- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Биковић за Спутњик о руском „Изазову": Можда би следећи корак био снимање на Месецу /видео, фото/

© Sputnik / Лола ЂорђевићМилош Биковић
Милош Биковић - Sputnik Србија, 1920, 19.04.2023
Пратите нас
Ексклузивно
Проћи ће доста времена док снимање у космосу не претворимо у свакодневицу. Свемир је постао егзотично туристичко место за милијардере. Могу да плате да тамо доживе нешто ново, јер су све већ на Земљи искусили. За нас филмске ствараоце то још увек неће постати рутина. Можда би следећи корак био снимање на Месецу, каже за Спутњик Милош Биковић.
Биковић игра главну мушку улогу у „Изазову“, првом филму сниманом у космосу на Међународној свемирској станици, на којој су руски редитељ Клим Шипенко и главна глумица Јулија Пересилд провели 12 дана.

Од сна и првог корака у свемир

Филм чија је вечерашња српска премијера уследила одмах после светске, одржане у Москви, од сутра ће бити на редовном репертоару наших биоскопа. Редитељ Шипенко каже да је главни циљ био да приближи свемир обичним људима, и покаже да ниједан сан није недостижан, али и да допринесе да астронаути поново постану звезде какве су некад били.
„Било би супер када би овај филм подстакао младе људе да истражују свемир, да осмисле боље и веће свемирске бродове. Као дете гледао сам много пута свој омиљени филм „Москва-Касиопеја“ и сећам се да сам тражио од мајке да ми купи књигу о свемиру. Сви доживљавају свемир као нешто недостижно, што захтева године и године припреме. То и јесте тачно, али све креће од малих корака. Ако мој филм подстакне људе да направе те прве кораке и онда наставе да корачају ка том циљу, бићу поносан на то што сам направио“, истиче за Спутњик редитељ Клим Шипенко.
Филмови се, према његовим речима, снимају са жељом аутора да живот учини бољим:

„Желео сам да 'Изазовом' свемир учиним поново популарним као што је био у златно доба, да космонаути постану звезде какве су данас Том Круз или Бред Пит. Можда можемо да повратимо интересовање света за свемир и астронауте. Надам се да ће и Том Круз снимити филм у свемиру, јер и то ће помоћи да се моја жеља оствари“, наглашава редитељ који стоји иза најгледанијег руског филма - „Слуга“.

© Пресс-служба Роскосмоса / РКК «Энергия» / Уђи у базу фотографијаЕкипа филма "Изазов" на Међународној свемирској станици
Екипа филма Изазов на Међународној свемирској станици - Sputnik Србија, 1920, 19.04.2023
Екипа филма "Изазов" на Међународној свемирској станици

Све лебди – најлепше и најтеже

Идеја за снимање филма у свемиру потекла је од продуцента Константина Ернста пре 20 година, али тек са дигиталним камерама постала је остварива.
„Пре пет година снимао сам у студију филм о свемиру 'Саљут 7'. Провео сам око две и по године радећи на њему и наравно да сам сањао о томе да једног дана можда одем у свемир, али нисам сањао о снимању филма тамо. Сећам се да сам на премијери рекао продуцентима – 'Момци, зар не би било супер да одем на МСС и укључим се директно путем зума, рекао бих неколико речи'. Они су предложили то Роскосмосу, на шта су они одговорили да би то коштало око 40 милиона долара. Али оно што је речено у форми шале, после три године прешло је у озбиљну понуду. Шале и снови се некада остваре“, каже Шипенко.
© Фото : ПромоФилм "Изазов", Милош Биковић у главној мушкој улози
Филм Изазов, Милош Биковић у главној мушкој улози  - Sputnik Србија, 1920, 19.04.2023
Филм "Изазов", Милош Биковић у главној мушкој улози
Нулта гравитација је за руског редитеља била и најтежа и најлепша ствар коју је доживео у свемиру:
„Све лебди, објекти испред камере, ви, ваша камера, реквизити. Не можете да останете мирни ако се не придржавате за нешто. Требало ми је неко време да се навикнем. Сваког дана сам се осећао све боље и боље и стицао осећај за простор у коме се налазим. Поглед је био фасцинантан. Светло које продире кроз прозор је било невероватно. Искористио сам то. Морао сам да чекам да светло буде на правом месту за прави кадар. Из дана у дан сам постајао бољи у хватању светла. Упозоравали су ме да ћу све време имати мучнине, али тело ме никада није издало“.
Све га је то подсећало на снимање студентског филма:
„Када сте студент, све радите сами. Покушавате од својих пријатеља да направите професионалне глумце. То ми је сада помогло са космонаутима који су учествовали у снимању. Сви студенти треба ово да имају на уму када размишљају 'о Боже, када ће доћи време да ја снимим велики филм са великом екипом, зашто све морам да радим сам?!'. Треба да цене искуство и знање које прикупљају радећи сами“.
© Sputnik / Лола ЂорђевићКлим Шипенко
Клим Шипенско - Sputnik Србија, 1920, 19.04.2023
Клим Шипенко

