https://sputnikportal.rs/20230318/rusija-je-krim-pretvorila-u-neprobojnu-tvrdjavu-nato-sad-olivera-ikodinovic-1152606681.html
Русија је Крим претворила у непробојну тврђаву
Русија је Крим претворила у непробојну тврђаву
Sputnik Србија
За девет година у саставу Русије на Криму је урађено много – саграђене су нове зграде и саобраћајнице, школе и болнице, развијен је туризам и инфраструктура... 18.03.2023, Sputnik Србија
2023-03-18T10:28+0100
2023-03-18T10:28+0100
2023-03-18T10:28+0100
русија
русија – војска и наоружање
крим
украјина
запад
црноморска флота
нато
русија – политика
геополитика
кримски мост
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/1b/1123674537_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_49423782ed8875bba3779759da8a79c8.jpg
Данас се Крим суочава са две претње, упозорава кримски политиколог Владимир Џарала. Прва претња је војна, а друга - информациона, пошто Кијев покушава да путем притисака и дезинформација, ширењем разних гласина, посеје панику међу становништвом полуострва.„Украјина нема ни могућности, ни ресурса да освоји Крим или да некако овде продре, иако у нападима углавном користи беспилотне летелице са којима се службе ПВО већ добро носе... Истовремено, постојала су велика очекивања да би саботажне мреже могле да се активирају, али руске специјалне службе добро функционишу, па су активности диверзантских група на Криму стално сузбијана и зато сада не могу да обнове такве нападе“, оцењује експерт.Џарала истиче да је са војне тачке гледишта, Крим од 2014. године претворен савремену, непробојну тврђаву. Русија на полуострву има вишеслојни систем противваздушне одбране. Распоредила је на Криму противваздушне ракетне системе С-400, системе „Тор“ и „Панцире“. За ових девет година значајно је ојачала и модернизовала и Црноморску флоту.Кримско пролеће је за Кримљане - чудоЗа скоро деценију од повратка у састав Русије Крим је доживео модернизацију огромних размера у материјалном смислу, што се није догодило ни у совјетско доба, истиче Џарала.Украјински период Крима карактерисало је то што држава није испуњавала своје функције у односу на друштво. Крим је у саставу Украјине пропадао. Након повратка у састав Русије, државе којој то полуострво и историјски припада, све се из корена променило.Управо у тим најтежим тренуцима, народ и власти Крима и остатка Русије су се консолидовали, постали су „једно цело“ и деловали су кординисано захваљујући чему је криза превазиђена, прича Џарала. Решена су бројна нагомилана питања, пре свега економска, друштвена и социјална. Стандард живота се значајно поправио.„Нека од тих питања су била толико обимна да су решене тек сада, почетком специјалне војне операције. Друга су омогућила да се у потпуности обнови целокупна друштвено-економска ситуација на Криму. На пример, некада су саобраћајнице ишле од севера ка југу, од копненог дела земље до југа, до летовалишта. Сада се они крећу са истока на запад, односно од града Керча до Севастопоља и назад. Дошло је до промена у електроенергетским системима и телекомуникацијским мрежама. Постоје сјајни инфраструктурни пројекти, који су наш понос. Међу њима је и фантастичан аутопут Таврида, а који је постао нека врста стожера. Сада се са њим повезују у друге петље и путеви који иду у друге регионе... Захваљујући томе логистика се потпуно променила и брзине су се повећале, због чега се многи региони, њихово становништво активно укључило у привредне активности, јер се много брже стиже до посла“, каже Џарала.У кримској престоници Симферопољу саграђен је и савремени аеродром, који је од почетка руске специјалне војне операције у Украјини привремено затворен из безбедносних разлога, али је од тренутка пуштања у рад омогућио да се транспортна блокада у потпуности превазиђе, додао је експерт.„Током овог периода, како су се шалили многи Кримљани, неки од њих су летели више и чешће него свих претходних година и читавог свог ранијег живота“, додао је експерт.Кримски мост - понос РусијеКада је реч о енергетици, Крим је прешао на независно снабдевање енергијом захваљујући изградњи две станице. Штавише, постоји и могућност за њихов даљи развој и проширење. Кримљани сада знају да више никада неће живети у мраку.Кримско пролеће се на Криму дефинитивно сматра – чудом, истиче Џарала, а после њега су уследиле велике, позитивне промене.Неизоставан је и важан је, додаје он, и психолошки фактор и „осећај да смо се вратили у Русију, осећај да смо код куће“.