https://sputnikportal.rs/20230501/proslava-1-maja-u-srbiji-tranziciono-opasuljivanje-od-tuca-sa-zandarmerijom-do-uranka-1155022059.html
Прослава 1. маја у Србији: Транзиционо опасуљивање од туча са жандармеријом до уранка
Прослава 1. маја у Србији: Транзиционо опасуљивање од туча са жандармеријом до уранка
Sputnik Србија
Прослава 1. маја у Србији: Транзиционо опасуљивање од туча са жандармеријом до уранка
2023-05-01T18:02+0200
2023-05-01T18:02+0200
2023-05-01T18:02+0200
србија
србија
србија – друштво
први мај
празник рада
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/01/1155021478_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_8761d4f828a74cf75d05aae2a0586c62.jpg
И овај Међународни празник рада у Србији је дочекан традиционално нерадно. Остаци некадашње радничке класе излили су се на позната излетишта широм Србије у потрази за што бољом локацијом за роштиљ, ражањ и отварање сезоне пива. По оној Балашевићевој – „парада пијанства и кича“ или Бориној – „пилетина, пиво и пијани кретени“.Насупрот народу, шачица представника остатака некад моћних синдиката протестно је прошетала централним београдским улицама упозоравајући на лош положај радничке класе. Отприлике, ништа ново и у односу на прошлост коју и најстарији памте, са изузетком што у време друга Тита није било ни симболичних синдикалних протеста, јер је радничка класа тада била на власти.Међутим, прослава 1. маја у Србији, која има вишедеценијску традицију, мењала се како су се мењала и времена, државе и политички системи. А обележавање Међународног празника рада у Србији почело је у 19. веку, за време владавине династије Обреновић.У време монархије – туче радника са жандармеријомНа иницијативу Другог конгреса Радничке интернационале, Међународни празник рада у Београду почео је да се обележава 1893. године. Празник рада „прослављен“ је, у духу Чикага, протестним скуповима и митинзима на којима се тражило побољшање права радничке класе.Први мај проглашен је Међународним празником рада у знак сећања на демонстрације радничког покрета 1886. године у Чикагу, а црвени каранфил, тада обавезан првомајски реквизит, симболисао је проливену крв чикашких радника.Прва, заиста велика прослава 1. маја у Србији организована је 1905. године, у време династије Карађорђевић, кад је улицама Београда прошетало 6.000 људи а сваке наредне године обележавање је понављано на сличан начин, са паузама за време Првог и Другог светског рата.Често се обележавање празника рада завршавало тучом радника с полицијом и жандармеријом, што је и одлика првомајских „прослава“ у капиталистичким земљама и данас, а Краљевина Србија а после и Југославија биле су (недовољно развијене) капиталистичке земље.„Другарска се песма ори“После 1945. године, радничка класа, односно њена авангарда, узјахала је на власт и прогласила 1. мај државним празником, једним од три најзначајнија у социјалистичкој Југославији. Убрзо, 1947. одржана је велика радничка парада на теразијама у Београду и од тада се сваке године Међународни дан обележавао „низом пригодних манифестација“.„Другарска се песма ори“, незванична химна Празника рада, била је део обавезног музичког програма првомајских прослава како на парадама, тако и у школама, на радију и телевизији, али и на првим уранцима у спонтаној организацији делова радничке класе.Током година „изградње социјализма“ са растом стандарда 1. мај се почео обележавати спонтаним одласцима у природу током два нерадна дана често спајаним са викендом. Почетком осамдесетих, у време велике економске кризе престаје државно обележавање Празника рада а спонтано изливање радничке класе на излетишта постаје доминантни облик прославе.Транзиционо „опасуљивање“Тако се наставило и у време ратова, страдања и санкција деведесетих. С тим што се годинама све мање „Другарска песма орила“ док није потпуно ишчезла с репертоара. И мада се Србија из социјализма вратила у капитализам, задржала је социјалистички начин прослављања Празника рада.Протести које су синдикати организовали у нади да ће изгледати као они у развијеним капиталистичким земљама претварали су се у карикатуру протеста.А најуспешнија синдикална првомајска акција у више од три деценије транзиције у Србији било је – „Опасуљивање“. Средином деведесетих синдикални лидери на Тргу Николе Пашића, испред Дома синдиката у Београду кували су пасуљ и делили га радничкој класи у нади да ће се преко пуног стомака опасуљити и почети да се бори за своја угрожена права.И у 21. веку је настављено прослављање на социјалистички начин у капиталистичкој Србији, а растом стандарда осим одлазака на оближња излетишта, бољестојећи су уплаћивали „продужене викенде“ у земљи и иностранству.Вештачка интелигенција подршка на уранкуПоследњих година 1. мај је постао постидеолошки празник, продужени викенд идеалан за роштиљ и пиво по лепом времену, чак и данас док се све више прича о одумирању радничке класе коју би по замислима „Великог брата“ са Запада требало да замени вештачка интелигенција. Срби и даље негују 1. мај као празник за одмор по лепом времену, о свом трошку, скромно, у кругу породице и пријатеља.Све и ако вештачка интелигенција преузме већину радних места и народ осиромаши као никад пре, тешко да ће Срби престати да организују првомајске уранке и бар та два дана у години масовно се друже у природи, јер такав вид забаве нису им ускратили ни ратови, страдања и санкције деведесетих, па неће ни вештачка интелигенција.Све што би вештачка интелигенција могла да учини ако би у Србији и преузела потпуну контролу јесте да се придружи Србима на уранку. У смислу угоститељске подршке.
https://sputnikportal.rs/20230501/sirom-francuske-odrzane-demonstracije-upotrebljen-suzavac-u-parizu-i-nantu-video-1155016612.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/01/1155021478_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_fd6dbcf4f2e14e6052ed712691b08c19.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
прослава, 1. мај, србија, опасуљивање, туча, жандармерија, уранак, proslava, 1. maj, srbija, opasuljivanje, tuča, žandarmerija, uranak
прослава, 1. мај, србија, опасуљивање, туча, жандармерија, уранак, proslava, 1. maj, srbija, opasuljivanje, tuča, žandarmerija, uranak
Прослава 1. маја у Србији: Транзиционо опасуљивање од туча са жандармеријом до уранка
Први мај се обележава у Србији од краја 19. века, а традиција се мењала како су се мењала времена, државе и политички системи – од туча радника с полицијом, преко радничких парада и уранака до транзиционог „опасуљивања“.
