https://sputnikportal.rs/20230412/kakav-je-to-drevni-sloj-kod-sredista-zemlje-seizmickim-ispitivanjima-naucnici-na-tragu-novog-otkrica-1154006731.html
Какав је то древни слој код средишта Земље: Сеизмичким испитивањима научници на трагу новог открића
Какав је то древни слој код средишта Земље: Сеизмичким испитивањима научници на трагу новог открића
Sputnik Србија
Научници су пронашли древно дно океана које би могло да се обавија око Земљиног језгра. Реч је о танком, али густом слоју који се налази око 2.900 километара... 12.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-12T13:02+0200
2023-04-12T13:02+0200
2023-04-12T13:05+0200
наука и технологија
наука и технологија
земља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/13/1133443370_0:235:2049:1387_1920x0_80_0_0_6b6580813df39f1b666998c1ede579c4.jpg
Разумевање онога шта се тачно налази испод наших ногу са што је могуће више детаља кључно је за проучавање свега, од вулканских ерупција до варијација у магнетном пољу Земље које нас штити од Сунчевог зрачења.„Сеизмичка истраживања, попут нашег, дају слику унутрашње структуре наше планете у највишој резолуцији, а ми смо открили да је та структура много компликованија него што се раније мислило“, истиче Саманта Хансен, геолог са Универзитета у Алабами.Хансен и њене колеге користили су 15 надзорних станица закопаних у леду Антарктика за мапирање сеизмичких таласа узрокованих земљотресима током три године, а њихово истраживање објављено је у часопису „Сајенс Адвенсис“ (Science Advances).Начин на који се ти таласи крећу и одбијају открива састав материјала унутар Земље. Будући да се звучни таласи крећу спорије у тим подручјима, та подручја се зову зоне ултраниске брзине (УЛВЗ).Научници тврде да те зоне ултра ниске брзине највероватније представљају океанску кору закопану милионима година.Иако потопљена кора није близу познатих субдукционих зона на површини, односно зона у којима померање тектонских плоча гура стене у унутрашњост Земље, симулације објављене у истраживању показују како су конвекционе струје могле да помере древно океанско дно на место где научници тврде да се сад налази, дубоко испод површине Земље.С друге стране, тешко је стварати претпоставке о врстама стена и њиховом кретању на темељу кретања сеизмичких таласа, па научници стога не искључују и друге опције. Међутим, хипотеза о океанском дну тренутно се чини највероватнијим објашњењем за те УЛВЗ-ове.Постоји и претпоставка да би та древна океанска кора могла бити обмотана око читавог земљиног језгра, иако је то тешко знати са сигурношћу пошто је толико танка. Будућа сеизмичка истраживања требало би да открију читаву слику.Један од начина на који ово откриће може помоћи геолозима састоји се у откривању како топлота из топлијег и гушћег језгра прелази у омотач. Разлике у саставу између та два слоја веће су него између чврсте површинске стене и ваздуха изнад ње, односно у простору на којем живи читаво човечанство.Наше истраживање пружа важне везе између плитке и дубоке структуре Земље и укупних процеса који покрећу нашу планету, наглашава Хансен, преноси „Сајенс Алерт“.
https://sputnikportal.rs/20230409/nasa-nevidljivo-cudoviste-juri-svemirom-ogromnom-brzinom-video-foto-1153852927.html
земља
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, земља
наука и технологија, земља
Какав је то древни слој код средишта Земље: Сеизмичким испитивањима научници на трагу новог открића
13:02 12.04.2023 (Освежено: 13:05 12.04.2023) Научници су пронашли древно дно океана које би могло да се обавија око Земљиног језгра. Реч је о танком, али густом слоју који се налази око 2.900 километара испод површине Земље, односно на граници између земљиног језгра и омотача.
Разумевање онога шта се тачно налази испод наших ногу са што је могуће више детаља кључно је за проучавање свега, од вулканских ерупција до варијација у магнетном пољу Земље које нас штити од Сунчевог зрачења.
„Сеизмичка истраживања, попут нашег, дају слику унутрашње структуре наше планете у највишој резолуцији, а ми смо открили да је та структура много компликованија него што се раније мислило“, истиче Саманта Хансен, геолог са Универзитета у Алабами.
Хансен и њене колеге користили су 15 надзорних станица закопаних у леду Антарктика за мапирање сеизмичких таласа узрокованих земљотресима током три године, а њихово истраживање објављено је у часопису „Сајенс Адвенсис“ (Science Advances).
Начин на који се ти таласи крећу и одбијају открива састав материјала унутар Земље. Будући да се звучни таласи крећу спорије у тим подручјима, та подручја се зову зоне ултраниске брзине (УЛВЗ).
„Анализом хиљада сеизмичких снимака са Антарктика, наша метода снимања слике високе резолуције пронашла је танке аномалне зоне материјала у ЦМБ-у свуда где смо истраживали. Дебљина материјала варира од неколико километара до на десетине километара. То сугерише да видимо планине у језгру, на неким местима до пет пута више од Маунт Евереста“, рекао је Едвард Гарнеро, геофизичар са Универзитета у Аризони.
Научници тврде да те зоне ултра ниске брзине највероватније представљају океанску кору закопану милионима година.
Иако потопљена кора није близу познатих субдукционих зона на површини, односно зона у којима померање тектонских плоча гура стене у унутрашњост Земље, симулације објављене у истраживању показују како су конвекционе струје могле да помере древно океанско дно на место где научници тврде да се сад налази, дубоко испод површине Земље.
С друге стране, тешко је стварати претпоставке о врстама стена и њиховом кретању на темељу кретања сеизмичких таласа, па научници стога не искључују и друге опције. Међутим, хипотеза о океанском дну тренутно се чини највероватнијим објашњењем за те УЛВЗ-ове.
Постоји и претпоставка да би та древна океанска кора могла бити обмотана око читавог земљиног језгра, иако је то тешко знати са сигурношћу пошто је толико танка. Будућа сеизмичка истраживања требало би да открију читаву слику.
Један од начина на који ово откриће може помоћи геолозима састоји се у откривању како топлота из топлијег и гушћег језгра прелази у омотач. Разлике у саставу између та два слоја веће су него између чврсте површинске стене и ваздуха изнад ње, односно у простору на којем живи читаво човечанство.
Наше истраживање пружа важне везе између плитке и дубоке структуре Земље и укупних процеса који покрећу нашу планету, наглашава Хансен,
преноси „Сајенс Алерт“.
