https://sputnikportal.rs/20230326/politiko-sad-stvaraju-svoju-legiju-smrti-od-irana-rusije-kine-i-severne-koreje-1152802445.html
Политико: САД стварају своју „Легију смрти“ од Ирана, Русије, Кине и Северне Кореје
Политико: САД стварају своју „Легију смрти“ од Ирана, Русије, Кине и Северне Кореје
Sputnik Србија
Американци су склони томе да своје противнике виде као јединствени блок и често их називају „осовином“. САД тиме саме инспиришу стварање такве групе. Долазећи... 26.03.2023, Sputnik Србија
2023-03-26T10:45+0200
2023-03-26T10:45+0200
2023-03-26T10:45+0200
русија
сад
русија
кина
иран
сверна кореја
коалиција
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/411/30/4113033_0:50:2223:1300_1920x0_80_0_0_06a03b25e5161aca77427e72bd42fdd8.jpg
Те земље су, како наводи аутор, схватиле да, какви год проблеми да постоје међу њима, имају много озбиљнијег супарника, а то су САД, које су увеле санкције Русији, подржавају статус кво када је реч о Ирану и сада разматрају и могућност увођења ограничења против Кине – од строге извозне контроле, до јавне подршке Тајвану и могуће забране „Тик-тока“.Због тога не чуди, како наводи аутор, што су те три земље почеле да развијају међусобну сарадњу. Иран ће ускоро добити пуноправно чланство у Шангајској организацији за сарадњу. Кина је недавно помогла да се закључи споразум Ирана и Саудијске Арабије. Односи Ирана и Русије су „порасли као печурке“, а представник Савета за националну безбедност САД Џон Кирби их је назвао „одбрамбеним партнерством у пуном обиму“.САД имају озбиљне разлоге да иступају против све три земље, сматра аутор текста. Кина је важан конкурент, све ауторитативнији и све ратоборнији. Политика Ирана угрожава савезнике САД на Блиском истоку, а Русија води специјалну војну операцију у Украјини.Он констатује да су сами Американци склони томе да све своје противнике сврставају у исту групу. У јеку „Хладног рата“ многи амерички политичари су комунистички блок доживљавали као монолитан. Џорџ Буш је у свом чувеном обраћању ујединио Иран, Ирак и Северну Кореју у „осовину зла“, иако они нису сарађивали ни међусобно, ни с терористима. Током председничких избора 2012. године Мит Ромни је упозорио на рађање „осовине ауторитаризма“. И сада, видевши да највећи део „Глобалног југа“ не подржава санкције против Русије, Американци страхују од тога да се свет не уједини против њихове земље.Аутор текста, међутим, сматра да антиамерички демарши Русије, Кине, Ирана и Северне Кореје говоре само о тактичком карактеру њихове сарадње. Он предлаже варијанте како САД могу да реагују на ту „коалицију“. Према његовом мишљењу, могу да наставе, као и до сада, да уводе свим чланицама те групе нове санкције и да примењују методе обуздавања.Политиколог, међутим, упозорава на то да такве методе могу да донесу и одређене тешкоће. Пре свега, у таквој ситуацији је много теже скупити коалицију оних који подржавају такво обуздавање. На пример, Индија не би имала ништа против тога да иступи против Кине, али има историјске везе с Русијом.Због тога, уверен је аутор, САД могу само да стварају засебне коалиције за сваки конкретни случај, а оне онда неће бити сингхронизоване.Још један негативан аспект је у томе што су САД у историјском смислу доживеле провцат онда када су делиле своје непријатеље, а не када су их уједињавале.Тако је, на пример, било у време „Хладног рата“, што је довело до отопљавања односа с Југославијом у време Тита, педесетих година, као и с Кином у време када је њоме владао Мао, седамдесетих година. С обема државама САД су се, како наводи аутор, зближиле на основу заједничке претње – Совјетског Савеза.А Кина је сада једина земља која може да буде конкуренција САД. Супротстављање Кини је једна од ретких спољнополитичких мера које истински подржавају обе партије у САД. Кина је притом више од свих других укључена у светски трговински систем.Американци могу да наставе своју политику која потхрањује антиамеричку коалицију, а могу и да посвете главну пажњу обуздавању Кине и да ублаже свој однос према осталим земљама. Или, напротив, могу да одлуче да је Кина „ђаво ког познају најбоље“ и да покушају да успоставе нову равнотежу у кинеско-америчким односима, тврди аутор.С обзиром на нестабилну глобалну ситуацију аутор се залаже управо за последњу варијанту, признајући, међутим, да тешко да ће се за њу одлучити америчке власти.