И овај Међународни празник рада у Србији је дочекан традиционално нерадно. Остаци некадашње радничке класе излили су се на позната излетишта широм Србије у потрази за што бољом локацијом за роштиљ, ражањ и отварање сезоне пива. По оној Балашевићевој – „парада пијанства и кича“ или Бориној – „пилетина, пиво и пијани кретени“.
Насупрот народу, шачица представника остатака некад моћних синдиката протестно је прошетала централним београдским улицама упозоравајући на лош положај радничке класе. Отприлике, ништа ново и у односу на прошлост коју и најстарији памте, са изузетком што у време друга Тита није било ни симболичних синдикалних протеста, јер је радничка класа тада била на власти.
Међутим, прослава 1. маја у Србији, која има вишедеценијску традицију, мењала се како су се мењала и времена, државе и политички системи. А обележавање Међународног празника рада у Србији почело је у 19. веку, за време владавине династије Обреновић.
У време монархије – туче радника са жандармеријом
На иницијативу Другог конгреса Радничке интернационале, Међународни празник рада у Београду почео је да се обележава 1893. године. Празник рада „прослављен“ је, у духу Чикага, протестним скуповима и митинзима на којима се тражило побољшање права радничке класе.
Први мај проглашен је Међународним празником рада у знак сећања на демонстрације радничког покрета 1886. године у Чикагу, а црвени каранфил, тада обавезан првомајски реквизит, симболисао је проливену крв чикашких радника.
Прва, заиста велика прослава 1. маја у Србији организована је 1905. године, у време династије Карађорђевић, кад је улицама Београда прошетало 6.000 људи а сваке наредне године обележавање је понављано на сличан начин, са паузама за време Првог и Другог светског рата.
Често се обележавање празника рада завршавало тучом радника с полицијом и жандармеријом, што је и одлика првомајских „прослава“ у капиталистичким земљама и данас, а Краљевина Србија а после и Југославија биле су (недовољно развијене) капиталистичке земље.
После 1945. године, радничка класа, односно њена авангарда, узјахала је на власт и прогласила 1. мај државним празником, једним од три најзначајнија у социјалистичкој Југославији. Убрзо, 1947. одржана је велика радничка парада на теразијама у Београду и од тада се сваке године Међународни дан обележавао „низом пригодних манифестација“.
„Другарска се песма ори“, незванична химна Празника рада, била је део обавезног музичког програма првомајских прослава како на парадама, тако и у школама, на радију и телевизији, али и на првим уранцима у спонтаној организацији делова радничке класе.
Током година „изградње социјализма“ са растом стандарда 1. мај се почео обележавати спонтаним одласцима у природу током два нерадна дана често спајаним са викендом. Почетком осамдесетих, у време велике економске кризе престаје државно обележавање Празника рада а спонтано изливање радничке класе на излетишта постаје доминантни облик прославе.
Транзиционо „опасуљивање“
Тако се наставило и у време ратова, страдања и санкција деведесетих. С тим што се годинама све мање „Другарска песма орила“ док није потпуно ишчезла с репертоара. И мада се Србија из социјализма вратила у капитализам, задржала је социјалистички начин прослављања Празника рада.
Протести које су синдикати организовали у нади да ће изгледати као они у развијеним капиталистичким земљама претварали су се у карикатуру протеста.
А најуспешнија синдикална првомајска акција у више од три деценије транзиције у Србији било је – „Опасуљивање“. Средином деведесетих синдикални лидери на Тргу Николе Пашића, испред Дома синдиката у Београду кували су пасуљ и делили га радничкој класи у нади да ће се преко пуног стомака опасуљити и почети да се бори за своја угрожена права.
И у 21. веку је настављено прослављање на социјалистички начин у капиталистичкој Србији, а растом стандарда осим одлазака на оближња излетишта, бољестојећи су уплаћивали „продужене викенде“ у земљи и иностранству.
Вештачка интелигенција подршка на уранку
Последњих година 1. мај је постао постидеолошки празник, продужени викенд идеалан за роштиљ и пиво по лепом времену, чак и данас док се све више прича о одумирању радничке класе коју би по замислима „Великог брата“ са Запада требало да замени вештачка интелигенција. Срби и даље негују 1. мај као празник за одмор по лепом времену, о свом трошку, скромно, у кругу породице и пријатеља.
Све и ако вештачка интелигенција преузме већину радних места и народ осиромаши као никад пре, тешко да ће Срби престати да организују првомајске уранке и бар та два дана у години масовно се друже у природи, јер такав вид забаве нису им ускратили ни ратови, страдања и санкције деведесетих, па неће ни вештачка интелигенција.
Све што би вештачка интелигенција могла да учини ако би у Србији и преузела потпуну контролу јесте да се придружи Србима на уранку. У смислу угоститељске подршке.