлу види и недавну посету немачког канцелара Олафа Шолца Вашингтону. Како каже, сви се питали како ће Немачка одреаговати на откриће америчког новинара Симора Херша о томе како су Американци саботирали Северни ток.„А како је Немачка реаговала? Никако. И шта је урадио Шолц? Отишао је код Бајдена и практично легитимисао све што су Американци урадили“, примећује Митић уз оцену да Шолц живи у паралеленој реалности кад је у питању будућност Немачке, не само у безбедносно-војном аспекту него и у економији и политици.Немачка фабрика тенкова у Украјини?За Ковача је скандалозна најава да би немачка корпорација Рајнметал могла да отвори фабрику тенкова у Украјини, која би производила 400 тенкова годишње. Како каже, то се уклапа у америчку стратегију у Европи и показује да САД желе перманентни рат.Међутим, ако би дошло до инсталирања ове фабрике током ове кризе, сигурно је да Руси имају моћ да ни грађевински део фабрике не би био завршен а камоли постављана нека технологија и производња, као што неће дозволити ни евентуални пријем Украјине у НАТО јер је то питање њене националне безбедности, уверен је Ковач.По оцени Митића, и вест о планирању изградње фабрике тенкова у Украјини показатељ је да се Западу жури да ескалира сукоб, док се руској страни, како се чини, не жури.То је зато, сматра Митић, што Русија има моментум на терену, показало се да је економија Русије много отпорнија, да је кохерентност друштва у Русији већа него што се очекивало, да је подршка руководству много већа, да су капацитети и руске економије и руске спољне политике много већи него што се очекивало, а да је Запад остао у неку руку изолован од остатка света о чему пишу и западни медији.„Требало им је годину дана да дођу до тог закључка, мада је то било јасно још у марту прошле године. Нису успели да окрену против Русије једну једину земљу у свету која не припада политичком Западу, па чак ни своје бивше колоније. И то је велики спољнополитички дебакл и европске и америчке дипломатије,“ закључак је Митића.Планови Америке против Русије и Кине били су једна од тема емисије „Од четвртка до четвртка“:
https://sputnikportal.rs/20230309/amerika-otvara-i-drugi-front-protiv-rusije-olivera-ikodinovic-1152173646.html
сад
кина
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
свет, свет – политика, сад, кина, русија, украјина, нато, анализе и мишљења, свет са спутњиком
свет, свет – политика, сад, кина, русија, украјина, нато, анализе и мишљења, свет са спутњиком
Сумануте идеје са Запада: Стварају ли САД два крила НАТО — један против Русије, а други против Кине
Формирање „европског НАТО“ које предлаже мађарски премијер Виктор Орбан не може се замислити без одобрења Вашингтона, а много је вероватније, сматра генерал у пензији др Митар Ковач, јачање европског крила Алијансе под окриљем Америке где би централну улогу имала Немачка.
Орбанова
идеја о „европском НАТО“, мотивисана уверењем да ЕУ треба да се самостално штити, а не да се узда у помоћ САД, није нова и наслања се на давно присутну али неостварену иницијативу за формирање европске војске. Није ново ни одступање Орбана и Мађарске од ставова закуцаних у Бриселу и њихов дисидентски глас у ЕУ, било да је реч о глобалним или регионалним питањима.
Најчешће се то ипак тиче односа ЕУ према Русији, украјинској кризи и санкционој политици:
Орбан упорно
позива да
Европа размисли о будућности односа са Русијом и истиче да је Будимпешти у интересу да сачува добре односе са Москвом, а једнако истрајно упозорава и да одлуке које доноси Брисел одражавају чешће америчке него европске интересе.
Ковач каже да међу водећим државама ЕУ и НАТО нема концентрације моћи да надјачају моћ САД у блиској будућности. Тешко је, каже, замислити, да у скорије време Америка нема пресудни утицај у Европи у свим сегментима друштва јер већина посебно источноевропских земаља више гледа на Вашингтон као на престоницу него на Брисел.
Отуда је, каже Ковач за Спутњик, основни услов за формирање „европског НАТО“ да Америка буде та која ће контролисати ту организацију као један део тог блока, док би други био задужен за Далеки исток и Кину. Ти елементи, подсећа генерал, постоје и у америчкој стратегији као начини за решавање два највећа проблема САД у будућности, а то су Русија као највећи војни конкурент и сузбијање свих елемената раста моћи Кине.
„Верујем у варијанту да ће Немачка бити водећа и у војној сфери, да ће добити извесне мандате у ком правцу да води НАТО и да у неком продуженом сукобу по мери потреба Америке буде способна да води рат против Русије. А САД би се са Британијом Аустралијом, Канадом, Новим Зеландом, Јужном Корејом и Јапаном борила око сузбијања интереса Кине на Далеком истоку везано за Тајван и Јужнокинеско море. У том правцу замишљам релативну самосталност ‘европског НАТО’ као дела глобалне организације евроатлантског простора са два подсистема — европским и далекоисточним“, предвиђа Ковач, који је и директор Евроазијског безбедносног форума.
