Почиње Мартовски фестивал: Овде дани од снова трају седам деценија
© Фото : Спутњику уступио ДОБ
Пратите нас
Београдски фестивал документарног и краткометражног филма, 70. Мартовски фестивал почиње вечерас уручењем награде за животно дело филмском редитељу, монтажеру, продуценту и теоретичару филма Михајлу П. Илићу Илкету и документаристи и некадашњем уреднику документарног програма Радио-телевизије Србије Божидару Калезићу.
Берлински лауреат на отварању
Један од најстаријих филмских фестивала у Европи и свету трајаће до 2. априла, а на отварању регионалну премијеру имаће дугометражни документарни филм „На броду Адаман“ француског редитеља Николе Филибера, који је освојио Златног медведа за најбољи филм на овогодишњем Берлинaлу.
За отварање јубиларног Мартовског фестивала припремљени су и журнали Филмских новости са почетка шездесетих, који сведоче о првих неколико издања манифестације одржаних у Београду, када је фестивал из Пуле прешао у београдски Дом синдиката.
Документарни филм „На броду Адаман“ француског редитеља Николе Филибера на Мартовском фестивалу
© Фото : Спутњику уступио ДОБ
Ту су и журнали из седамдесетих година, времена пуне зрелости фестивала, а публика ће имати прилику да, поред осталог, види и пионира нашег филма Милтона Манакија, као и јединог Оскара за југословенски филм, који је био изложен током трајања Мартовског фестивала, а који је додељен кратком анимираном филму „Сурогат“ Душана Вукотића.
Вера Влајић и Авантуре карикатуре
У журналима су остали забележени значајни аутори који су били део Мартовског фестивала, попут Душана Вукотића, Миленка Штрпца, Саше Петровића, Душана Макавејева…
Један од сведока значаја Мартовског фестивала јесте и филмска ауторка и аниматорка Вера Влајић, која је своје прво признање добила управо на тој манифестацији.
„Ја сам као аутор рођена на Мартовском фестивалу, који је био један од најзначајнијих фестивала документарног и краткометражног филма у Југославији“, каже Влајић за Спутњик.
Филм Вере Влајић придаје посебан значај личностима које су оствариле ауторске печате и допринеле развоју карикатуре као уметности за српску културу
© Фото : Спутњику уступио ДОБ
Њен нови филм „Авантуре карикатуре“, којим је обухватила све оне који су од средине 19. Века оставили значајан печат у области карикатуре, имаће светску премијеру на Мартовском фестивалу, 30. марта.
„Карикатура је чудесна уметност и радећи на овом филму, којим сам обухватила преко 150 имена, схватила сам да се ситуације понављају због чега су карикатуре из 1925. године актуелне и данас. Као што се мења мода и цртеж има еволуцију. Другачији технолошки приступ утиче на ликовни израз карикатуре, али суштина је да се историја понавља и да су карикатуристи оставили трага бавећи се универзалним темама. Увек је била борба међу карикатуристима да ли је важнија дневно-политичка карикатура или карикатура која има филозофски универзални значај, али чак и дневно-политичке карикатуре су се касније показале као опше филозофске“, истиче Влајић.
Смели карикатуристи са оловком и папиром
Припремајући филм уз обиље материјала, кренула је од дефиниције карикатуре:
„Ако кренемо од тога да је карикатура смешан цртеж или опис неког догађаја, а авантура смео искорак, покушај да се нешто уради, ја сам спојила та два појма у смислу да су карикатуристи, смело говорили о разним стварима и због тога били често под притиском политике, претњом да ће им бити суђено, под забранама и разним санкцијама. С друге стране њихова филозофија је била да карикатура може да промени овај свет“.
Влајић примећује да они који данас почињу да се баве карикатуром имају исту визију као њихови претходници пре 100 година – да насмеју уверени да нешто могу да промене.
У дигиталном добу, карикатура и анимација ипак, сматра наша саговорница, не могу без оловке и папира:
„Радећи овај филм оловком смо много тога нацртали, па скенирали и пребацили у дигиталне форме. Тако и већина карикатуриста ради данас. Не може компјутер да створи идеју, све оно што могу људски ум, таленат и рука. Компјутер је само нова оловка“.
Великани кинематографије Југославије
На 70. Мартовском фестивалу публика ће имати прилику да погледа два документарна филма о великанима кинематографије са простора некадашње Југославије.
У питању су светска премијера остварења „Скривено лице југославенског филма“ Дејана Влаисављевића Никта о Јовану Јовановићу (1940-2022), снимљен поводом поновне премијере филма „Млад и здрав као ружа“ (1971) на 34. ФЕСТ-у, 2006. године и регионална премијера филма „Дани од снова“ Момира Матовића о Влатку Гилићу, Предрагу Голубовић и Живку Николићу, који су доследно, стваралачки ауторитативно, поетски, метафорично осликали један чудесан животни сплет свакодневице у Црној Гори, и свуда око нас.
Лауреати Мартовског фестивала
Поводом великог јубилеја направљен је и избор награђених филмова, махом из периода некада јединствене земље и кинематографије.
Некада су селектори из Оберхаузена, Кракова, Лајпцига и других значајних фестивала документарног филма и „кратког метра“ долазили на Мартовски фестривал да би направили селекције својих фестивала.
Светска премијера остварења „Скривено лице југославенског филма“ Дејана Влаисављевића Никта
© Фото : Спутњику уступио ДОБ
Публика Мартовског фестивала ће сада бити у прилици да у биоскопу Југословенске кинотеке у Косовској одгледа седам програмских целина у којима ће бити лауреата из бивших република где доминирају некада водећи продуценти какви су били Неопланта, Авала, Дунав филм, Ловћен филм, Зета филм, Сутјеска филм…
Посебно место у селекцији организатори су направили за једну од најстаријих филмских кућа на Балкану, ВФЦ Застава филм која обележава 75 година постојања и чији су аутори и филмови често добијали награде на Мартовском фестивалу.
Музика Ениа Мориконеа на затварању
На затварању фестивала оркестар „Ле Мусе“ (Италија) извешће музику Енија Мориконеа из награђиваних филмова.
