https://sputnikportal.rs/20230426/od-katastrofe-u-cernobilju-proslo-37-godina-svet-danas-ugrozen-nuklearnim-terorizmom-kijeva-video-1154759946.html
Од катастрофе у Чернобиљу прошло 37 година; Свет данас угрожен нуклеарним тероризмом Кијева /видео/
Од катастрофе у Чернобиљу прошло 37 година; Свет данас угрожен нуклеарним тероризмом Кијева /видео/
Sputnik Србија
Данас се навршава 37 година од хаварије у нуклеарној електрани Чернобиљ, која, према проценама стручњака, представља највећу несрећу у историји нуклеарне... 26.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-26T09:29+0200
2023-04-26T09:29+0200
2023-04-26T10:44+0200
русија
русија
русија – друштво
чернобиљ
катастрофа
годишњица
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111570/20/1115702043_0:624:1423:1424_1920x0_80_0_0_4d39663f227d72041b83651eec1af8f1.jpg
Током планског теста на четвртом енергетском блоку нуклеарне електране Чернобиљ догодила се експлозија. Нуклеарно језгро реактора потпуно је уништено, зграда погонске јединице делимично се срушила и дошло је до значајног емитовања радиоактивних честица у околину.У Русији се данас обележава Дан учесника ликвидације последица радијационих хаварија и катастрофа и сећања на жртве.Тридесет седам година касније свет се суочава са новом опасношћу те врсте јер украјинска војска непрекидно напада територију Запорошке нуклеарне електране, највеће у Европи, доводећи свет на ивицу нове нуклеарне катастрофе.Међународна агенција за нуклеарну енергију (ИАЕА) у више наврата је упозорила да је гранатирање нуклеарке „играње са ватром“ и тражила да се успостави зона безбедности око електране али је Кијев блокирао тај договор.Руска војска је још у ранијој фази сукоба успоставила контролу над нуклеарком, осигуравши тако њену безбедност. Руска страна упозорила је да гранатирање нуклеарке није ништа друго до нуклеарни тероризам.Подсетимо, руски председник је раније упозорио на то да се кијевске власти не заустављају ни пред нуклеарним тероризмом, наводећи као пример гранатирање Запорошке нуклеарне електране.„У истом низу су и терористички напади на Курску нуклеарну електрану у Русији“, нагласио је он.Шта се догодило у ЧернобиљуОко пола сата након поноћи 26. априла дошло је до неконтролисаног повећања снаге, који је довео до експлозије и рушења значајног дела реактора. Потпуно су уништени језгро и читав горњи део зграде реактора, тешко оштећена погонска хала, уништене све баријере и безбедносни системи. Експлозије и пожар који је уследио праћени су ослобађањем огромне радиоактивности.У првим сатима након несреће формирана је владина комисија за утврђивање узрока несреће и ликвидације последица. Комисија је увече 26. априла стигла на подручје несреће и руководила целокупном сложеном организационом структуром, оперативним групама снага и средстава министарстава и институција укључених у отклањање последица несреће у зони нуклеарне електране.Због високог нивоа зрачења, 27. априла евакуисани су становници оближњег града Припјата, а касније и становништво из зоне у пречнику од 30 километара око нуклеарне електране. Укупно је евакуисано више од 115 хиљада људи.Производи фисије нуклеарног горива ослобођеног из уништеног реактора у атмосферу садржавали су мале аеросоли испарљивих радионуклида, прелазне метале и честице горива.Радиоактивне аеросоли падале су углавном уз кише на великом подручју унутар граница Украјине, Белорусије и централних региона европског дела Русије. Више од 200.000 квадратних метара СССР-а било је изложено радиоактивној контаминацији.Огромне територије загађене су радиоактивним отпадом, од којих су најопаснији за људе били у раном периоду (1-1,5 месеца) јод-131 (период полураспада осам дана), а у даљем периоду – радионуклиди цезијума-137 и цезијума-134 (период полураспада од 30, односно 2,4 године, респективно).Због несреће, територије 17 европских земаља укупне површине 207,5 хиљада квадратних километара биле су изложене радиоактивном загађивању цезијумом-137, од чега се око 60 хиљада квадратних километара територија налази изван бившег СССР-а. Територије Аустрије, Немачке, Италије, Велике Британије, Шведске, Финске, Норвешке и низа других земаља западне Европе биле су подвргнуте загађењу.Радиоактивност коју су са собом доносили контаминирани облаци из Чернобиља забележена је и у Канади, Јапану и Сједињеним Америчким Државама. Незагађена је остала само јужна хемисфера.У тренутку несреће погинуле су две особе, око 600 људи из станице и ватрогасци изложени су високим дозама зрачења (њих 28 је умрло у току те године). Према проценама стручњака, то је била највећа несрећа у историји нуклеарне енергије. У отклањању последица учествовало је више од 600.000 људи и сви су били изложени зрачењу.Одмах након несреће, рад нуклеарке је заустављен. Године 2007. започета је изградња новог саркофага (безбедно затварање – изолациона лучна конструкција висока 108 метара, дугачка 150 и широка 257 метара), која је заменила застарели саркофаг.
