Прочитан дриблинг Лајчака којим хоће да превари Србију: За Косово у УН награда је – ЗСО
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Тиме што у Приштини прича једно, а у Београду друго, Мирослав Лајчак показује какво је стање у ЕУ. Лајчак је слика и прилика ЕУ и њених организационих и политичких (не)могућности, као и њеног капацитета да у дијалогу Београда и Приштине посредује на прави начин. На изјаве посредника у дијалогу и његове ставове тешко да ико може да се ослони.
У Приштини као на шведском столу – Лајчак је изнео петнаест модела за формирање Заједнице српских општина.
У Београду, пак, посредник је окренуо плочу – „модели су само дати Приштини на увид, а ЗСО ће бити формирана по Бриселском споразуму“, рекао је. Тако Мирослав Лајчак, потпуно контрадикторним порукама, интерпретира посредовање ЕУ у дијалогу између Београда и Приштине током последње шатл дипломатске турнеје .
Лајчак одражава немоћ ЕУ
Лајчак прилагођава своје изјаве и ставове у зависности од тога где се налази и у зависности од тога са каквим се ставовима суочава на терену, каже некадашњи дипломата и спољнополитички аналитичар Зоран Миливојевић.
„Већ смо навикли на господина Лајчака после три године безуспешних преговора којима посредује и које води. Оно што је главно питање, какав је став Брисела. Ако бисмо гледали Лајчака, не бисмо имали никакву шансу да имамо увид у позицију посредника, али, с друге стране, чињеница да Лајчак има подршку двадесетседморице и Брисела говори да ЕУ и даље остаје пасивни посматрач, а не активни посредник“, напомиње Миливојевић.
Зато, када је реч о ЕУ, не треба ништа озбиљно очекивати. Тако, Лајчак заправо одражава стање у ЕУ, њену немоћ и недостатак политичке воље да се реши косовско питање, укључујући и оно иза чега је сама стала пре десет година, додаје он.
Закључак је, према Миливојевићевом мишљењу, да се на Лајчакове изјаве и ставове тешко можемо ослонити и тешко се може закључити да постоји нешто што би се могло назвати ставом ЕУ.
„Понавља се оно што смо имали на последњем састанку у Бриселу, када је господин Борељ говорио о ономе што је интерес ЕУ, а то је да постоји европски план и да су се стране сагласиле око њега, а ни речи о ЗСО нити о ономе што је кључно за дијалог и ономе што би требало да води дијалог према компромису“, подсећа Миливојевић.
Враћање дијалога на Ахтисаријев план
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да контрадикторност Лајчакових изјава произилази из намере да се питање ЗСО повеже са српским признањем косовске независности, чиме се ствари враћају на 2008. и план који су тада сачинили Марти Ахтисари и Волфганг Ишингер.
„То је оно што се крије иза тих Лајчакових ситних маневара, неких дипломатских дриблинга на малом простору. Он хоће да споји питање ЗСО и давања сагласности Србије за чланство Косова у УН, с тим што се питање сагласности не везује директно за признање, размену дипломатских нота и слично, него за експлицитну уздржаност Србије, која би отворила врата међународним актерима који подржавају независност Косова да због тога што нема српског противљења, покушају са апликацијом Косова у УНЕСКО или у Интерпол“, објашњава он.
Лајчакови маневри супротни су духу и слову Бриселских споразума и крију се иза реторичких фигура као што су „нормализација односа“ или „европска перспектива региона“, додаје наш саговорник.
На Србији је да тако нешто прихвати или не прихвати – трећег нема јер са Запада Београд у овом тренутку не може да очекује другачију понуду.
То шта ће српско јавно мнење рећи, да ли ће се противити оваквом начину опхођења према нашој земљи, европске званичнике, према Станковићевом мишљењу, не занима. Њих занима само да реше геополитичку једначину и тиме остваре потпуну доминацију у региону – мимо тог контекста, Србија их не занима.
„Они добро знају да је тако нешто неприхватљиво за већину становништва, али инсистирају на својим интересима и никада не одустају. Унутрашњополитичке констелације, било да је реч о односима власти и опозиције или о односима политичке елите и јавног мнења, њих секундарно или терцијарно занима. Или их чак уопште не занима. Мислим да је ова трећа опција најизвеснија“, закључује Станковић.
