https://sputnikportal.rs/20230424/kinesko-vestacko-sunce-ponovo-obara-rekorde-video-1154684574.html
Кинеско „вештачко сунце“ поново обара рекорде /видео/
Кинеско „вештачко сунце“ поново обара рекорде /видео/
Sputnik Србија
Кинеско „вештачко сунце“ достигло је нову прекретницу на подручју нуклеарне фузије. Дана 12. априла створена је суперврућа фузијска плазма која се одржала 403... 24.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-24T22:58+0200
2023-04-24T22:58+0200
2023-04-24T22:58+0200
наука и технологија
наука и технологија
ит
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/18/1154684929_0:7:1037:590_1920x0_80_0_0_034f30ab2948041fb5cc93b0116c750b.jpg
Нуклеарна фузија ствара енергију на исти начин као Сунце. Процес укључује разбијање два атома таквом снагом да се споје у један, већи атом, ослобађајући огромне количине енергије у процесу.За разлику од нуклеарне фисије - нуклеарне реакције која се тренутно користи у енергетском сектору - фузија не ствара радиоактивни отпад. Производи три до четири пута више енергије од фисије и не испушта угљен-диоксид у атмосферу, за разлику од сагоревања фосилних горива.Фузија је такође врло осетљив процес који ће се зауставити у делићу секунде ако не буду створени идеални услови. Стога не постоји ризик да ће се догодити нуклеарнa реакција.Ипак, постоји један проблем: фузија захтева огромне количине енергије за постизање потребне температуре и притиска за ток реакције. Као резултат тога, научници још нису успели да добију значајно више енергије из фузијске реакције него што су уложили.Супервруће температуреИстраживачи широм света раде на превладавању ових изазова, повећавајући делотворност процеса на више фронтова како би оживели сан о чистој, готово неограниченој фузијској енергији.Кинеско „вештачко сунце“ званичног назива „Експериментални напредни суперводљиви токамак“ (ЕАСТ), чини то задржавајући реакцију у огромној направи у облику крофне која се назива токамак.Токамак је творевина у облику крофне која користи снажне магнете за задржавање кружног тока супервруће плазме. Плазма - која се понекад назива и четвртим агрегатним стањем - настаје када се атоми загревају до тако високих температура да се раскомадају, што резултује „чорбом“ од негативно набијених електрона и позитивно набијених јона.Ови позитивно набијени јони обично се међусобно одбијају, али на Сунцу се ствара висок притисак због његових интензивних гравитационих сила које гурају јоне заједно и надвладавају то одбијање.Међутим, на Земљи је то готово немогуће имитирати, па се плазма мора још више загрејати, на температурама отприлике шест пута вишим од температуре у средишту Сунца или више.Да би се одржале те супервруће температуре, плазма мора бити садржана у малом подручју, а то је мало место на које долазе магнети.„Док струја пролази кроз те водиче, они стварају магнетска поља, а будући да плазма такође има струју, она реагује на та поља и може је контролисати“, напомиње он.Улога суперпроводникаУ прошлости су за израду ових магнета коришћени метали попут бакра. Али, када струја прође кроз те конвенционалне материјале, њихова ће се структура одупрети протоку електричне енергије, што значи да ће део уложене енергије бити изгубљен.Један од бројних момената који ЕАСТ-у омогућује делотворно постизање и одржавање високих температура је коришћење супрапроводљивих магнета.Суперпроводници су материјали који производе нулти отпор и не губе топлоту под нормалним условима.Компаније попут „Токамак Енерџија“ раде на развоју следеће генерације суперпроводника који раде још делотворније на овим вишим температурама.Сонг Јунтао, директор Института за физику плазме Кинеске академије наука, рекао је да је плазма била одржавана у „високом ограниченом“ начину рада, који подржава вишу температуру и густину честица и поставља темеље за делотворнију производњу енергије.Ово постигнуће срушило је претходни рекорд реактора за плазму високе затворености у стабилном стању, који је 2017. године постављен на 101 секунду.Према речима Тима Бествика, главног технолошког службеника Управе за атомску енергију Велике Британије, продужење времена за одрживу и контролисану плазму попут ове укључује три ствари: „Имати машине које могу да раде дуже време; моћи испоручити трајну снагу грејања у плазму и могућност праћења и контроле плазме“, пренео је „Јутарњи лист“.ЕАСТ је започео с радом 2006. године и допринео је 35-годишњој сарадњи између Кине, ЕУ, Индије, Јапана, Јужне Кореје, Русије, Уједињеног Краљевства и САД на развоју и оптимизацији највеће машине за токамак на свету, ИТЕР-а, која се тренутно гради у Француској. Очекује се да ће ИТЕР произвести своју прву плазму крајем 2025. године, а рад у пуном капацитету започети 2035. године.„Кина има активан програм фузије и интензивно је укључена у међународни програм ИТЕР. Овај резултат показује очекивани напредак у овом пољу“, рекао је Бествик.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, ит, друштво
наука и технологија, ит, друштво
Кинеско „вештачко сунце“ поново обара рекорде /видео/
Кинеско „вештачко сунце“ достигло је нову прекретницу на подручју нуклеарне фузије. Дана 12. априла створена је суперврућа фузијска плазма која се одржала 403 секунде, а притом је учињен корак ближе комерцијалној фузијској енергији, јавили су национални медији.
