Нема развијене економије без развијене берзе, рече данас министар финансија Душан Вујовић, на отварању Конференције Београдске берзе, оно што је у економији добро познато. Србија ће, сматра он, тешко ући у трећу фазу инвестиција без развијене берзе која улива поверење. А за масовнији излазак компанија на берзу морају се, каже, створити услови.
Да ли је евидентан пад берзанских активности овдашње уверење да је такво пословање у нашим условима коцка, или је то последица опште слабости берзанских механизама?
Ненад Гујаничић из „Вајс брокера“ сматра да нема политичке воље за мере које би активирале берзу, јер домаћи политичари нису свикли на транспарентност, полагање рачуна и немешање политике у привреду.
Београдска берза је, како је сам Вујовић констатовао, сада четири пута мања него на почетку рада. Можда је боље рећи на најновијем, трећем почетку рада. Јер није Београдска берза баш репа без корена.
На углу Карађорђеве и Травничке улице, крајем 19. века, био је хотел „Босна“, у којем су одседали виђенији босански трговци. Добра храна и капљица, уз песму Мале Маре и Гараве Јулке, привлачила је и београдске трговце и извознике, те су ту почели да се закључују велики послови, размењују вредносни папири и страни новац, забележили су хроничари тог времена.
Незванично се сматра да је то почетак рада Београдске берзе, која је основана је 1894. године на иницијативу Српског трговачког удружења, а почела је са радом 2. јануара 1895. године. Закон о јавним берзама донет је још раније, на данашњи дан 1886. године. На тој берзи трговало се девизама, акцијама, обвезницама и робом. Била је то прва берза у јужнословенским крајевима. После рушења хотела „Босна“, Београдска берза се преселила у зграду у којој је данас смештен Етнографски музеј.
Пословање је први пут прекинуто за време Првог светског рата, после кога је берзански промет показивао раст до избијања велике економске кризе. Највишу вредност достигао је 1928. године. Последње трансакције закључене су у априлу 1941. године, да би после Другог светског рата и успостављања комунистичког поретка Београдска берза као непотребна институција и формално била угашена 1953. године.
Берза је поново основана 1989. године, у време почетка привредних реформи, али ограничена на краткорочне позајмице, обвезнице… Акцијама се није трговало, као ни робом и девизама. Са тим се почело тек са променом модела приватизације из 2001. године, првенствено акцијама предузећа која су приватизована по закону из 1997. године. Током 2003. и 2004. године урађена су значајна унапређења на пољу развоја „Белекс“ система за трговање.
Светска економска криза 2008. године је опет учинила своје од чега се Београдска берза још није опоравила. Тако су највећи промети на Београдској берзи били 2007. године, око осам милиона евра дневно, у просеку, док се сада добрим трговачким даном сматра ако је промет већи од 300 хиљада евра.
Стручњаци сматрају да је главни разлог слабог интересовања ниска ликвидност због које је тешко купити већу количину акција по постојећим ценама, али и узурпирање права мањинских акционара, јер су на делу бројне корпоративне преваре.
Хоће ли Београдска берза успети у трећем покушају међу Србима? Зашто берза као место организованог сусретања понуде и тражње по тачно одређеним правилима од стране тачно одређених лица, у нас никако не може да „заживи“? Вероватно зато што када нема поверења и сигурности као њених основних постулата онда нема ни берзе.
Отуда не чуди данашња најава министра финансија да ће ускоро бити измењен Закон о тржишту капитала како би се обезбедило стабилније трговање на берзи и спречиле спекулације са намером да се поремети цена вредносних хартија.
„То у свету постоји од тридесетих година прошлог века. Забрањено је удруживање са намером да се спусти или подигне цена“, казао је Вујовић.
Измене прописа о тржишту капитала, према његовим речима, требало би да обезбеде кључне елементе берзе — стабилност, предвидивост и дубину.
Самокритично је приметио да се можда и окаснило, да су неки возови пропуштени, али да се мора подржати развој берзе.
На то су стручњаци за берзу раније већ указивали. Ненад Гујаничић из „Вајс брокера“ за Спутњик данас каже да се српско берзанско тржиште и даље налази на маргинама домаћег финансијског система од чега највише штете има привреда, која на располагању нема алтернативне изворе финансирања. Уз то, упозорава, да не постоје већи изгледи да ће они бити развијени на средњи рок.
Он сматра да је неопходно да се најпре промени економска политика са оријентацијом на тржиште и листирање највећих државних предузећа у некој од фаза њихове приватизације. Тиме би се, додао је, постепено вратило поверење међу инвеститоре, чији би долазак упоредо морала да прати и реформа институција тржишта.
„Нажалост, још увек нема политичке воље за те мере, јер домаћим политичарима нису по вољи транспарентност, полагање рачуна и немешање политике у привреду, што су неопходне претпоставке стварања ефикасног тржишта. Можда најбољи пример односа државе према берзи јесте чињеница да више од четири године као већински власник држава одбија да листира ’Телеком‘ на Београдску берзу, иако су створени сви законски предуслови. Штавише, грађанима је онемогућено да располажу тим акцијама, чиме се директно крше основна уставна начела, док потенцијални инвеститори немају на располагању једну квалитетну инвестициону алтернативу“, рекао је Гујаничић за Спутњик.
Он је на то упозоравао и овог лета када су овдашње компаније наставиле да се повлаче са Београдске берзе, проценивши да им се опстанак на њој не исплати, јер имају само трошкове, а немају користи да емисијом акција дођу до свежег капитала.
Компаније са 90 одсто акција су, наиме, користиле законско право да принудно откупе преостале вредносне папире од малих акционара како би могле да се повуку са берзе. То су недавно искористили „Имлек“, „ПКБ корпорација“, „АИК банка“.
Пре кризе из 2008. године максимална вредност берзанског индекса износила је 3.300 динара, да би овог лета била шест пута мања. За разлику од наше, светске берзе су се већ опоравиле од кризе, а индекси су премашили оне раније. То се код нас није догодило и берза је, како објашњавају стручњаци, „пресечена“ у раној фази развоја, а поверење у тржиште је изгубљено.
Србија је ретка земља у транзицији у којој није забележена ниједна иницијална понуда акција, односно ниједна компанија није прикупила капитал на берзи. Повлачење емитената са Београдске берзе је толико омасовљено да је, кажу, тешко навести неку компанију за коју би се са сигурношћу могло рећи да ће бити на берзи за пет или десет година.