https://sputnikportal.rs/20221026/kijev-vec-napravio-model-rakete-za-provokaciju-sa-prljavom-bombom-1145180120.html
чернобиљ
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, русија – друштво, чернобиљ, катастрофа, годишњица
русија, русија – друштво, чернобиљ, катастрофа, годишњица
Од катастрофе у Чернобиљу прошло 37 година; Свет данас угрожен нуклеарним тероризмом Кијева /видео/
09:29 26.04.2023 (Освежено: 10:44 26.04.2023) Данас се навршава 37 година од хаварије у нуклеарној електрани Чернобиљ, која, према проценама стручњака, представља највећу несрећу у историји нуклеарне енергије.
Током планског теста на четвртом енергетском блоку нуклеарне електране Чернобиљ догодила се експлозија. Нуклеарно језгро реактора потпуно је уништено, зграда погонске јединице делимично се срушила и дошло је до значајног емитовања радиоактивних честица у околину.
У Русији се данас обележава Дан учесника ликвидације последица радијационих хаварија и катастрофа и сећања на жртве.
Тридесет седам година касније свет се суочава са новом опасношћу те врсте јер украјинска војска непрекидно напада територију Запорошке нуклеарне електране, највеће у Европи, доводећи свет на ивицу нове нуклеарне катастрофе.
Међународна агенција за нуклеарну енергију (ИАЕА) у више наврата је упозорила да је гранатирање нуклеарке
„играње са ватром“ и тражила да се успостави зона безбедности око електране али је Кијев блокирао тај договор.
Руска војска је још у ранијој фази сукоба успоставила контролу над нуклеарком, осигуравши тако њену безбедност. Руска страна упозорила је да гранатирање нуклеарке није ништа друго до
нуклеарни тероризам.
Подсетимо, руски председник је раније упозорио на то да се кијевске власти не заустављају ни пред нуклеарним тероризмом, наводећи као пример гранатирање Запорошке нуклеарне електране.
„У истом низу су и терористички напади на Курску нуклеарну електрану у Русији“, нагласио је он.
Шта се догодило у Чернобиљу
Око пола сата након поноћи 26. априла дошло је до неконтролисаног повећања снаге, који је довео до експлозије и рушења значајног дела реактора. Потпуно су уништени језгро и читав горњи део зграде реактора, тешко оштећена погонска хала, уништене све баријере и безбедносни системи. Експлозије и пожар који је уследио праћени су ослобађањем огромне радиоактивности.
У првим сатима након несреће формирана је владина комисија за утврђивање узрока несреће и ликвидације последица. Комисија је увече 26. априла стигла на подручје несреће и руководила целокупном сложеном организационом структуром, оперативним групама снага и средстава министарстава и институција укључених у отклањање последица несреће у зони нуклеарне електране.
Због
високог нивоа зрачења, 27. априла евакуисани су становници оближњег града
Припјата, а касније и становништво из зоне у пречнику од 30 километара око нуклеарне електране. Укупно је евакуисано више од 115 хиљада људи.
Производи фисије нуклеарног горива ослобођеног из уништеног реактора у атмосферу садржавали су мале аеросоли испарљивих радионуклида, прелазне метале и честице горива.
Радиоактивне аеросоли падале су углавном уз кише на великом подручју унутар граница Украјине, Белорусије и централних региона европског дела Русије. Више од 200.000 квадратних метара СССР-а било је изложено радиоактивној контаминацији.
Огромне територије загађене су радиоактивним отпадом, од којих су најопаснији за људе били у раном периоду (1-1,5 месеца) јод-131 (период полураспада осам дана), а у даљем периоду – радионуклиди цезијума-137 и цезијума-134 (период полураспада од 30, односно 2,4 године, респективно).
Због несреће, територије 17 европских земаља укупне површине 207,5 хиљада квадратних километара биле су изложене радиоактивном загађивању цезијумом-137, од чега се око 60 хиљада квадратних километара територија налази изван бившег СССР-а. Територије Аустрије, Немачке, Италије, Велике Британије, Шведске, Финске, Норвешке и низа других земаља западне Европе биле су подвргнуте загађењу.
Радиоактивност коју су са собом доносили контаминирани облаци из Чернобиља забележена је и у Канади, Јапану и Сједињеним Америчким Државама. Незагађена је остала само јужна хемисфера.
У тренутку несреће погинуле су две особе, око 600 људи из станице и ватрогасци изложени су високим дозама зрачења (њих 28 је умрло у току те године). Према проценама стручњака, то је била највећа несрећа у историји нуклеарне енергије. У отклањању последица учествовало је више од 600.000 људи и сви су били изложени зрачењу.
Одмах након несреће, рад нуклеарке је заустављен. Године 2007. започета је изградња
новог саркофага (безбедно затварање – изолациона лучна конструкција висока 108 метара, дугачка 150 и широка 257 метара), која је заменила застарели саркофаг.
