00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Срби све више купују на Волстриту - како инвестирати у компаније на берзи

© AP Photo / Seth WenigВолстрит
Волстрит - Sputnik Србија, 1920, 01.05.2023
Пратите нас
Људи из Србије сада више инвестирају у иностранству, купујући акције реномираних иностраних компанија на берзама, од немачких до америчких. У рукама наших инвеститора су и акције Бајера, Мајкрософта, Епла, Мерцедеса, Фолксвагена, Сименса, а да при том нису морали да макну из Србије.
На то указује финансијски брокер Бранислав Јоргић који је за Спутњик објаснио како функционише трговање на берзи које је највећем броју наших људи и даље велика непознаница.

Како инвестирати у компаније на берзи

Да би се неко укључио на берзанско тржиште потребно је да изабере брокера, закључи уговор са њим, отвори рачун хартија од вредности и новчани рачун и издвоји бар 5.000 евра. Провизија која припада брокеру најчешће износи од 0,6 до 1,0 одсто вредности обављене трансакције. Улагачи могу инвестирати како на српском тако и међународном берзанском тржишту, објашњава наш саговорник.
Оснивач и власник компаније „Јоргић брокер“, која је основана 1992. године као прва брокерска кућа у тадашњој Југославији, прецизира како то функционише:

„Уговор се закључује између особе која хоће да инвестира и брокерске куће и њиме се регулишу међусобни односи, права и обавезе. На бази тог уговора отвори се рачун хартија од вредности у Централном регистру хартија од вредности у Београду и положе се средства у банку. Када се договоре шта и како ће да се купује, о чему увек клијент одлучује, он издаје налог која је то количина, која је цена по којој он хоће да купи нешто и онда брокер то реализује“.

Када хоће да реализује неку конкретну трансакцију клијент изда налог , на пример, за куповину 100 акција НИС-а по цени од 750 динара. Брокер то изнесе на берзу, дође до трансакције од које брокеру припада провизија од 0,6 до 1,0 посто вредности трансакције, у зависности како су се договорили и назначили у налогу.

Из Србије куповина и на Волстриту

Он напомиње да се инвестирирање у компаније на иностраним берзама такође обавља преко брокера у Србији и објашњава да се у том случају отвара девизни рачун у банци као и рачун хартија од вредности у иностранству.
© AP Photo / Seth WenigБрокери на њујоршкој берзи
Брокери на њујоршкој берзи - Sputnik Србија, 1920, 28.04.2023
Брокери на њујоршкој берзи
„Значи, кад брокер у Србији да налог за куповину иностраних хартија, средства се скидају са рачуна овде у Србији. За клијента се ништа не дешава у иностранству, иако се суштински све обавља у иностранству. Другим речима, клијент има уговорни однос са брокером у Србији, без обзира што се трансакције обављају у иностранству“, подвлачи Јоргић.
Битно је, саветује он, да се трансакције обављају преко брокерских кућа регистрованих код наших државних органа, односно код Комисије за хартије од вредности, али и преко банака које, такође, обављају те послове.

Заобилазити интернет платформе

Он истиче да не треба прихватати понуде о инвестирању преко непознатих интернет трговачких платформи. Они нуде велику зараду у кратком временском периоду и велика је вероватноћа да ћете бити преварени, напомиње наш саговорник.
Да би се постигао баланс између ризика и висине прихода, његов савет је да се уложе само средства која не угрожавају дневну или месечну ликвидност улагача. То се, како напомиње, најбоље контролише тако што инвеститор од прихода одреди оно што му је потребно за те за текуће дневне, месечне, годишње потребе. Оно што преостане је вишак који се може инвестирати. У пракси се, каже, дешавало да људе повуче нека тренутна висока зарада у па продају стан и уложе средства и да након тога падну цене тих акција, направе губитке и остану и без стана и без новца, сликовит је Јоргић.

Пад интересовања на домаћем тржишту

На питање колико су наши људи показивали интереса за ову врсту инвестирања, поготово што је наша берза и то тржиште капитала слабо развијено, он каже да се озбиљније интересовање појавило 2001-2002. године, када је кренула приватизација.Тада је била већа понуда хартија од вредности предузећа из приватизације и било је веома живо трговање које је расло добром динамиком до 2008. и светске финансијске кризе.
„Као последица те кризе дошло је до пада интересовања за берзанско инвестирање на нашем домаћем тржишту, али и као последица одређених нерегуларности које су се десиле са појединим предузећима“, каже он илуструјући то случајем Агробанке.
Та банка је, како подсећа, била врло интересантна за финансирање и према свим финансијским извештајима који су били оверени од стране независног ревизора, а била је и предмет контроле НБС, показивало се да банка добро ради. Улагачи су куповали акције Агробанке, чак је она ишла са новом емисијом хартија од вредности и по том основу прикупила око 130 милиона евра од грађана.
Десило се међутим, да ти извештаји нису били тачни, па је НБС практично преко ноћи 2011. увела принудне мере у Агробанку и банка је практично отишла у ликвидацију. Било је још сличних искустава са Универзал банком, Развојном банком Војводине, неким привредним друштвима, трговачким компанијама, каже он.
CC0 / Pexels/Karolina Grabowska / Не треба инвестирати преко непознатих интернет трговачких платформи, већ посредством регистрованих брокерских кућа
Рецесија - Sputnik Србија, 1920, 28.04.2023
Не треба инвестирати преко непознатих интернет трговачких платформи, већ посредством регистрованих брокерских кућа

Инвестирање у стране компаније

„Поучени таквим негативним искуством, домаћи инвеститори су почели да се уздржавају од инвестирања. Једноставно, људи више нису били спремни да инвестирају у једно такво, помало хаотично, тржиште капитала. Десило се то да људи сада све више инвестирају у иностранству. То значи да купују акције реномираних иностраних компанија“, истиче искусни брокер.
Уз то ствар је да ми, практично, у овом тренутку и немамо неку понуду квалитетних хартија на нашем тржишту, сем НИС-а који доста добро ради и редовно исплаћује дивиденде, напомиње Јоргић. Да би се то тржиште развило потребно је, сматра он, да на Београдској берзи буде бар још једно десетак компанија попут НИС-а.

Највише на америчким и немачким берзама

На питање где наши највише инвестирају у иностранству, он каже да је то пре свега америчко тржиште зато што је оно врло ликвидно и тамо је велики број реномираних компанија, као и на немачко. Када је, пак, у питању профил компанија, каже да нема правила. Тренутно су им интересантне нафтне, ИТ и фармацеутске компаније чије акције купују људи из Србије.
Наш саговорник напомиње да је различит темперамент клијената и да они најчешће нађу баланс између два екстрема - конзервативног инвестирања где се не очекује велики приход него тражи сигурност своје инвестиције и млађих инвеститора који су склонији коцкарском инвестирању. С циљем да остваре већу зараду, спремни су да ризикују и буду на губитку, истиче Јоргић за Спутњик.
Реакција радника британске брокерске компаније на стање на Европској берзи дан након референдума о изласку Велике Британије из ЕУ - Sputnik Србија, 1920, 03.11.2016
ЕКОНОМИЈА
Београдска берза — кô у време Мале Маре и Гараве Јулке
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала