Академику Славенку Терзићу уручена диплома Руске академије наука /фото/
16:13 08.04.2023 (Освежено: 18:20 08.04.2023)
© Sputnik / Лола ЂорђевићДиректор Федералне агенције Россотрудничество Јевгениј Примаков уручио је награду академику Славенку Терзићу
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
На свечаности поводом деведесет година од оснивања Руског дома у Београду, академику Славенку Терзићу уручена је диплома Руске академије наука, као иностраном члану. Терзић је један од укупно двадесет „најмудријих глава“ српске науке који су имали част и задовољство да постану инострани чланови ове угледне институције.
Тим поводом, академик Славенко Терзић изјавио је за Спутњик да је чланство у Руској академији наука доживео као изузетно лично признање, али и признање српској историјској науци у целини.
© Фото : Уступљено СпутњикуАкадемику Славенку Терзићу уручена диплома Руске академије наука
Академику Славенку Терзићу уручена диплома Руске академије наука
© Фото : Уступљено Спутњику
Реч је о Академији која ће, напоменуо је, почетком следеће године обележити три века свога постојања. Основана је, као што је познато, указом руског императора Петра Првог 28. јануара (8. фебруара) 1724. године – сматра се под ранијим подстицајем филозофа Лајбница.
© Sputnik / Лола ЂорђевићАкадемик Терзић један је од двадесет „најмудријих глава“ српске науке који су имали част да постану инострани чланови Руске академије наука.
Академик Терзић један је од двадесет „најмудријих глава“ српске науке који су имали част да постану инострани чланови Руске академије наука.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Према расположивим подацима, двадесетак Срба су били чланови Руске академије наука – почев од Руђера Бошковића и Вука Караџића, преко Стојана Новаковића, Милана Ђ. Милићевића, Љубомира Стојановића, Александра Белића, Васе Чубриловића, Павла Ивића и других па до Слободана Вујића и Лазара Давидовића у новије време.
Један број чланова Руске академије наука били су пореклом Срби, али руски држављани као што су били: Атанасије Стојковић (ректор Универзитета у Харкову), Теодор Јанковић де Миријево (Миријевски), Владимир Пичета (син мостарског Србина).