Повратком у састав Русије престали су и притисци и нестале претње које су се тихо, али континуирано дешавале у периоду док је Крим био у Украјини, уз активно учешће разних западних невладиних организација.„Могу рећи да сам у периоду 2012-2013. био изненађен када сам на Криму приметио велики број нових лица у сфери пропаганде и образовања, посебно на универзитетима. То су били непознати људи, који су како се испоставило, дошли из западне Украјине и Кијева. Скоро сви су претходно прошли обуку на Западу, а смисао њиховог појављивања на Криму био је сасвим очигледан - то је био покушај да ‘преломе’, преокрену проруска осећања која су овде постојала. Након доласка руске војске први су нестали са Крима. И све то - те сталне претње, ти тихи и неприметни притисци - све је то нестало. Када смо се вратили у отаџбину, људи старије генерације су говорили да су са радошћу на телевизији гледали рекламе, јер су биле на руском језику. Били су срећни чак и због тога. Дакле, од свега најважнији моменат који смо преживели је повратак отаџбини. Нама је било довољно то што нам је Русија осигурала безбедност, али смо уз то добили још већи поклон - то је да се наш живот драстично променио на боље“, закључио је експерт.Покварени НАТО плановиКримско пролеће, 2014. године, покварило је планове НАТО-а да отвори своје базе на полуострву. Крим није подлегао западној пропаганди. Грађани полуострва су на референдуму, убедљивом већином, направили избор у корист Русије. Од тог тренутка чланице НАТО-а негодују и бесне, промовишу русофобију у Украјини, снабдевају Кијев оружјем и подстрекују га на нове сукобе и жртве, укључујући и нападе на Крим. Другим речима, Крим је одувек био један од елемената америчког плана за распад Русије.Џарала каже да Запад и данас циља на Крим, али да нема шансе да га освоји.„То је велика игра великих сила. То је била њихова геополитичка замисао током многих година. Било је очигледно да САД јачају своју позицију у Украјини. Председник Јанукович је маневрисао, покушавајући да седи на неколико столица, али било је очигледно да све већ иде ка томе да он буде свргнут... Намере НАТО-а су биле сасвим очигледне, пре свега Американци су настојали да уђу у Украјину, на територију која је традиционално била под руским утицајем. Још 2006. године, за време Јушченка, било је планирано да се изведу маневри у планинском делу Крима, у коме су се налазиле бивше совјетске базе, где је требало да буде створен такозвани Центар за техничку обуку НАТО-а. Просто речено, они су намеравали да створе НАТО базу на Криму... Ти планови су осујећени“, прича експерт.Истовремено, западне обавештајне службе су, користећи Украјину, вршљале Севастопољом у циљу надгледања руске Црноморске флоте, с обзиром да би отцепљење Крима од Русије значило и слабљење руске позиције у црноморским и медитеранским регионима.„Али, одмах након државног удара 2014. поништени су сви споразуми који су штитили права Русије. И овде се најважнија ствар скривала у чињеници да је град Севастопољ током своје историје, без изузетка, увек био само војна база. Других сличних база на територији Русије у Црноморском региону једноставно нема, а ван Севастопоља Црноморска флота не може да постоји. Украјина је постављала захтеве да Црноморска флота напусти територију Украјине, а након тога би та флота једноставно престала да постоји... Дакле, на тај начин би НАТО постигао ликвидацију Црноморске флоте без икаквих борбених дејстава и, сходно томе, успостављена контрола над овим регионом. То би већ био историјски пораз Русије, али, на срећу, потпуно неочекиван и оштар одговор Русије осујетио је те планове“, закључио је кримски експерт.
https://sputnikportal.rs/20230316/infografika-devet-godina-od-referenduma-koji-je-promenio-tok-istorije-1152562762.html
крим
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија – војска и наоружање, крим, украјина, запад, црноморска флота, нато, русија – политика, геополитика, кримски мост, русија – економија
русија – војска и наоружање, крим, украјина, запад, црноморска флота, нато, русија – политика, геополитика, кримски мост, русија – економија
Русија је Крим претворила у непробојну тврђаву
За девет година у саставу Русије на Криму је урађено много – саграђене су нове зграде и саобраћајнице, школе и болнице, развијен је туризам и инфраструктура, али претње и изазови са којима се полуострво суочава и даље остају. A најважније - одбрана полуострва значајно ојачана, полуострво је од 2014. године претворено савремену, непробојну тврђаву
Данас се Крим суочава са две претње, упозорава
кримски политиколог Владимир Џарала.
