Још један пројекат против Русије: Хоће ли и у Финској нићи НАТО база
22:37 04.04.2023 (Освежено: 12:43 10.04.2023)
© Flickr / duvin
Пратите нас
Уласком Финске у НАТО више ће добити Сједињене Државе него она сама јер, како кажу руски експерти, не само да ће Вашингтон имати приступ финским војним објектима, него није искључено да ту земљу неће користити као упориште у борби за Арктик. Постоји и ризик да САД на територији Финске разместе нуклеарно оружје и ограничени контингент НАТО трупа.
НАТО је, како каже за Спутњик Андреј Кошкин, експерт Удружења војних политиколога и шеф катедре за политичку анализу на Руском економском универзитету „Плеханов“, НАТО је од самог почетка тежио да Финска и Шведска уђу у његове редове.
„У Алијансу су прво ушле државе источне Европе. Међутим, након распада Совјетског Савеза неке од земаља почеле су да теже да уђу у НАТО, а балтичке државе су већ биле у овој организацији. Пријем Финске и Шведске је дотле био пројекат чији је циљ био даље поткопавање Русије“, објашњава саговорник Спутњика.
Финска – пројекат против Русије
Никита Липунов, аналитичар Института за међународне студије на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО) објашњава за Спутњик да званичним уласком у НАТО Финска добија правне гаранције заштите по петом члану Северноатлантског уговора о колективној одбрани: напад на Хелсинки сматраће се нападом на цео блок и савезници су дужни да заштите ову земљу.
Међутим, према речима руског политиколога Артемија Атаманенка, уласком у организацију, Хелсинки вероватно очекује и укључивање НАТО структуре у своју стратегију одбране.
„Врло је вероватно да се може очекивати размештање додатних база на територији ове земље и у ствари, пребацивање целокупног одбрамбеног потенцијала Финске на одговорност НАТО-а. Заправо, Хелсински се тиме ослобађа одговорности да надгледа сопствене границе које постају најближе НАТО границе Русији. У том смислу, Финска сматра да ће од тога добити доста велике предности у погледу изградње сопствене одбране и у погледу свог положаја. Није искључено ни да ова земља очекује да ће моћи да утиче на политику НАТО-а“, објашњава саговорник Спутњика.
Међутим, Кошкин сматра да Хелсинки као држава у принципу и не представља претњу по Русију.
„Претњу ће представљати инсфраструктура која ће се налазити на територији ове земље. И та инфраструктура је и потребна Сједињеним Америчким Државама да би створиле упориште и покренуле акције против Русије. Не искључује се могућност да ће Американци Хелсински користити и као упориште у борби за Арктик“, констатује стручњак.
Какву корист имају Американци
Што се тиче Американаца, уласком Финске у НАТО, према мишљењу Липунова, могуће је да ће САД добити већи приступ одређеним војним објектима на територији Финске, по аналогији са војним аеродромима у Норвешкој.
„Односно, према новом војном одбрамбеном споразуму између САД и Норвешке, Сједињене Државе имају неограничен приступ одређеним аеродромима. Нешто слично може да се деси и у Финској. Иако Финци немају баш јаку намеру да сами заоштравају ситуацију, овај ризик ипак постоји“, констатује саговорник Спутњика.
Поред тога, према речима стручњака, ма колико био мали, не може се сасвим искључити ни ризик од размештања нуклеарног оружја на територију Финске.
„НАТО је нуклеарни блок. А нуклеарно оружје Сједињених Држава налази се у пет држава-чланица Алијансе. Оно је размештено далеко од граница Русије. Због тога је веома мала вероватноћа да ће се нуклеарно оружје појавити на финској територији у блиској будућности. И сам фински председник Саули Ниинисте је у новембру изјавио да Финска не намерава да на територији земље размешта овакво оружје. Међутим, не треба искључити и реалније ризике. Није искључена, на пример, појава ограниченог контингента НАТО трупа. У балтичким земљама и источној Европи већ постоје такви контингенти. И сваки од њих има између 1.000 и 2.000 војника“, објашњава саговорник Спутњика.
Русија неће седети скрштених руку
На питање како ће Русија заштити своју територију од могућих претња са територије Финске, Кошкин каже да је Москва већ донела озбиљне одлуке.
„Имамо формирана два нова међуресорска стратешка територијална удружења – Московски и Лењинградски војни округ. Поред тога, деловаће инфраструктура високотехнолошког прецизног наоружања која обезбеђује неутрализцију могуће претње са ове територије“, наглашава наш саговорник.
Како је изјавио заменик министра иностраних послова Русије Александар Грушко, Русија ће, као одговор на чланство Финске у НАТО, јачати војни потенцијал на западном и северозападном правцу.
„Део мера је већ објављен. Јачаћемо наш војни потенцијал на западном и северозападном правцу. У случају распоређивања снага и средстава других чланова НАТО на територији Финске, предузећемо допунске кораке како бисмо поуздано осигурали војну безбедност Русије“, изјавио је Грушко.
На званични улазак Финске у НАТО реаговао је и Кремљ. Како је изјавио портпарол Кремља Дмитриј Песков, ширење НАТО-а приморава Русију да предузме контрамере како би осигурала сопствену безбедност и у тактичком и стратешком смислу.
„Кремљ сматра да се тиме поново погоршава ситуација. Ширење НАТО је напад на нашу безбедност и националне интересе Русије. Управо тако гледамо на то. Наравно, то нас приморава да предузимамо контрамере како бисмо осигурали нашу безбедност у тактичкој и стратешкој сфери“, изјавио је Песков.
Како је прецизирао, контрамере ће бити онакве какве Русија буде сматрала неопходним.
„Пажљиво ћемо пратити шта ће се дешавати у Финској, како ће северноатлантски блок користити територију Финске у смислу распоређивања оружја, система, инфраструктуре која ће бити близу наших граница и која ће нас потенцијално угрожавати. У зависности од тога ћемо и доносити мере. Наша војска ће вас о свему благовремено обавестити“, додао је портпарол Кремља.
Песков је такође казао да улазак Финске у НАТО не може а да не утиче на природу билатералних односа са Москвом, јер је НАТО непријатељска структура.
Такође је објаснио да се ситуација са уласком Финске у НАТО суштински разликује од проблема са Украјином, јер Финска „никада није била анти-Русија и са њом није било спорова, док је са Украјином дијаметрално супротна ситуација и потенцијално много опаснија“.
