Спирала зла: Деца копирају злочинце али и имитирају – „западне моделе“
© AFP 2023 / MYCHELE DANIAU
Пратите нас
Деца у пубертету уче копирајући друге и тај облик социјализације зове се учење по моделу. Деца и адолесценти, као још неформиране личности, опонашају поступке вршњака – било лоше или добре. Изузетно су подложни спољашњим утицајима и када се они укомбинују са лошим утицајима донетим из куће, то је солидна подлога за насиље, сматрају стручњаци.
Социјални психолог Весна Томић сматра да је систем вредности у нашој заједници припреман годинама и да је наступила тотална инверзија вредности која подразумева да се све што је било негативно почело сматрати нормалним и социјално прихватљивим.
Само дан након масакра у Основној школи „Владислав Рибникар“, широм земље су се појавили примери опонашања где су дечаци и девојчице покушали да имитирају болесно понашање масовног убице. Неки су имали намеру да се нашале, док су други покушаји изведени са озбиљношћу. Друштвене мреже препуне су коментара дивљења и подршке за убицу, а кулминација је била синоћња трагедија у Младеновцу, када је младић убио осморо и ранио више људи. Као да је покренута спирала зла.
Учење по моделу – узори за недела
Проблем код неприхватљивог понашања младих људи, објашњва Томић, јесте тај што деца током одрастања уче једни од других и као личности које се још проналазе и граде, упијају поступке својих вршњака, невезано за то да ли су они позитивни или не. Тај метод социјалног учења зове се учење по моделу и у преводу значи да су деца изузетно подложна утицају околине и подржавају га.
Уз огроман утицај околине на дететово понашање, опасност долази и из родитељског дома. Деца која од малена нису добијала и размењивала потребна осећања у оквиру своје породице, остају на неки начин оштећена у даљем животу. Ово је један од разлога језиво великог броја деце која не саосећају са другима, односно која немају развијену емпатију.
Имамо проблем што та деца у кући и пре пубертета, дакле током комплетног психофизичког развоја од кад су се родила, нису добила потребне ни емоције, ни љубав, ни знања, нису имала ни контролу родитеља да их усмеравају у одређеном правцу. Институција породице је руинирана.
Оно што је по Томићевој додатни пораз у социјално-психолошком смислу јесу реакције по којима се види да живимо у друштву у којем забрињавајуће велики број деце и одраслих подржава масовног убицу. Томићева је врло изричита и тринаестогодишњег К.К. који је хладнокрво убио своје вршњаке и вршњакиње назива „масовним убицом“, напомињући да се он више никако не може назвати дечаком.
Деца пале свеће
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Уместо причања и заштите већ довољно заштићене деце на коју се више не примењују школске или породичне санкције, Томић сматра да би у циљу спречавања будућих сличних догађаја требало на првом месту вратити ауторитет породици, а затим и школи. Уколико би се поново успоставили јаки и „исправни“ модели понашања, учење по моделу не би долазило са погрешних страна, нити би било погубно за омладину.
Патологија траје 40 дана
Катарина Пфаф Крстић, психолог и професор у Дванаестој београдској гимназији говори о могућностима превенције трагедија инспирисаних једним изолованим и болесним случајем и апелује да је након оваквих стравичних догађаја потребно више него иначе обратити пажњу на понашање. Родитељи и наставници би требало да прате било какве промене које би се евентуално појавиле у дететовом понашању.
Озбиљна истраживања нарочито везана за масовна убиства која се дешавају у Америци показују да постоји тај неки прозор од 40 дана након оваквих злочина где долази до наглог пораста патологије у људима, сматра Пфаф Крстић и истиче да некад и један разговор може променити све, а да је само једна особа која би била спремна да саслуша довољна.
И она говори о наученим моделима понашања и истиче да је одсуство емпатије код новијих генерација научено понашање, пренесено од стране родитеља и старатеља.
То је апсолутни недостатак емпатије и ово друштво кроз њега пролази већ дуго времена. То је неки остатак деведесетих који се у међувремену притајио, па се сад показује у пуној мери, сматра Катарина Пфаф Крстић
Отуђење људи – учење по западном моделу понашања
Весна Томић као један од споредних разлога разарања друштвене и породичне основе наводи и изолацију проузроковану ковид вирусом која је трајала читаве три године, током којих људи нису међусобно социјално интераговали, већ су искључиво и интензивно користили савремене технологије. Она такође сматра да је утицај западног модела понашања, који се намеће већини земаљске кугле, погубан за српско друштво.
Покушај да се имитирају и намећу западне вредности, где је новац императив квалитета живота, где је ненормално понашање сматрано нормалним и социјално пожељним и где се уводе дечија права која подразумевају да ви у школама не смете да скренете пажњу руководиоцу, односно директору или психолошко-педагошким службама уколико региструјете да дете конзумира или дилује дрогу јер се сматра да тако етикетирате дете. У таквом систему ово су логичне последице.
Све шири опсег права детета који му омогућавају да прође некажњено за почињено недело и потпуно одсуство осећаја одговорности за оно што је учинило, укомбиновано са обесправљивањем просветних радника и недостатком родитељског ауторитета доводе целокупно друштво у ситуацију кризе, закључује Томић.