Прва претња је војна, а друга - информациона, пошто Кијев покушава да путем притисака и дезинформација, ширењем разних гласина, посеје панику међу становништвом полуострва.
„Украјина нема ни могућности, ни ресурса да освоји Крим или да некако овде продре, иако у нападима углавном користи беспилотне летелице са којима се службе ПВО већ добро носе... Истовремено, постојала су велика очекивања да би саботажне мреже могле да се активирају, али руске специјалне службе добро функционишу, па су активности диверзантских група на Криму стално сузбијана и зато сада не могу да обнове такве нападе“, оцењује експерт.
Џарала истиче да је са војне тачке гледишта, Крим од 2014. године претворен савремену, непробојну тврђаву. Русија на полуострву има вишеслојни систем противваздушне одбране. Распоредила је на Криму противваздушне ракетне системе С-400, системе „Тор“ и „Панцире“. За ових девет година значајно је ојачала и модернизовала и Црноморску флоту.
Кримско пролеће је за Кримљане - чудо
За скоро деценију од повратка у састав Русије Крим је доживео модернизацију огромних размера у материјалном смислу, што се није догодило ни у совјетско доба, истиче Џарала.
Украјински период Крима карактерисало је то што држава није испуњавала своје функције у односу на друштво. Крим је у саставу Украјине пропадао. Након повратка у састав Русије, државе којој то полуострво и историјски припада, све се из корена променило.
„За то време и сами смо прошли кроз неколико криза. Пре свега, то је блокада коју је објавила украјинска страна – прехрамбрена блокада, блокада транспорта, енергетска блокада и блокада воде. Свака од ових кризних ситуација за Крим је могла бити погубна да није било помоћи и подршке Русије“, прича кримски политиколог.
Управо у тим најтежим тренуцима, народ и власти Крима и остатка Русије су се консолидовали, постали су „једно цело“ и деловали су кординисано захваљујући чему је криза превазиђена, прича Џарала. Решена су бројна нагомилана питања, пре свега економска, друштвена и социјална. Стандард живота се значајно поправио.
„Нека од тих питања су била толико обимна да су решене тек сада, почетком специјалне
војне операције. Друга су омогућила да се у потпуности обнови целокупна друштвено-економска ситуација на Криму. На пример, некада су саобраћајнице ишле од севера ка југу, од копненог дела земље до југа, до летовалишта. Сада се они крећу са истока на запад, односно
од града Керча до Севастопоља и назад. Дошло је до промена у електроенергетским системима и телекомуникацијским мрежама. Постоје сјајни инфраструктурни пројекти, који су наш понос. Међу њима је и
фантастичан аутопут Таврида, а који је постао нека врста стожера. Сада се са њим повезују у друге петље и путеви који иду у друге регионе... Захваљујући томе
логистика се потпуно променила и брзине су се повећале, због чега се многи региони, њихово становништво активно укључило у привредне активности, јер се много брже стиже до посла“, каже Џарала.
У кримској престоници Симферопољу саграђен је и савремени аеродром, који је од почетка руске специјалне војне операције у Украјини привремено затворен из безбедносних разлога, али је од тренутка пуштања у рад омогућио да се транспортна блокада у потпуности превазиђе, додао је експерт.
„Током овог периода, како су се шалили многи Кримљани, неки од њих су летели више и чешће него свих претходних година и читавог свог ранијег живота“, додао је експерт.
Кримски мост - понос Русије
Када је реч о енергетици, Крим је прешао на независно снабдевање енергијом захваљујући изградњи две станице. Штавише, постоји и могућност за њихов даљи развој и проширење. Кримљани сада знају да више никада неће живети у мраку.
