Кинеска књижевница о Србима: Судбина ме овде послала, тешко је пронаћи такву храброст
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Пратите нас
Храбри сте, тврдоглави и чврсти. Никада не пристајете на компромисе са злом и желите да будете своји. Такве вредности су јединствене посебно у времену глобализације. Када путујете Европом, Сједињеним Америчким Државама чак и Азијом, тешко је пронаћи такву храброст.
Oвако о српском народу говори кинеска новинарка и списатељица Баи Лин, ауторка књиге „Привлачност граница: доживљај Југославије”.
Књига коју је Баи Лин написала након што је од 2018. до почетка 2020. године пропутовала свих шест бивших југословенских република, разговарала са мештанима, полемисала о прошлости и садашњости - ускоро ће бити објављена и у Кини.
Прва станица Београд
Лин је тренутно на свом другом пропутовању по овом региону и припрема наставак. У разговору за Спутњик кинеска књижевница говори о свом доживљају Србије, али и целе некадашње Југославије, али и о томе зашто је њена прва станица био – Београд.
„Можда ми неће веровати, али мој први утисак, када сам дотакла тле Београда, био је да ме је овде судбина послала и да ја овде треба да будем. Читава атмосфера и то преплитање историје, уметности, књижевности оставили су утисак невероватне снаге на мене.“
Од Валтера до Хандкеа
Она објашњава да су три кључна момента из три различите године, 1997, 1999, 2016, утицала на то да се посвети проучавању бивше Југославије.
„Први значајан моменат била је 1997. година када сам као дете, заједно са оцем, гледала југословенске филмове 'Мост' и 'Валтер брани Сарајево'. Обожавала сам да гледам телевизију, понекад се скривала у соби својих родитеља и кришом гледала, али мој отац је много волео југословенске филмове и ја сам их поред њега заволела. Дух тог времена и вредности као што су храброст, солидарност, искреност оставили су посебан траг“.
Следећа преломна тачка десила се, према њеним речима, 1999. када је НАТО бомбардовао Југославију:
„Сећам се да је била субота. Ишла сам у школу. На телевизији сам видела вест да је бомбардована амбасада Кине и да је троје људи погинуло. Након тога сам отишла на први час математике и наставник нас је питао да ли знамо шта се данас десило у свету. Сви су ћутали. Ја сам подигла руку и рекла. Током часа неко од ђака је прокоментарисао: 'Па добро, какве то везе има са нама?' Наставник се јако наљутио, лупио је руком о сто и рекао: 'Видећемо за 20 година ко ће од вас поново поставити то питање. Видећете како иде историја'. То је посејало семе за овај мој будући рад“.
Баи Лин - гошћа Народне библиотеке Србије
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Трећи важан подстицај да крене пут Балкана, дао јој је нобеловац Петер Хандке.
„Имала сам прилике да 2016. године као новинар који се бави књижевношћу четири сата интервјуишем Петера Хандкеа. Он је писао о Србији и знамо да се његов став није слагао са западним виђењем, међутим није поклекао. Он је човек са пуно интегритета и храбрости и то ме је фасцинирало. Питала сам га како је знао шта је истина, а шта није у мору вести које су кружиле о Југославији. Рекао ми је да морамо да имамо лично искуство, да искусимо тренутак истине“.
Истинитост тих Хандкеових речи Лин је спознала боравећи у Словенији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској, Северној Македонији и Србији.
„Научила сам да никада не треба веровати свему што медији приказују, већ свако мора лично да искуси нешто да би проценио шта је заправо истина“.
Мост између култура и народа
Најдубљи утисак на њу оставио је боравак у Србији, поготово први долазак када јој је све било непознато:
„Ја сам тада носила врло тежак кофер пун књига и мучила сам се са њим, посебно прелазећи улице. На једном преласку, пришао ми је старији господин, лепо подигао кофер и пренео га преко улице. Прво сам била шокирана, изненађена, а онда веома захвална јер је кофер био тежак. Дошла сам до следећег преласка и поновила се иста прича. То је оставило тако дубок траг, то опхођење људи према мени. То се у Кини не дешава“.
Изузетно радознала, Баи Лин је пре доласка на простор бивше Југославије, доста истраживала историју и географију тог терена.
„Мост је одлична метафора за овај регион, чији је географски положај у великој мери одредио његову судбину и тренутну ситуацију. Мост као повезивање различитих култура је утисак који ја имам о Београду. Овде можемо видети културно наслеђе различитих епоха, од Османског царства и Аустроугарске до бивше Југославије, рат-мир, старо-ново, све то можемо видети кроз цео град и то показује колико је овај регион – као мост - повезивао различите културе и народе“, истиче Лин.
Она што је запазила у људима у Србији јесу, како каже, изузетни квалитети који се ретко срећу:
„Храбри сте, солидарни, увек тврдоглави и чврсти. Никада не пристајете на компромисе са злом и желите да будете своји. Мислим да Срби не желе да буду само мост, већ да имају своје место у свету. Зато желим да наставим да копам по историји и култури ваше земље у потрази за истином“.
На питање Спутњика како је доживела Косово и Метохију, Лин каже да је то деликатно и да ће ипак бити храбра у одговору:
„Мој лични утисак је да људи тамо, свеједно да ли су српске или албанске националности, желе да живе у миру и нормалним околностима и да медији погоршавају ситуацију, пласирајући информације које нису тачне“.
Југоносталгија у Србији и Црној Гори
Највећа разлика, коју је првенствено као новинар уочила поредећи своја два боравка у Србији, јесте поскупљење, односно инфлација.
„Пре пет година имала сам утисак вишег животног стандарда. Сада сам прво у Паризу, где сам боравила месец дана пре доласка у Србију, запазила поскупљења и да људи теже живе него раније, а онда сам то видела и на Балкану, посебно у деловима Црне Горе и Косова и Метохије где су примања ниска, а цене су скочиле. Чула сам много више жалби људи на животни стандард него раније“, каже Баи Лин.
Одушевљена српским народом
© Sputnik / Марија Јаковљевић
У Словенији и Хрватској, примећује, бољи је животни стандард и људи су релативно задовољни својим животима и не желе много да говоре о Југославији. У другим деловима региона слика је другачија.
„С обзиром да сада истражујем за другу књигу, која ће се базирати на централној Србији, Косову и Метохији, Црној Гори и Македонији, обилазила сам те делове и на основу прича са људима мислим да има више југоносталгије“, запажа кинеска списатељица.
Читајте Андрића
Својим сународницима, који желе више да сазнају о овом региону, препоручује да читају сва дела Иве Андрића, али упозорава да њега није лако читати и да је потребно добро познавање историје српског народа:
„Андрић није толико популаран и познат међу читаоцима у Кини, за разлику од Милорада Павића. Ја бих препоручила и Киша, а тренутно сам се посветила Црњанском, јер желим његовим очима да сагледам историју овог поднебља. Једном када уђете у овако нешто, не можете да изађете“.