Он ипак не искључује могућност да САД изгубе потребу да буду у Европи уколико, како каже, дође до исхода украјинске кризе на начин да се договоре са Русима о геостратешким интересима.
Др Александар Митић из Института за међународну политику и привреду сагласан је да је идеја о војној самосталности Европе тешко изводљива и скоро па немогућа у актуелним условима и са постојећом политичком елитом у ЕУ.
„Ово што је Орбан изјавио је рационално и нормално али је у нескладу са реалним односом снага у Европи и чињеницом да су САД, поготово од почетка руске специјалне војне операције и трансатлантским аранжманом, у потпуности загосподариле простором ЕУ“, каже Митић.
Ова идеја, подсећа, није нова, постоји већ деценијама у оквиру ЕУ, а представљали су је пре свега Француска. Имала је више покушаја операционализације и током 2000-их укључујући и на Балкану с операцијом Алтеа у БиХ и Конкордија у Северној Македонији.
Сада, у време кризе у Украјини, по мишљењу Ковача, тешко је очекивати да ће се реформисати ни ЕУ ни НАТО али је сигурно да ће решење кризе утицати на обе организације.
„Не жели Мађарска али ни многе друге државе доминацију Америке у Европи и не желе овакво њено насилничко понашање. Проблематично је што су Британија и Америка направиле сервилном ЕУ и све чланице НАТО. А нема отпора изузев Орбановог“, констатује генерал, напомињући да је Мађарска одавно препозната као држава која брани суверенизам у свим сегментима друштва.
Митић истиче да, кад је у питању НАТО, постоји само један газда, а то су САД, иако у Алијанси постоје пукотине — поред Мађарске ту је и Турска, због неувођења санкција Русији, сукоба са Шведском везано за приступање НАТО, као и због америчког условљавања продаје ловаца Ф-16 Анкари. Ту су и пукотине на релацији Немачке и Пољске око тога ко више помаже Украјини, па расцепт између Француске и САД око тога треба ли Алијанса да шири активности и на Пацифик, набраја Митић:
Очигледно је и да Америка велику наду полаже у кључну улогу Немачке у сукобу у Украјини, односно преко ње спроводи оно што је замислила.
„Вашингтон је сломио кичму Берлину у последњих годину дана. Разумљиво и зашто: превише дуго је Немачка флертовала са Русијом — а то је недопустиво уколико желите да будете део Алијансе у којој САД сматрају да би сви требало да буду послушни. Видели смо како је Немачка понижавана на почетку овог сукоба. Сада су окренули своју политику за 180 степени, укључујући и повећање издвајања за војску“, објашњава Митић.
Он у том светлу види и недавну посету немачког канцелара Олафа Шолца Вашингтону. Како каже, сви се питали како ће Немачка одреаговати на откриће америчког новинара Симора Херша о томе како су Американци саботирали Северни ток.
„А како је Немачка реаговала? Никако. И шта је урадио Шолц? Отишао је код Бајдена и практично легитимисао све што су Американци урадили“, примећује Митић уз оцену да Шолц живи у паралеленој реалности кад је у питању будућност Немачке, не само у безбедносно-војном аспекту него и у економији и политици.
Немачка фабрика тенкова у Украјини?
За Ковача је скандалозна најава да би немачка корпорација Рајнметал могла да отвори фабрику тенкова у Украјини, која би производила 400 тенкова годишње. Како каже, то се уклапа у америчку стратегију у Европи и показује да САД желе перманентни рат.
Међутим, ако би дошло до инсталирања ове фабрике током ове кризе, сигурно је да Руси имају моћ да ни грађевински део фабрике не би био завршен а камоли постављана нека технологија и производња, као што неће дозволити ни евентуални пријем Украјине у НАТО јер је то питање њене националне безбедности, уверен је Ковач.
„Русија неће стати, јер ово није рат који се води негде на границама САД — као што ни САД не би одустале од своје безбедности према Мексику“, истиче Ковач.
По оцени Митића, и вест о планирању изградње фабрике тенкова у Украјини показатељ је да се Западу жури да ескалира сукоб, док се руској страни, како се чини, не жури.
То је зато, сматра Митић, што Русија има моментум на терену, показало се да је економија Русије много отпорнија, да је кохерентност друштва у Русији већа него што се очекивало, да је подршка руководству много већа, да су капацитети и руске економије и руске спољне политике много већи него што се очекивало, а да је Запад остао у неку руку изолован од остатка света о чему пишу и западни медији.
„Требало им је годину дана да дођу до тог закључка, мада је то било јасно још у марту прошле године. Нису успели да окрену против Русије једну једину земљу у свету која не припада политичком Западу, па чак ни своје бивше колоније. И то је велики спољнополитички дебакл и европске и америчке дипломатије,“ закључак је Митића.
Планови Америке против Русије и Кине били су једна од тема емисије „Од четвртка до четвртка“:
