Егон Савин: Свет данас воде необразовани људи који поништавају руске писце, а то је светогрђе /фото/
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Они који данас желе да пониште вредност Достојевског, Чајковског, руских великана, врше светогрђе. Ти људи никада нису читали Достојевског, нити слушали Чајковског. Свет данас воде необразовани људи. То је све политичка злоупотреба, игнорантски однос према великим вредностима које су обележиле ову цивилизацију, каже за Спутњик редитељ Егон Савин.
Уметник у чијој биографији је забележено више од стотину режираних представа, после комада „Тамна је ноћ“, „Мрешћење шарана“, „Смртоносна мотористика“, „Пазарни дан“ и „Свињски отац“, подухватио се најобимнијег дела Александра Поповића, драме „Развојни пут Боре Шнајдера“ која ће премијеру имати 16. марта у Југословенском драмском позоришту.
Истовремено, за „Орбиту културе“ најављује и рад на представи која је компилација романа „Браћа Карамазови“ и „Идиот“, уверен да без велике литературе нема ни великог позоришта.
„Увек се враћам великим писцима. Много је величанствене литературе у књигама које нису прочитане. Долазе генерације које не читају ништа. Позориште ће тешко опстати без враћања великим класицима“, каже Савин.
О комадима Александра Поповића каже да су оригинални и вечно актуелни, а о писцу, да би данас, да је жив, писао социјалне драме, које су у вези са актуелном политичком ситуацијом.
„Ниједан српски драмски писац није написао толико комада, а остао толико оригиналан и самосвојан. Бавио се менталитетом, а он је непроменљив. Аца је то знао. Писао је о малим људима који се довијају и гледају како на сваки начин да превазиђу непријатне околности ратова, револуција, политичких промена, прогањања. Његови ликови упркос свим недаћама успевају да преживе. Тај народски витализам је изузетно важан у његовом делу. Он сматра да је народ неуништив, али је способан да уништава“, објашњава Савин.
Најзабрањиванији драмски писац у Југославији
За Александра Поповића са којим се дружио дуги низ година истиче да је био прави позоришни човек:
„За себе је говорио - ја нисам драмски већ позоришни писац. Разлика је велика и озбиљна. Увек је присуствовао пробама, али није имао ништа против када бих нешто штриховао или дописао. Радовао се сваком позоришном процесу и успесима којих је било много, иако је он најзабрањиванији драмски писац у Југославији. Многа његова дела завршила су у бункеру, па су играна касније. То је оставило трага на Аци, али је он из пркоса настављао да пише све провокативније комаде, што ће се видети и у 'Развојном путу Боре Шнајдера'“.
Егон Савин: Данас има пуно људи који немају услова за пристојан живот
© Sputnik / Лола Ђорђевић
А тај комад, написан 1967. показује како је „менталитет појео систем“.
„Ти политички комади су извргавали руглу систем. Цела дисидентска књижевност је настала на чињеници да систем не ваља, да га треба мењати и да ће све процевтати када дође једног дана вишепартијски систем. Ми смо веровали у то да ће вишепартијски систем и демократија донети благостање, а десило се обратно. Сада је сасвим јасно да је менталитет тај који је успео да разори тако племенит систем као што је социјализам. Наравно једнопартијски социјализам је увек нека врста деспотије и данас постоје гласни критичари свега што су комунизам и социјализам учинили, а учинили су много“, истиче Савин.
Аца Поповић у стану држао одливак Лењина
Напомиње и да је Александар Поповић целог свог живота био лењиниста:
„Као млад преживео је Други светски рат. Неколико година је провео на Голом отоку. Био је прави левичар лењинског кова. У свом стану је држао одливак Лењина. Имао је тешку судбину, али је са одређеним поносом плаћао цену својих идеолошких и литералних убеђења. Време деведесетих година, када смо се ми дружили, за њега је било изузетно трагично, јер је био и Југословен што није умањивало његову српску припадност. Југославија се распадала у крвавом рату, због чега му је било јако тешко, али успели смо да направимо изванредну антиратну представу 'Тамна је ноћ'“.
Бора Шнајдер – човек за сва времена
У „Развојном путу Боре Шнајдера“, према речима Егона Савина, има много асоцијација на актуелан тренутак.
„Променио сам неке околности. Није лимарска задруга, него провинцијска скупштина општине. Бора Шнајдер је политичар, није више директор задруге. Довија се и успева у свакој ситуацији да опстане. Он је бескрупулозни хохштаплер са извесном дозом харизме и шарма. Успева, што уз помоћ људи којима манипулише, што захваљујући политичком хаосу и распаду система, да дође до високе позиције. Бора Шнајдер је нека врста Томаса Мора, човек за сва времена“, истиче наш саговорник.
Савин наглашава да је Поповић био непоправљив оптимиста и да је веровао у способност народа да се прилагоди свакој околности:
„Тај витализам је често окрутан. Људи раде једни другима о глави, чак и својим најближима, да би опстали и превазишли околности које им не дозвољавају да пристојно живе. Данас има пуно људи који немају услова за пристојан живот. Социјални моменат је довео народ у безнадежну ситуацију и уверен сам да би Аца Поповић данас писао социјалне драме, али и оне су у вези са актуелном политичком ситуацијом, јер су то неодвојиве ствари“.
Сваки добар театар је и политички и актуелан
Позориште се, сматра Савин, не може одвојити од политике зато што се бави позицијом човека у свету:
„Наш свет је политички свет. То се нарочито види у последње време. Живимо у једном изузетно подељеном, ригидном, једнодимензионалном свету који не преза ни од чега да оствари своје уске интересе. Позиција човека данас у свету је изузетно драматична, а драма је оно што је наш материјал. Од драмске ситуације правимо представе“.
Егон Савин: Живимо у изузетно подељеном свету који не преза ни од чега
© Sputnik / Лола Ђорђевић
На питање да ли се Поповићевим делима враћа управо због њихове актуелности, Савин каже да стварност третира као повод за позориште:
„Мени није стварност нешто што се нужно мора театром коментарисати, мада увек тако испадне. Сваки добар театар је и политички и актуелан, али није сваки довољно пријемчив. Живимо у времену постдрамског театра када има пуно представа које такорећи истерују публику из позоришта. Ја волим када је позориште пуно и када људи долазе више пута да гледају исту представу. То је онда прави успех“.
За Егона Савина позориште је побуна и протест:
„Позориште указује на аномалије друштва и на тај начин има теденцију да провоцира и изазове гнев, бунт. Ако нема ту димензију, није право позориште, него булеварско. Право позориште мора да провоцира, да има оштру, сатиричну нит која прожима дело. Без социјалне критике и критике менталитета и овакве абнормалне устројености света, позориште није оно што треба да буде“.
О представи која ће бити компилација два романа Достојевског - „Браћа Карамазови“ и „Идиот“ каже да представља велики дијалог између верника и неверника што је једна од константи великог писца.
„Надам се да ћу у Народном позоришту у јуну отпочети пробе. Још нисам урадио драматизацију, али имам у глави шта желим. Пред крај сам своје каријере и урадио сам преко 100 представа, али нисам стигао да урадим довољно тих великих комада великих писаца, иако сам желео“.
