Све је супротно: Да Путин није учинио оно за шта га оптужује Хаг - прекршио би ратно право
17:35 18.03.2023 (Освежено: 17:36 18.03.2023)
© Sputnik / Алексей Куденко
/ Пратите нас
У складу са међународним ратним правом стране у сукобу имају обавезу да у зони борбених дејстава осигурају безбедност цивилном становништву које је ван сукоба. Русија је поступила по том правилу, каже адвокат Горан Петронијевић, поводом бесмисленог образложења Међународног кривичног суда за подизање налога за хапшење руског председника.
Међународни кривични суд (МКС) са седиштем у Хагу, руског председника Владимира Путина оптужио је да је одговоран за наводне ратне злочине почињене у Украјини.
Русија поступила по правилу ратног права
Суд је у саопштењу навео да је Путин „наводно одговоран за ратни злочин противправне депортације становништва (деце) и противправног пресељења становништва из окупираних подручја Украјине у Руску Федерацију.“
О каквом се такозваном ратном злочину ради за Спутњик објашњава дугогодишњи хашки адвокат Горан Петронијевић и оснивач и председник Центра за обнову међународног права.
„У складу са међународним ратним правом стране у сукобу имају обавезу да у зони борбених дејстава осигурају безбедност цивилном становништву које је ван сукоба. Они који се налазе у фактичном поседу тог дела простора на коме се налази цивилно становништво имају обавезу да га изместе из зоне борбених дејстава. Дакле, да евакуишу цивилно становништво из те зоне због тога што може страдати од ватре са једне или друге стране,“ објашњава Петронијевић.
Украјина цивиле користила као живи штит
У случају, додаје наш саговорник, да се страна у сукобу тако не понаша, чини прекршај ратног права.
„То се зове нарушавање правила ратовања. Управо је украјинска страна у Мариупољу и на још много места и ситуација, поготову на почетку сукоба, направила овај прекршај, јер уместо да је изместила из зоне борбених дејства цивилно становништво они су их користили као живи штит. То је заправо кривично дело у складу са међународним кривичним правом, а не измештање становништва из зоне борбених дејстава како би се заштитило од страдања,“ објашњава саговорник Спутњика.
То је, како каже Петронијевић, један аспект, када говоримо о праву а други је следећи:
„Становништво које је у овом случају предмет премештања од стране руских снага је управо руско становништво са територија две републике и две области које су на референдуму донеле одлуку да се припоје Руској Федерацији. Дакле, Руси су измештали Русе са својих територија. И то им се намеће као „кривично дело“? Па какво је то кривично дело“, пита Петронијевић.
Украјина ад хок приступила МКС
Адвокат подсећа да Русија као ни Украјина нису изворно потписале приступање Римском статуту којим је регулисан рад сталног Међународног кривичног суда.
„Али је Украјина пре неког времена извршила такозвано ад хок приступање. Члан 4. став 2. статута овог суда пружа могућност да држава која није чланица у одређеним условима може ад хок приступити за одређено кривично дело и за одређени период и то су Украјинци највероватније и урадили да би се засновала надлежност овог суда на том простору. Међутим, са друге стране, Русија никада није приступила овом статуту и зато овај суд нема никакве надлежности на територији Русије,“ објашњава Петронијевић.
С обзиром да овај суд има надлежност у 123 земље, Петронијевић каже да би су случају да се руски председник нађе на њиховој територији морале да га ухапсе, притворе и да о томе обавесте Међународни суд, да суд онда затражи његово изручење, односно пребацивање и ако даље.
„То су обичне глупости… Јер не знам ко може да замисли да неко хапси некога ко са собом носи атомско коферче “, иронично закључује наш саговорник.
Иначе, Петронијевић је најавио да ће у понедељак у 11 сати у просторијама Руског културног центра у улици Краљице Наталије бити одржан округли сто на ову тему у коме ће учешће узети више еминентних професора, адвоката и дипломата.
