https://sputnikportal.rs/20230415/orbita-kulture-emisija-radio-15-04-2023-1153768839.html

Шта је у Бахреину вредније од нафте а стигло је у Србију? | Орбита културе

Шта је у Бахреину вредније од нафте а стигло је у Србију? | Орбита културе

Sputnik Србија

У новом издању емисије "Орбита културе" говоримо о српским филмовима сниманим педесетих година који су отворили пут чувеном „црном таласу“ али због тога и... 15.04.2023, Sputnik Србија

2023-04-15T10:00+0200

2023-04-15T10:00+0200

2023-04-15T10:06+0200

подкаст

орбита културе

култура

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1a/1127764719_20:0:687:375_1920x0_80_0_0_92ed5e8a5d08c2bc686830c64dc311ad.png

Шта га је фасцинирало у Оману, земљи у којој људи на Сајам књига долазе чекајући у колонама аутомобила, шта је у Бахреину вредније од нафте, како је преживео разорни земљотрес у Турској и шта је све донео из тих земаља за Музеј књиге и путовања – за Спутњик открива Виктор Лазић, књижевник, председник удружења Адлигат.O каквим „Метаморфозама“ говори изложба отворена у Салону Музеја града Београда, једна у низу активности којима Музеј обележава својих јубиларних 120 година од оснивања, о каквом је „духовном противотрову за друштвене отрове“ реч, може ли лепотом побеђивати ништавило – о свему томе разговарамо са аутором „Метаморфоза“ Немањом Матем Ђорђевићем.Девојачка соба је она собица у београдским салонским становима, у зградама пре Другог светског рата, у којој је боравила послуга. То су веома мале собе од четири квадрата. Онда су се мењале култура становања и друштвено- политичке околности па су се једно време такви станови делили и у њима је становало више породица; касније су неке од њих успеле да такве станове узму за себе претворивши ту собу у дечју. Данас неко у томе види спасоносни извор прихода и издаје је као посебну стамбену јединицу – објашњава наслов свог романа „Девојачка соба“ Стеван Вранеш. Са њим разговарамо о причи о повратку у родни Београд, покушајима јунака „Девојачке собе“ да направи нови почетак и поново пронађе животни смисао.Шта је све значио за југословенски рокенрол, али и за укупну музичку мисао о свету Бранимир Џони Штулић, фронтмен групе „Азра“ који је ових дана напунио 70 година, шта су нам све дали његови „Филигрански плочници“ , „Равно до дна“ „Сунчана страна улице“, „Кад фазани лете“, да ли је и данас све „Као јучер – иза завјесе“ – за Спуњик објашњава писац и новинар Мухарем Баздуљ.О пионирској књизи – студији „Српски филм – педесете“ која осветљава једну значајну а дуго времена готово невидљиву етапу у развоју домаће кинематографије, са ауторима попут Воје Нановића и Жике Митровића, да ли је та „скрајнутост“ последице „ароганције црног таласа“ коме су филмови из педесете трасирали пут – питамо аутора ове књиге редитеља, сценаристу и теоретичара филма Сашу Радојевића.Шта је све видела и закључила о Србији и Србима, путујући по нашој земљи али и региону, питамо кинеску новинарку и списатељицу Баи Лин, ауторка књиге „Привлачност граница: доживљај Југославије” која је недавно представљена у Народној библиотеци Србије.О емисији „Орбита културе“„Орбита културе“ прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.У жељи да афирмише праве вредности, остаје верна сопственом слогану који гласи: „Када има културе, нико не примећује, а када је нема — примете сви“.Спутњикову „Орбиту културе“ уређује Дејана Вуковић, а емитује се сваке суботе у 10.00 на таласима Радија Студио Б.

2023

Вести

sr_RS

орбита културе, култура, аудио