Зашто је Запад изненађен и увређен због „непослушног“ глобалног Југа
© Sputnik / Илья Питалев
/ Пратите нас
Оно што годину дана Запад себи није хтео да призна, нацртао му је недавно одржани самит Г20 у Индији. Не само да нису изоловали Русију због рата у Украјини, него су сами остали изоловани уз неверицу у толико изражено неповерење према Западу. Ушушкани у своју досадашњу позицију не могу да схвате и прихвате да њихови притисци више не пију воду.
Овако дипломата у пензији Бранко Бранковић за Спутњик коментарише оно што је изнедрио самит групе 20 најразвијенијих земаља света у Индији.
То што је скуп закључен без завршног заједничког документа, пошто су чланице те групе припаднице такозванг колективног Запада инсистирале на „осуди Русије због агресије на Украјину“, на шта остале нису пристале, инсистирајући на горућим економским темама, на крају се испоставило и да није био кључни утисак.
Изненађени и увређени Запад
Како је то оценио немачки Дојче веле, на скупу је испољено велико неповерење „глобалног Југа” према колективном Западу. Тиме је, како је сам признао, био изненађен француски председник Емануел Макрон. Не само да остатак света није хтео да осуди руску војну интервенцију, него је тражио да рат буде заустављен – супротно од онога што тражи Америка, на шта Европа послушно пристаје.
Некадашњи амбасадор Србије у УН, Бранковић сматра да изненађеност Запада не треба да чуди.
„Запад је био ушушкан у свом развоју и покушајима да политички и на сваки други начин притиска све остале земље. Па и сами смо доживели бомабардовање. Они нису могли да схвате да једнога дана то што они раде према свим земљама више није могуће, не пије воду. Требало је само да се деси један окидач да би ствар била покренута, а окидач је цела ова атмосфера око Украјине“, каже наш саговорник.
Ништа више неће бити исто
Он је уверен да по окончању рата у Украјини у свету, политици, међународним односима, ништа више неће бити исто.
Г20
© AP Photo / Aijaz Rahi
„Испоставило се да је и да ће питање САД, њеног утицаја и притисака које су чинили или путем бомбардовања или економски, политички, како год хоћете, да та ера по свој пролици престаје из многих разлога. Украјинска криза је само показала сву слабост Запада“, истиче некадашњи дипломата.
САД су и сада велика сила и војна и економска и политичка, али је њиховој утицај, сматра он, далеко мањи од оног који су некада имале.
Европа више није оно што је била, сама је себе довела у такву ситуацију пошто је антируским санкцијама себи забола трн у здраву ногу, а велики је знак питања шта ће бити са НАТО-ом, каже Бранковић. Он подсећа да се већ прича о његовој будућој судбини и помиње могућност да он у Европи опстане, али без америчких снага.
Дует Кина-Русија
„Када се све то сабере, они не знају шта са дуетом Кина-Русија, зато што Кина има апсолутну подршку три континента – Латинске Америке, Африке и Азије. Они стоје иза Кине, иза Русије, јер је у свим тим земљама на три континента било превише командовања од стране Америке и наметања решења. Уз то су још врло свежа сећања на европске колонијалне силе у лику Француске, Британије, Португала, Белгије, Шпаније ... који су малтретирале та три континента“, оценио је наш саговорник.
То најбоље илуструју сасвим свежи примери сусрета афричких званичника са оним са Запада.
Немачки амбасадор у Намибији, која је била немачка колонија, доживео је понижење када се намибијском председнику пожалио на доминацију Кинеза у тој земљи којих, како је приметио, има четири пута више од немачке дијаспоре. Није стигао ни да доврши реченицу када га је председник Намибије Хаге Гејнгоб запитао зашто је то проблем Немачке.
„Чини се да то више брине Европљане него нас. Никада нисам видео да Кинези долазе овамо да нас варају. Зато ви Немци долазите. Ви овде говорите о Кинезима. Дајемо Немцима да дођу без визе, простиремо црвени тепих, а у самој Немачкој се, у исто време, вређа наш народ, чак и људи са дипломатским пасошима“, крајње директан је био намибијски председник.
„Непослушна“ Африка
Није се боље провео ни Макрон кога је председник Демократске Републике Конго Феликс Чисекеди пре три дана ућуткао на заједничкој конференцији за новинаре после разговора у Киншаси. Макрон који је кренуо на афричку турнеју да би наводно промовисао нови приступ Француске према њеним бившим колонијама, па оценио да је ДР Конго сам крив за неразвијеност, добио је изненађујући одговор, нимало у дипломатским рукавицама.
Чиседеки је Макрону рекао да колонијалној ароганцији Запада није место у мултиполарном свету.
„Европа и Француска морају да промене начин на који нас третирају, морате да почнете да нас уважавате и да на Африку гледате другачије. Морате да престанете са тим патерналистичким тоном као да сте увек апсолутно у праву, а нисте“, наглашеним тоном је приметио Чисекеди.
“You must begin to respect us and see Africa in a different way.”
— Paweł Wargan (@pawelwargan) March 6, 2023
Congo's President Felix Tshisekedi shuts down Macron, who dared to blame Congo for its own underdevelopment. The West's colonial arrogance has no place in the multipolar world. pic.twitter.com/lJiYIXEA9q
На питање шта је тај колективни Југ, како већ зову три континента, охрабрило да дигну главу и просто кажу нећемо више то да слушамо, некадашњи амбасадор Србије у УН, сматра да је то чињеница да су САД хтеле да европским државама ставе врућ кромпир у руке и да њихово људство пошаљу у Украјину да ратује за њен рачун и директно се конфронтирају са Русима.
Америка више није што је била
То им, међутим, није успело, пошто су, како подсећа, европске земље рекле да ће слати оружје, али да не долази у обзир да улазе у рат са Русима.
„На тај начин су они окренули леђа Америци у најважнијој ствари, а то је питање безбедности и питање будућности НАТО-а. И то је ово друштво веома много охрабрило и чињеница да је Русија већ мање-више завршила ствар са Украјином, а Кина подржала Русију. На тај начин је добила веома велики број поена на сва та три континента, јер им је пуна капа деценијског колонијалног ропства“, истиче Бранковић.
По његовом мишљењу прекретница је било гласање о Резолуцији коју су на Генералној скупштини УН поднели Американци, према којој би Русија по завршетку сукоба требало да надокнади штету Украјини.
„Та Резолуција је једва прошла, а 74 земље су се уздржале и све земље са три континента су отворено рекле – а када ћете ви господо нама да надокнадите оно што сте нас пљачкали деценијама. То је био јасан показатељ да су се ствари окренуле,“ мишљења је Бранковић.
Уљуљканом у своју вишедеценијску моћ, где средства није бирао, изненађеном Западу је буђење тешко пало. Као да је преспавао лекције из историје да свакој империји ипак једном дође крај.
То је симболично најбоље показала слика доласка на самит у Индију руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова, кога је чекала делегација спремна за руковање одмах по силаску из авиона и пуста аеродромска писта пред шефицом немачке дипломатије Аналеном Бербок по изласку из летелице.
