Нова интеграција Русије и Америке
© Фото : МИД РФ
/ Пратите нас
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров допутовао је касно синоћ из Никарагве на Кубу, последњу етапу дипломатске турнеје по Латинској Америци током које је боравио и у Бразилу и Венецуели.
Сумирајући резултате Јегор Лидовској, генерални директор Латинскоамеричког центра „Хуго Чавез“, оцењује да ова турнеја показује да се Русија дефинитивно враћа у Латинску Америку, после прилично неуспешног периода из деведесетих година.
„Од почетка двехиљадитих почео је процес нове интеграције Русије и Латинске Америке, у великој мери захваљујући председнику Путину и председнику Венецуеле Угу Чавесу. Али сада су се појавили нови изазови новог времена и, као што сви знамо, сада се води борба за мултиполарни свет. Ови изазови стављају пред нас потребу продубљивања односа са земљама које више не желе да живе под диктатом једне државе“, каже експерт.
Америчке империјалистичке амбиције сеју хаос, страх, смрт, државне преврате, ратове, бомбардовања. Србија је те ужасе осетила и најбоље зна шта америчка политика носи, додао је експерт.
„Ова пракса мора да престане, а Русија је постала прва држава на свету која не само да је упозоравала него је и могла нешто да уради против тог империјализма. И, наравно, све земље света које се угледају на нас, потајно или крајње отворено желе да се прекине та америчка хегемонија у свету, а већим делом земаља Латинске Америке не желе хегемонију Сједињених Држава, зато што је Латинска Америка регион који је можда и највише страдао од те крваве политике, с обзиром да су САД веома дуго Латинску Америку сматрале својим ‘задњим двориштем’ и тамо су радиле шта су хтеле“, каже експерт.
Често ти догађаји у Латинској Америци и нису доспевали у светске вести, напомиње експерт. Све је то било пажљиво сакривено. Постојао је и геноцид над народом Маја. У Никарагви је било страшних убистава, а да „не говоримо о бројним државним ударима, када су људима секли руке на стадионима, као што је то био случај у Чилеу“, додао је он.
„Стога је природно да Латинска Америка, која је много страдала од такве политике САД, сада највише жели да разбије овај униполарни систем, па Русија, као вођа такве борбе против америчког империјализма, и Латинска Америка треба да сарађују дубље него раније, а ова посета Сергеја Лаврова Латинској Америци само демонстрира да је овај процес јачања интеграције почео и да ће се наставити. И то показује да земље Латинске Америке више нису спремне да живе у овој парадигми ропства“.
Ова врста циљаног развоја мултилатералних односа има и огромну геополитичку тежину, подвукао је експерт.
Поред глобалног значаја, посетом Лаврова Латинској Америци постигнути су и други значајни резултати у економској сфери. Конкретно, Русија и Венецуела ће ојачати сарадњу у производњи нафте и развоју гасних постројења, у пољопривреди, медицини и фармацији, комуникацијама, свемиру, у сфери нових технологија.
„Конкретне ствари су договорене, посебно се то тиче повећања трговинске размене, а биће и нових економских споразума. Недавно је најављено да ће између Русије и Венецуеле бити отворен директан поморски пут и мислим да је то управо темпирано да се поклопи са посетом Сергеја Лаврова. О овој теми се тамо, највероватније, разговарало, јер ће то бити суштинска промена у свим ланцима снабдевања између Евроазије и Латинске Америке. Осим тога, туризам у Венецуели ће се активно развијати и то већ видимо. Мислим да ће се и у овом правцу много урадити, јер је руски народ прилично заинтересован за правац Латинске Америке“, каже Лидовској.
Ако се говори о сарадњи Бразила и Русије ту се очекује јачање трговинских веза, додао је експерт.
„Пре свега, то се односи на руска ђубрива. Можда то и није највећи трговински промет ако рачунамо у милијардама долара, али гледано у процентима, скоро 30-40 одсто минералних ђубрива у Бразилу су ђубрива из Русије. То Бразилу даје огромне извозне могућности, јер је Бразил у суштини аграрна земља, а без руских ђубрива скоро цео њен извоз би могао да пропадне. Дакле, постигнути су договори да тај извоз неће бити прекинут, неће стати, већ ће се напротив - повећавати. Такође, радиће се и на свим најважнијим областима сарадње и повећању трговине. Што се Никарагве и Кубе тиче, још нема извештаја о томе о којим темама се тамо активно разговарало, али мислим да ће ту бити речи о повећању трговине, јер је то интересантно и за Русију и за Латинску Америку. Мислим да ће и овде доста тога бити постигнуто“, каже Лидовској.
