https://sputnikportal.rs/20230501/proslava-1-maja-u-srbiji-tranziciono-opasuljivanje-od-tuca-sa-zandarmerijom-do-uranka-1155022059.html

Прослава 1. маја у Србији: Транзиционо опасуљивање од туча са жандармеријом до уранка

Прослава 1. маја у Србији: Транзиционо опасуљивање од туча са жандармеријом до уранка

Sputnik Србија

Прослава 1. маја у Србији: Транзиционо опасуљивање од туча са жандармеријом до уранка

2023-05-01T18:02+0200

2023-05-01T18:02+0200

2023-05-01T18:02+0200

србија

србија

србија – друштво

први мај

празник рада

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/01/1155021478_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_8761d4f828a74cf75d05aae2a0586c62.jpg

И овај Међународни празник рада у Србији је дочекан традиционално нерадно. Остаци некадашње радничке класе излили су се на позната излетишта широм Србије у потрази за што бољом локацијом за роштиљ, ражањ и отварање сезоне пива. По оној Балашевићевој – „парада пијанства и кича“ или Бориној – „пилетина, пиво и пијани кретени“.Насупрот народу, шачица представника остатака некад моћних синдиката протестно је прошетала централним београдским улицама упозоравајући на лош положај радничке класе. Отприлике, ништа ново и у односу на прошлост коју и најстарији памте, са изузетком што у време друга Тита није било ни симболичних синдикалних протеста, јер је радничка класа тада била на власти.Међутим, прослава 1. маја у Србији, која има вишедеценијску традицију, мењала се како су се мењала и времена, државе и политички системи. А обележавање Међународног празника рада у Србији почело је у 19. веку, за време владавине династије Обреновић.У време монархије – туче радника са жандармеријомНа иницијативу Другог конгреса Радничке интернационале, Међународни празник рада у Београду почео је да се обележава 1893. године. Празник рада „прослављен“ је, у духу Чикага, протестним скуповима и митинзима на којима се тражило побољшање права радничке класе.Први мај проглашен је Међународним празником рада у знак сећања на демонстрације радничког покрета 1886. године у Чикагу, а црвени каранфил, тада обавезан првомајски реквизит, симболисао је проливену крв чикашких радника.Прва, заиста велика прослава 1. маја у Србији организована је 1905. године, у време династије Карађорђевић, кад је улицама Београда прошетало 6.000 људи а сваке наредне године обележавање је понављано на сличан начин, са паузама за време Првог и Другог светског рата.Често се обележавање празника рада завршавало тучом радника с полицијом и жандармеријом, што је и одлика првомајских „прослава“ у капиталистичким земљама и данас, а Краљевина Србија а после и Југославија биле су (недовољно развијене) капиталистичке земље.„Другарска се песма ори“После 1945. године, радничка класа, односно њена авангарда, узјахала је на власт и прогласила 1. мај државним празником, једним од три најзначајнија у социјалистичкој Југославији. Убрзо, 1947. одржана је велика радничка парада на теразијама у Београду и од тада се сваке године Међународни дан обележавао „низом пригодних манифестација“.„Другарска се песма ори“, незванична химна Празника рада, била је део обавезног музичког програма првомајских прослава како на парадама, тако и у школама, на радију и телевизији, али и на првим уранцима у спонтаној организацији делова радничке класе.Током година „изградње социјализма“ са растом стандарда 1. мај се почео обележавати спонтаним одласцима у природу током два нерадна дана често спајаним са викендом. Почетком осамдесетих, у време велике економске кризе престаје државно обележавање Празника рада а спонтано изливање радничке класе на излетишта постаје доминантни облик прославе.Транзиционо „опасуљивање“Тако се наставило и у време ратова, страдања и санкција деведесетих. С тим што се годинама све мање „Другарска песма орила“ док није потпуно ишчезла с репертоара. И мада се Србија из социјализма вратила у капитализам, задржала је социјалистички начин прослављања Празника рада.Протести које су синдикати организовали у нади да ће изгледати као они у развијеним капиталистичким земљама претварали су се у карикатуру протеста.А најуспешнија синдикална првомајска акција у више од три деценије транзиције у Србији било је – „Опасуљивање“. Средином деведесетих синдикални лидери на Тргу Николе Пашића, испред Дома синдиката у Београду кували су пасуљ и делили га радничкој класи у нади да ће се преко пуног стомака опасуљити и почети да се бори за своја угрожена права.И у 21. веку је настављено прослављање на социјалистички начин у капиталистичкој Србији, а растом стандарда осим одлазака на оближња излетишта, бољестојећи су уплаћивали „продужене викенде“ у земљи и иностранству.Вештачка интелигенција подршка на уранкуПоследњих година 1. мај је постао постидеолошки празник, продужени викенд идеалан за роштиљ и пиво по лепом времену, чак и данас док се све више прича о одумирању радничке класе коју би по замислима „Великог брата“ са Запада требало да замени вештачка интелигенција. Срби и даље негују 1. мај као празник за одмор по лепом времену, о свом трошку, скромно, у кругу породице и пријатеља.Све и ако вештачка интелигенција преузме већину радних места и народ осиромаши као никад пре, тешко да ће Срби престати да организују првомајске уранке и бар та два дана у години масовно се друже у природи, јер такав вид забаве нису им ускратили ни ратови, страдања и санкције деведесетих, па неће ни вештачка интелигенција.Све што би вештачка интелигенција могла да учини ако би у Србији и преузела потпуну контролу јесте да се придружи Србима на уранку. У смислу угоститељске подршке.

https://sputnikportal.rs/20230501/sirom-francuske-odrzane-demonstracije-upotrebljen-suzavac-u-parizu-i-nantu-video-1155016612.html

србија

2023

Вести

sr_RS

прослава, 1. мај, србија, опасуљивање, туча, жандармерија, уранак, proslava, 1. maj, srbija, opasuljivanje, tuča, žandarmerija, uranak