https://sputnikportal.rs/20230312/kraj-jedne-epohe-otisao-je-svedok-najdramaticnijeg-iskustva-coveka-20-veka-1152298225.html

Крај једне епохе: Отишао је сведок најдраматичнијег искуства човека 20. века

Крај једне епохе: Отишао је сведок најдраматичнијег искуства човека 20. века

Sputnik Србија

Одлазак Драгослава Михаиловића није само крај једног сваковрсним невољама и страдањима испуњеног живота. 12.03.2023, Sputnik Србија

2023-03-12T19:38+0100

2023-03-12T19:38+0100

2023-03-12T19:38+0100

култура

култура

култура – вести

књижевност

драгослав михаиловић

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112159/66/1121596632_0:6:3072:1734_1920x0_80_0_0_9554e182a2eb9481b33d0c3bf0e61078.jpg

Oн има и симболички статус – завршила се једна епоха у којој је књижевност освојила тако високо место у култури да су и највиши представници власти имали потребу да, осећајући потенцијалну субверзивност романа „Кад су цветале тикве“, реагују на позоришну представу насталу по овом роману и да иницирају њену забрану.Овим речима Радивоје Микић, универзитетски професор, критичар, познавалац дела Драгослава Михаиловића и његов пријатељ испраћа вест о смрти великог писца који је свет напустио у 93. години.Он подсећа да је Драгослав Михаиловић високо место у српској књижевности и култури освојио превасходно као приповедач, романсијер и аутор документарне прозе у којој је описано оно што је најдраматичније у искуству човека 20. века – логорска страдања.“Појавивши се најпре у књижевној периодици, Драгослав Михаиловић је 1967. године објавио књигу приповедака „Фреде, лаку ноћ“. Ова књига не само што је писцу прибавила висок књижевни углед и Октобарску награду града Београда, већ је, уз дела неких других писаца, постала и јасан знак да је у српску књижевност ушла једна нова поетичка оријентација која је, уз све друго, подразумевала и потребу да се у средиште приче постави онај јунак чије је искуство обележено патњом, искуство које је тај јунак већ у роману „Кад су цветале тикве“ везао и за један особен начин казивања, који, крећући се изван књижевног језика, отвара писцу могућност да причи да аутентичан облик“, подсећа Микић.Настављач Боре СтанковићаИ кад је 1975. године Михаиловић објавио роман „Петријин венац“, кад је за главног јунака узео жену која пати и страда, било је логично, додаје професор Микић, да та прича буде уведена у дијалекатске оквире, да буде сведочанство о томе како се једна људска судбина и из ње изведен поглед на свет не могу одвојити од језика којим се та јунакиња служи у свакодневном животу.Михаиловић је, подсећа наш саговорник, као изузетан писац умео у својим делима да уђе и у простор фантастике, исписујући неке од најбољих страница у овом жанру,„Као што је у приповеткама из књиге „Фреде, лаку ноћ“ умео да користи и особен тип фантастике, тако је и у роману „Петријин венац“, описујући силне патње и страдања своје јунакиње, умео да зађе и у сферу фантастике и испише поглавље „Небески свирачи“, једну од најлепших фантазмагоричних целина у српској књижевности. И у приповеткама из књиге „Ухвати звезду падалицу“ и у лирском роману „Гори Морава“, Михаиловић је низ аутобиографских детаља подвргао оној књижевној обради која је аутобиографију претворила у високу књижевност.“Казивања о патњи и милостиОно што је посебно важно када је о академику Михаиловићу реч јесте то што је он у пет књига документарне прозе „Голи оток“ - описујући низ логорашких судбина и дајући потресну слику идеолошког насиља над људима - захватио репрезентативно искуство епохе у којој је живео, али је и читаоцу омогућио да види из каквог личног искуства је израсла његова уметничка проза.И за академика Душана Ковачевића одлазак Драгослава Михаиловића представља ненадокнадив губитак, али остаје уверење да је реч о писцу чије ће дело живети. Ковачевић се у дану пишчевог одласка присетио њиховог првог сусрета.Живеће док је писане речи у Србији„Упознао сам га почетком седамдесетих година у Атељеу 212 док је долазио на састанке и разговоре са Бориславом Михајловићем Михизом који му је као уредник у Матици српској објавио прву књигу прича “Фреде, лаку ноћ“ и тако га увео у свет литературе. Касније смо се годинама сретали и виђали, дружили и многе године провели у лепим пријатељским разговорима. Научио сам од њега доста, јер сам био млађи и пожелео сам да сазнам неке тајне које су везане за писање“, каже академик Ковачевић и додаје:„Оно што је најбитније сада, када је напустио овај свет, јесте чињеница да је иза себе оставио велико и једно од најзначајнијих дела у историји српске књижевности. Његови јунаци живе и живеће док је писане речи у Србији.“

https://sputnikportal.rs/20230312/odlazak-srpskog-solzenjicina-sta-je-dragoslav-mihailovic-govoreci-o-sebi-otkrio-za-sputnjik-1152296498.html

2023

Вести

sr_RS

култура, култура – вести, књижевност, драгослав михаиловић