Зашто Вашингтон бесни?
Посета руског шефа дипломатије Бразилу, Венецуели, Никарагви и Куби видно је разбеснела Вашингтон, пре свега зато што Американци нису успели да изолују Русију. Огромна већина земаља схвата да је руска специјална војна операција у Украјини битка за суверенитет и природан корак у борби против америчког неоколонијализма. Свиђало се то САД или не Москва наставља свој „дипломатски десант“, јача економске, трговинске и културне везе са земљама које желе да воде независну политику и противе се дикатату и хегемонији Вашингтона.
Председник Бразила Луис Инасиом да Силва глатко одбија да његова земља наоружава Украјину и предлаже да група земаља, укључујући Бразил и Кину, посредује око постизања мира у тој земљи. Став бразилског лидера, који је изнет и пре Лавровљеве посете, Москва изузетно цени, док Вашингтон оштро критикује Бразил, оптужујући га да „папагајски понавља руску и кинеску пропаганду“.
Министар спољних послова Бразила Мауро Вијеира указао је негативан утицај антируских санкција на економију целог света, посебно земаља у развоју. Руководство Бразила више пута је кривицу за руско-украјински сукоб свалило на САД и ЕУ, а исте или сличне идеје деле и лидери других латиноамеричких земаља.
Поред тога, председник Бразила подржава идеју одустајања од долара као глобалног средства плаћања.
„Мислим да је Вашингтон увек незадовољан Русијом, шта год Русија радила. То је јасно. Ако узмемо конкретну ситуацију са Латинском Америком, они су одувек Латинску Америку сматрали својим ‘задњим двориштем’, својим феудом. Никада нису водили рачуна о независности земаља Латинске Америке. Тамо су постављали своје фашистичке диктаторе, који су се понашали веома сурово и кроз употребу силе држали народе Латинске Америке у ропству, а све економске могућности тих земаља су САД црпели, искоришћавали су их и узимали су њихове приходе. Америчке компаније које су дошле у Латинску Америку ангажовале су јефтину радну снагу, а тај народ је добијао мизерне паре, тек за пуко преживљавање“, прича експерт.
Сиромаштво у Латинској Америци је веома комплексан проблем, узрокован америчком политиком, која је сличнна систему који је Хитлер користио у концентрационим логорима, рабећи људе у циљу веће производње.
„Половина их је умирала, а нико није марио, пошто су у Хитлеровом случају доводили нове заробљенике, а у случају Латинске Америке, где је прилично висок наталитет, нико није марио за људске животе. Паралелу не повлачим случајно, јер сматрам да је политика САД према Латинској Америци заиста била фашистичка. А ово сиромаштво, које је огромно у Латинској Америци, у исто време је донело огроман профит САД...“, каже експерт.
Према његовим речима, тај систем је уништен, између осталог и уз помоћ Русије која је одиграла велику улогу током Кубанске револуције, а Фидел Кастро је, у суштини, био први борац против америчког колонијализма.
„Јасно је да би Фиделу било веома тешко да издржи без помоћи Совјетског Савеза, а даље су уследиле Никарагва, Венецуела... То је дало добар пример другим земљама, па су се и у њима пробудила антиамеричка осећања, јер је долазак Совјетског Савеза и сада Русије довео до сасвим другачије концепције - концепције узајамно корисног пријатељства, у коме нико никога не понижава и не тлачи. Тако је било тада, тако је и сада. Оно што је Русија урадила сада, а некада Совјетски Савез, у многоме је поткопало тај систем који је одговарао Америци и то је такође један од разлога зашто Американци толико мрзе Русију – изгубили су огромне приходе“, објаснио је експерт.
Сада се Русија враћа у Латинску Америку с новим замахом, новом снагом, са новим концептом мултиполарног света, који подржавају скоро све земље Латинске Америке и то самим тим изазива мржњу, која се заснива на страху.
„Плаше се да ће латиноамеричке земље слушати Русију, да ће сарађивати са Русијом, развијати односе, а ако се то деси то ће значити да Американци више неће моћи да испумпавају милијарде долара из Латинске Америке, неће моћи да постављају своје марионетске лидере који ће у УН следити њихов диктат... Они сада осећају страх, плаше се, јер постепено губе подршку на свим местима у свету, укључујући и земље у близини својих граница... А Русија игра велику улогу у томе, свакако“, каже Лидовској.