Нуклеарна фузија ствара енергију на исти начин као Сунце. Процес укључује разбијање два атома таквом снагом да се споје у један, већи атом, ослобађајући огромне количине енергије у процесу.
За разлику од нуклеарне фисије - нуклеарне реакције која се тренутно користи у енергетском сектору - фузија не ствара радиоактивни отпад. Производи три до четири пута више енергије од фисије и не испушта угљен-диоксид у атмосферу, за разлику од сагоревања фосилних горива.
Фузија је такође врло осетљив процес који ће се зауставити у делићу секунде ако не буду створени идеални услови. Стога не постоји ризик да ће се догодити нуклеарнa реакција.
Ипак, постоји један проблем: фузија захтева огромне количине енергије за постизање потребне температуре и притиска за ток реакције. Као резултат тога, научници још нису успели да добију значајно више енергије из фузијске реакције него што су уложили.
Истраживачи широм света раде на превладавању ових изазова, повећавајући делотворност процеса на више фронтова како би оживели сан о чистој, готово неограниченој фузијској енергији.
Кинеско „вештачко сунце“ званичног назива „Експериментални напредни суперводљиви токамак“ (ЕАСТ), чини то задржавајући реакцију у огромној направи у облику крофне која се назива токамак.
Токамак је творевина у облику крофне која користи снажне магнете за задржавање кружног тока супервруће плазме. Плазма - која се понекад назива и четвртим агрегатним стањем - настаје када се атоми загревају до тако високих температура да се раскомадају, што резултује „чорбом“ од негативно набијених електрона и позитивно набијених јона.
Ови позитивно набијени јони обично се међусобно одбијају, али на Сунцу се ствара висок притисак због његових интензивних гравитационих сила које гурају јоне заједно и надвладавају то одбијање.
Међутим, на Земљи је то готово немогуће имитирати, па се плазма мора још више загрејати, на температурама отприлике шест пута вишим од температуре у средишту Сунца или више.
Да би се одржале те супервруће температуре, плазма мора бити садржана у малом подручју, а то је мало место на које долазе магнети.
„У основи, имате систем врло великих магнета. Поље потребно за контролу плазме генерише се пропуштањем великих струја кроз неке велике водиче“, рекао је раније за „Њузвик“ Тони Лeнгтри, руководилац инжењеринга у британској компанији „Токамак Енерџи“.
„Док струја пролази кроз те водиче, они стварају магнетска поља, а будући да плазма такође има струју, она реагује на та поља и може је контролисати“, напомиње он.
У прошлости су за израду ових магнета коришћени метали попут бакра. Али, када струја прође кроз те конвенционалне материјале, њихова ће се структура одупрети протоку електричне енергије, што значи да ће део уложене енергије бити изгубљен.
Један од бројних момената који ЕАСТ-у омогућује делотворно постизање и одржавање високих температура је коришћење супрапроводљивих магнета.
Суперпроводници су материјали који производе нулти отпор и не губе топлоту под нормалним условима.
Компаније попут „Токамак Енерџија“ раде на развоју следеће генерације суперпроводника који раде још делотворније на овим вишим температурама.
Сонг Јунтао, директор Института за физику плазме Кинеске академије наука, рекао је да је плазма била одржавана у „високом ограниченом“ начину рада, који подржава вишу температуру и густину честица и поставља темеље за делотворнију производњу енергије.
Ово постигнуће срушило је претходни рекорд реактора за плазму високе затворености у стабилном стању, који је 2017. године постављен на 101 секунду.
„Ово је још једно значајно постигнуће у фузији, које је омогућено коришћењем супрапроводљивих магнета. Дуго трајање импулса с кратким интервалима између импулса потребно је за високу излазну снагу у фузијским електранама“, рекао је за „Њузвик“ суоснивач и извршни потпредседник „Токамак Енерџија“ Дејвид Кингам.
Према речима Тима Бествика, главног технолошког службеника Управе за атомску енергију Велике Британије, продужење времена за одрживу и контролисану плазму попут ове укључује три ствари: „Имати машине које могу да раде дуже време; моћи испоручити трајну снагу грејања у плазму и могућност праћења и контроле плазме“,
пренео је „Јутарњи лист“.
ЕАСТ је започео с радом 2006. године и допринео је 35-годишњој сарадњи између Кине, ЕУ, Индије, Јапана, Јужне Кореје, Русије, Уједињеног Краљевства и САД на развоју и оптимизацији највеће машине за токамак на свету, ИТЕР-а, која се тренутно гради у Француској. Очекује се да ће ИТЕР произвести своју прву плазму крајем 2025. године, а рад у пуном капацитету започети 2035. године.
„Кина има активан програм фузије и интензивно је укључена у међународни програм ИТЕР. Овај резултат показује очекивани напредак у овом пољу“, рекао је Бествик.