https://sputnikportal.rs/20230321/zaharova-zapadni-rezimi-zapenili-tokom-obracanja-putina-i-sija-iz-moskve-1152789920.html
сад
кина
иран
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
сад, русија, кина, иран, сверна кореја, коалиција
сад, русија, кина, иран, сверна кореја, коалиција
Политико: САД стварају своју „Легију смрти“ од Ирана, Русије, Кине и Северне Кореје
Американци су склони томе да своје противнике виде као јединствени блок и често их називају „осовином“. САД тиме саме инспиришу стварање такве групе. Долазећи у конфронтацију с Ираном, Русијом, Кином и Северном Корејом, САД наводе те земље да се зближе, пише „Политико“.
Те земље су,
како наводи аутор, схватиле да, какви год проблеми да постоје међу њима, имају много озбиљнијег супарника, а то су САД, које су
увеле санкције Русији, подржавају статус кво када је реч о Ирану и сада
разматрају и могућност увођења ограничења против Кине – од строге извозне контроле, до јавне
подршке Тајвану и могуће забране „Тик-тока“.
Због тога не чуди, како наводи аутор, што су те три земље почеле да развијају међусобну сарадњу. Иран ће ускоро добити пуноправно чланство у Шангајској организацији за сарадњу. Кина је недавно помогла да се закључи споразум Ирана и Саудијске Арабије. Односи Ирана и Русије су „порасли као печурке“, а представник Савета за националну безбедност САД Џон Кирби их је назвао „одбрамбеним партнерством у пуном обиму“.
САД имају озбиљне разлоге да иступају против све три земље, сматра аутор текста. Кина је важан конкурент, све ауторитативнији и све ратоборнији. Политика Ирана угрожава савезнике САД на Блиском истоку, а Русија води специјалну војну операцију у Украјини.
„Понекад се чини да су САД надахнуле своју сопствену 'Легију смрти', али не ону из стрипа“, наводи аутор.
Он констатује да су сами Американци склони томе да све своје противнике сврставају у исту групу.
У јеку „Хладног рата“ многи амерички политичари су комунистички блок доживљавали као монолитан. Џорџ Буш је у свом чувеном обраћању ујединио Иран, Ирак и Северну Кореју у „осовину зла“, иако они нису сарађивали ни међусобно, ни с терористима.
Током председничких избора 2012. године Мит Ромни је упозорио на рађање „осовине ауторитаризма“. И сада, видевши да највећи део „Глобалног југа“ не подржава санкције против Русије, Американци страхују од тога да се свет не уједини против њихове земље.
Аутор текста, међутим, сматра да антиамерички демарши Русије, Кине, Ирана и Северне Кореје говоре само о тактичком карактеру њихове сарадње.
Он предлаже варијанте како САД могу да реагују на ту „коалицију“. Према његовом мишљењу, могу да наставе, као и до сада, да уводе свим чланицама те групе нове санкције и да примењују методе обуздавања.
Политиколог, међутим, упозорава на то да такве методе могу да донесу и одређене тешкоће. Пре свега, у таквој ситуацији је много теже скупити коалицију оних који подржавају такво обуздавање. На пример, Индија не би имала ништа против тога да иступи против Кине, али има историјске везе с Русијом.
Због тога, уверен је аутор, САД могу само да стварају засебне коалиције за сваки конкретни случај, а оне онда неће бити сингхронизоване.
Још један негативан аспект је у томе што су САД у историјском смислу доживеле провцат онда када су делиле своје непријатеље, а не када су их уједињавале.
Тако је, на пример, било у време „Хладног рата“, што је довело до отопљавања односа с Југославијом у време Тита, педесетих година, као и с Кином у време када је њоме владао Мао, седамдесетих година. С обема државама САД су се, како наводи аутор, зближиле на основу заједничке претње – Совјетског Савеза.
А Кина је сада једина земља која може да буде конкуренција САД. Супротстављање Кини је једна од ретких спољнополитичких мера које истински подржавају обе партије у САД. Кина је притом више од свих других укључена у светски трговински систем.
Американци могу да наставе своју политику која потхрањује антиамеричку коалицију, а могу и да посвете главну пажњу обуздавању Кине и да ублаже свој однос према осталим земљама. Или, напротив, могу да одлуче да је Кина „ђаво ког познају најбоље“ и да покушају да успоставе нову равнотежу у кинеско-америчким односима, тврди аутор.
С обзиром на нестабилну глобалну ситуацију аутор се залаже управо за последњу варијанту, признајући, међутим, да тешко да ће се за њу одлучити америчке власти.