„И, коначно, главни понос је Кримски мост. Чудо инжењерства и симбол успеха Русије. Дакле, оно што се годинама дешавало на Криму било је обострано, узајамно. С једне стране, Крим је пролазио кроз огромну модернизацију, коју није могао ни да замисли, а с друге стране Русија је демонтрирала своје успехе“, прича експерт.
Кримско пролеће се на Криму дефинитивно сматра – чудом, истиче Џарала, а после њега су уследиле велике, позитивне промене.
Неизоставан је и важан је, додаје он, и психолошки фактор и „осећај да смо се вратили у Русију, осећај да смо код куће“.
Повратком у састав Русије престали су и притисци и нестале претње које су се тихо, али континуирано дешавале у периоду док је Крим био у Украјини, уз активно учешће разних западних невладиних организација.
„Могу рећи да сам у периоду 2012-2013. био изненађен када сам на Криму приметио велики број нових лица у сфери пропаганде и образовања, посебно на универзитетима. То су били непознати људи, који су како се испоставило, дошли из западне Украјине и Кијева. Скоро сви су претходно прошли обуку на Западу, а смисао њиховог појављивања на Криму био је сасвим очигледан - то је био покушај да ‘преломе’, преокрену проруска осећања која су овде постојала. Након доласка руске војске први су нестали са Крима. И све то - те сталне претње, ти тихи и неприметни притисци - све је то нестало. Када смо се вратили у отаџбину, људи старије генерације су говорили да су са радошћу на телевизији гледали рекламе, јер су биле на руском језику. Били су срећни чак и због тога. Дакле, од свега најважнији моменат који смо преживели је повратак отаџбини. Нама је било довољно то што нам је Русија осигурала безбедност, али смо уз то добили још већи поклон - то је да се наш живот драстично променио на боље“, закључио је експерт.
Кримско пролеће, 2014. године, покварило је планове НАТО-а да отвори своје базе на полуострву. Крим није подлегао западној пропаганди.
Грађани полуострва су на референдуму, убедљивом већином, направили избор у корист Русије. Од тог тренутка чланице НАТО-а негодују и бесне,
промовишу русофобију у Украјини, снабдевају Кијев оружјем и подстрекују га на нове сукобе и жртве, укључујући и нападе на Крим. Другим речима, Крим је одувек био један од елемената америчког плана за распад Русије.
Џарала каже да Запад и данас циља на Крим, али да нема шансе да га освоји.
„То је велика
игра великих сила. То је била њихова геополитичка замисао током многих година. Било је очигледно да
САД јачају своју позицију у Украјини. Председник Јанукович је маневрисао, покушавајући да седи на неколико столица, али било је очигледно да све већ иде ка томе да он буде свргнут... Намере НАТО-а су биле сасвим очигледне, пре свега
Американци су настојали да уђу у Украјину, на територију која је традиционално била под руским утицајем. Још 2006. године, за време Јушченка, било је планирано да се изведу маневри у планинском делу Крима, у коме су се налазиле бивше совјетске базе, где је требало да буде створен такозвани
Центар за техничку обуку НАТО-а. Просто речено, они су намеравали да створе НАТО базу на Криму... Ти планови су осујећени“, прича експерт.
Истовремено, западне обавештајне службе су, користећи Украјину, вршљале Севастопољом у циљу надгледања руске Црноморске флоте, с обзиром да би отцепљење Крима од Русије значило и слабљење руске позиције у црноморским и медитеранским регионима.
„Али, одмах након државног удара 2014. поништени су сви споразуми који су штитили права Русије. И овде се најважнија ствар скривала у чињеници да је град Севастопољ током своје историје, без изузетка, увек био само војна база. Других сличних база на територији Русије у Црноморском региону једноставно нема, а ван Севастопоља Црноморска флота не може да постоји. Украјина је постављала захтеве да Црноморска флота напусти територију Украјине, а након тога би та флота једноставно престала да постоји... Дакле, на тај начин би НАТО постигао ликвидацију Црноморске флоте без икаквих борбених дејстава и, сходно томе, успостављена контрола над овим регионом. То би већ био историјски пораз Русије, али, на срећу, потпуно неочекиван и оштар одговор Русије осујетио је те планове“, закључио је кримски експерт.
