https://sputnikportal.rs/20230504/muzika-spaja-ljude-koncert-denisa-macujeva-8-maja-u-beogradu-1155174797.html
Музика спаја људе: Концерт Дениса Мацујева 8. маја у Београду
Музика спаја људе: Концерт Дениса Мацујева 8. маја у Београду
Sputnik Србија
Солистички концерт једног од највећих пијаниста данашњице Дениса Мацујева „На бис“ одржаће се 8. маја у МТС дворани, а београдска публика моћи ће да ужива у... 04.05.2023, Sputnik Србија
2023-05-04T18:11+0200
2023-05-04T18:11+0200
2023-05-04T18:11+0200
култура
култура
руска култура
денис мацујев
србија
концерт
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/12/1154380439_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_d9b1abf2e93e6d113b260e717e4c93c0.jpg
Београд ће поново имати привилегију да слуша клавирске бравуре руског виртуоза, а осим наше престонице, Мацујева овог месеца очекују концерти у Истанбулу и Дубаију.Радо се враћа у СрбијуМацујев се иначе радо враћа у Србију, како сам воли да каже, враћа се пријатељима. Он се, између осталог, радо враћа и као гост Кустуричиног фестивала руске класичне музике Бољшој који подржава и скупља таленте из музичких школа и академија Србије, Републике Српске и Русије.Музика спаја људеМацујев, упркос дискриминаторском односу Запада према руској култури, верује да музика спаја људе и да је у стању да их мири и просвећује. Тако је, између осталог, велики обожаватељ Гершвина и његове „Рапсодије у плавом“.„Рахмањинов и Гершвин су две громаде у 20. веку. Они су се дружили, виђали и кад је свирана „Рапсодија у плавом“ тада је на премијери био аутор, Џорџ Гершвин за клавиром, а у сали је био Рахмањинов“, говорио је Мацујев у ранијем интервјуу за Спутњик.Мацујев остаје и првиврженик џеза из којег црпи инспирацију за своје композиције.„Сматрам да је џез једнако вредна, озбиљна уметност као и класична музика, зато што је то један од најозбиљнијих жанрова који је у двадесетом веку процветао, подигао се на незамисливу висину. Џез је стање душе, то је велики узлет. Ја то веома волим и заиста ми то помаже у класичној музици зато што је импровизација у интерпретацији веома важна за класичног музичара“, рекао је Мацујев.Овај реномирани руски пијаниста, поред тога што је лауреат Државне награде Руске Федерације у области књижевности и уметности „Дмитриј Шостакович“, такође је и носилац Ордена части, као и других престижних награда. У истој години у којој је победио на Међународном такмичењу Чајковски у Москви, освојио је Гран при на Међународном такмичењу у Паризу, а проглашен је и за амбасадора добре воље.Мацујева критичари називају правим представником руске извођачке школе, наследника Володоса, Кисина, Гиљелса и новог Хоровица, а светску славу стекао је одмах по завршетку Московског државног конзерваторијума.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
култура, руска култура, денис мацујев, србија, концерт
култура, руска култура, денис мацујев, србија, концерт
Музика спаја људе: Концерт Дениса Мацујева 8. маја у Београду
Солистички концерт једног од највећих пијаниста данашњице Дениса Мацујева „На бис“ одржаће се 8. маја у МТС дворани, а београдска публика моћи ће да ужива у композицијама великана руске и светске музичке историје, од Чајковског и Рахмањинова до Моцарта и Бетовена.
Београд ће поново имати привилегију да слуша клавирске бравуре руског виртуоза, а осим наше престонице, Мацујева овог месеца очекују концерти у Истанбулу и Дубаију.
Мацујев се иначе радо враћа у Србију, како сам воли да каже, враћа се пријатељима. Он се, између осталог, радо враћа и као гост Кустуричиног фестивала руске класичне музике Бољшој који подржава и скупља таленте из музичких школа и академија Србије, Републике Српске и Русије.
„Био сам овде пре три-четири године. Одржао сам концерт за памћење на отвореном простору, а након тога је уследио невероватан џем-сешн у дрвеној кућици са изузетно талентованим младим српским музичарима. Враћам се на позив Емира Кустурице. Он је мој велики пријатељ, много га волим. Он је један од последњих романтика у филму, музици, уметности уопште… Он доводи велики број цењених руских музичара и уметника, прави одличну атмосферу“, рекао је својевремено Мацујев присећајући се гостовања на Мећавнику.
Мацујев, упркос дискриминаторском односу Запада према руској култури, верује да музика спаја људе и да је у стању да их мири и просвећује. Тако је, између осталог, велики обожаватељ Гершвина и његове „Рапсодије у плавом“.
„Рахмањинов и Гершвин су две громаде у 20. веку. Они су се дружили, виђали и кад је свирана „Рапсодија у плавом“ тада је на премијери био аутор, Џорџ Гершвин за клавиром, а у сали је био Рахмањинов“, говорио је
Мацујев у ранијем интервјуу за Спутњик.
Мацујев остаје и првиврженик џеза из којег црпи инспирацију за своје композиције.
„Сматрам да је џез једнако вредна, озбиљна уметност као и класична музика, зато што је то један од најозбиљнијих жанрова који је у двадесетом веку процветао, подигао се на незамисливу висину. Џез је стање душе, то је велики узлет. Ја то веома волим и заиста ми то помаже у класичној музици зато што је импровизација у интерпретацији веома важна за класичног музичара“, рекао је Мацујев.
Овај реномирани руски пијаниста, поред тога што је лауреат Државне награде Руске Федерације у области књижевности и уметности „Дмитриј Шостакович“, такође је и носилац Ордена части, као и других престижних награда. У истој години у којој је победио на Међународном такмичењу Чајковски у Москви, освојио је Гран при на Међународном такмичењу у Паризу, а проглашен је и за амбасадора добре воље.
Мацујева критичари називају правим представником руске извођачке школе, наследника Володоса, Кисина, Гиљелса и новог Хоровица, а светску славу стекао је одмах по завршетку Московског државног конзерваторијума.