Монтевидео и Тикве теже од бестежинског стања

Милош Биковић у филму игра хирурга који треба да оперише космонаута, а своје сцене је снимао у авиону у слободном паду са 9.000 на 6.000 метара надморске висине како би се омогућиле 23 секунде бестежинског стања.
„Налазите се у авиону који полеће и инструктор долази, даје вам падобран у каже – 'Авиони некада падају. Овај не, али за све постоји први пут. Ако видите да гори црвено светло и да ја нешто вичем, треба да искачете на она врата. Ово вам је лево, ово вам је десно, овако се отвара падобран. Не брините, у сваком случају, шутнућу вас ја'. Било је и таквих ситуација“, присећа се Биковић.
Биковић је у Центру за припрему космонаута улазио у центрифугу у којој је трпео силу од 4 Г, као приликом полетања ракете. Ипак, каже да му је физички теже пала припрема за улогу у филму „Монтевидео, Бог те видео“ и за представу „Кад су цветале тикве“:
„У том слободном паду полети све, и редитељ и камера и глумци, и у тим условима морали смо да изведемо хируршку операцију. Морао сам да научим и терминологију и процес саме операције и да још глумим. Много процеса сам морао истовремено да радим. Било је ужасно забавно, физички није толико тешко, али тражи специјалну врсту концентрације“.
© Фото : ПромоОперација у бестежинском стању
Филм Изазов, Милош Биковић у главној мушкој улози  - Sputnik Србија, 1920, 19.04.2023
Операција у бестежинском стању
На питање да ли је теже бити космонаут или хирург, каже да не зна како би то мерио:
Хирург држи туђ живот у рукама. То је морално, духовно теже. И од астронаута други људи зависе, комплексан је посао, али се не сусреће са смрћу сваког дана. Хероји су и једни и други. Доктори су ипак посебна врста. Нешто најближе анђелима на Земљи“.

Филм важнији од живота

Редитељ каже да се ни у једном тренутку боравка на Међународној свемирско станици није уплашио за свој живот, али јесте за филм.
„Када смо се приближавали Међународној свемирској станици био је укључен ауто-пилот и два пута нас је контролна табла издала док смо се спремали за спајање са станицом. Летилица није могла сама да пристане и укључио се аларм. Помислио сам – 'било би баш лоше да сада морамо да се вратимо на Земљу и да не снимимо ништа'. Толико припрема, толико уложеног труда, чак нисмо доспели ни до станице, али све се решило, командант је преузео контролу и перфектно пристао. После тога када је требало да се вратимо на Земљу, имао сам пуно дискова са архивираним материјалом. Да је нешто пошло по злу у повратку, материјал не би преживео. Космонауту сам рекао – 'Узми све усб-ове са станице'. Све их прикупио и онда смо на њих почели да копирамо снимљени материјал. Када сам одлазио, рекао сам му -'Слушај, ако ми се нешто деси у повратку, ти си редитељ филма, јер ти имаш материјал'. Био сам уплашен јер имате једну копију материјала пројекта који кошта милионе и милионе долара“.
Филмски ствараоци су, примећује Шипенко, луди:
„Иду по различитим местима, ризикују свој живот за један добар кадар. Тај кадар је за њих од непроцењивог значаја. Некада због њега ризикују све и филм јесте важнији од живота“.

Ко ће први рећи – снимио сам филм у свемиру

Шипенко и Биковић су сагласни да је ова авантура била и својеврсна трка између Америке и Русије ко ће добити прилику да у историју уђе као први ко је снимио филм у космосу.
„Филмски ствараоци трагају за новим местима снимања. То чинимо ми, то чини и Холивуд. Промоцији кинематографије доста доприноси ако имате први филм снимљен у свемиру. Делом сам уверен да то јесте била трка – ко ће добити прилику да каже 'први смо снимили филм у свемиру'. Сви ће причати о томе и сви ће ићи да погледају филм. Ми нисмо само први који смо снимали филм на Међународној свемирској станици, ми смо први цивили који су прошли припреме у трајању од три и по месеца за одлазак у свемир. То је такође био експеримент. То је и добра реклама за туризам у свемиру, да је могуће одлетети после само три и по месеца припрема, да није потребно годину дана“, наглашава Клим Шипенко.
Биковић и Шипенко, након филмова „Слуга“ и „Изазов“, два за филмску историју значајна остварења, већ планирају нове подухвате:
„Имамо много идеја које заједно разрађујемо и не знамо шта ћемо од тога прво да реализујемо. Филм сниман у свемиру није крај каријере, већ почетак. Отвара нове хоризонте, бар ја верујем у то. Даје ми нову енергију да радим нове занимљиве пројекте на Земљи или можда да одем на Месец или дубоко испод површине земље, у дубине мора. Универзум је огроман“, каже Шипенко.
Милош Биковић на премијери Изазова - Sputnik Србија, 1920, 12.04.2023
КУЛТУРА
У Москви одржана светска премијера филма „Изазов“ у којем игра и Милош Биковић
Биковић: Проћи ће доста времена пре него што снимање у космосу постане свакодневица | Орбита културе
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала