Бомба на писца – апокалипса коју живимо
© Sputnik / Радоје Пантовић
Пратите нас
Атентат на познатог руског писца Захара Прилепина типичан је терористички акт са циљем да се застраше и ућуткају они који подржавају и бране вредности руске цивилизације, а чија реч има одјека у најширој јавности. У питању је исти рукопис као у случају прошлогодишњег убиства новинарке Дарје Дугине, сматрају саговорници Спутњика.
У атентату изведеном на истоветан начин као онај у коме је страдала ћерка познатог руског филозофа Александра Дугина, кога на Западу називају „Путиновим мозгом“, Прилепин је имао више среће. Од подметнуте темпиране бомбе испод аутомобила, страдао је возач, а он је тешко повређен.
Захар Прилепин, чије је право име Евгеније Николајевич Прилепин, одавно је на мети украјинских националиста и служби.
Он је 2014. подржао становнике Донбаса који су се после пуча те године супротставили украјинским националистима и новим властима у Кијеву. Од октобра 2016. до јула 2018. био је заменик командира батаљона специјалаца армије Доњецке народне републике.
Прилепин је 2017. одликован Орденом „Крст добровољца Донбаса“. Добио је чин мајора. Због тога су издавачи из Немачке и других западних земаља прекинули сарадњу са њим.
Од октобра 2014. Захар Прилепин се активирао у прикупљању помоћи Новоросији тј. оним областима на истоку Украјине које су тежиле самосталности. У циљу подршке на тој територији је организовао хуманитарне концерте и промовисао своје књиге. Од децембра 2015. Прилепин је био саветник Александра Захарченка, руководиоца самопроглашене Доњецке народне републике.
Он је 2017. основао добротворни Фонд Захара Прилепина са циљем да помогне грађанима Донбаса.
Тероризам – према Прилепину као и у случају Дугине
„То има све елементе терористичког напада. Начин извршења је исти као и на Дугинову ћерку и још неколико покушаја је било у Руској Федерацији, додуше неуспешних, на медијски експониране личности које се активно укључују у сукоб у Украјини“, каже стручњак за безбедност, др Горан Матић.
Он напомиње да овде није у питању порука властима којима стижу оне другачије, у виду дронова којима противници Русије покушавају да нападну инфраструктуру, различите објекте, па чак и Кремљ.
„Ово је порука људима који су од утицаја, који могу да креирају јавно мњење да се не укључују“, каже за Спутњик професор националне безбедности Универзитета „Унион – Никола Тесла“.
Покушај атентата на Прилепина је истоветан оном у коме је страдала новинарка Дарја Дугина
© Sputnik / Александр Кряжев
/ Наш саговорник, међутим, напомиње да искуство таквих и сличних напада показује да су њихови домети били слаби, да нису дали резултате које су терористи очекивали. Десило се управо обрнуто, радикализоване су кампање против таквих акција. Матић указује и на то да је овакав вид тероризма иначе све ређе у употреби.
За новинаре и писце
„Није одавно било оваквих напада на посленике јавне речи који подржавају неке идеје. То није било виђено у претходних пар деценија. Било је напада у Африци на новинаре, како оне који су за режим тако и против режима. Имали смо и код нас убиство неколико новинара из различитих мотива. Није то баш нека уобичајена пракса, уобичајени терористички напад“, истиче стручњак за безебдност.
Он напомиње да су мета оваквих терористичких напада обично државни и војни званичници.
Ни Петар Арбутина, уредник у Службеном гласнику који је објавио више Прилепинових књига, нема дилему да је атентат изведен на руског писца терористички чин, као у случају Дугине.
Симболи руске борбе
„Чињеница је да Дарија Дугина и Захар Прилепин јесу препознати као симболи руске борбе и да је неко због тога и њих маркирао као важне циљеве који би вероватно у тим методама специјалног рата требало да сруше руску вољу. И просто да промене границе рата, да он почне да се догађа тамо где није бојно поље, или је, можда, бојно поље постало свуда“, каже Арбутина за Спутњик.
Он, уз то, истиче да Прилепин није никакав Путинов пропагандиста, како ће то можда неки малициозно да кажу, него писац.
И књигама превођеним широм света и учешћем у ратним сукобима у Донбасу, мајор Прилепин је бранио вредности руског живота и руске цивилизације
© Sputnik / Андрей Веселов
/ „Када гледамо његове књиге, па и оне које је објавио Службени гласник, нису то никакве пропагандне књиге него јако добра сведочанства писца који спада у првих десет светских писаца млађе генерације, о томе како се цивилизација урушава, како долази до сукоба који су врло видљиви, поготово на ратним просторима. Подсећам да је једна од његови књига везана за рат у Чеченији, да је збирка прича Ополченска романса везана за сукобе у Донбасу, али да је последња његова књига коју је Службени гласник објавио посвећена животу и делу Сергеја Јесењина“, истиче наш саговорник.
Сукоб цивилизација
Арбутина сматра да је Прилепин неко ко на сваки могући начин и књижевним средствима и својим непосредним учешћем у ратним сукобима у Донбасу, брани нешто што су у најширем смислу, вредности руског живота и руске цивилизације. И додаје да не претерује када употребљава рећ цивилизација, јер, како каже, сада присуствујемо сукобу цивилизација и то се мора рећи.
Он, уз то, указује и на чињенице на које се заборавља.
„У дугој историји цивилизације и дугој историји књижевности писци су одлазили на важна места, писци су тражили инспирацију тамо где се живот или његова негација, његово најузвишеније трајање догађало. Од лорда Бајрона, до Хемингвеја, Курција Малапартеа, Ернста Јингера, Прилепина. То су људи који не беже од истине, они желе да се са њом суоче тамо где она настаје и она постоји без обзира колико пријатна или непријатна била“, указао је уредник Службеног гласника констатујући да је данас све мање таквих писаца са драгоценим сведочанствима каква су Прилепинова.
Померено тежиште истине
Захар Прилепин и главна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић
© Sputnik / Радоје Пантовић
Свака велика литература и велики светски писци, међу њима и руски су за своје главно питање имали питање добра и зла и управо су то и себи и читаоцу покушавали да објасне, каже Арбутина.
„Живимо у времену аксиолошких празнина у коме је тежиште истине померено. Истина, морал, постају својина једне социјалне или политичке групе, а то су ствари око којих не сме да буде компромиса. Сада су читава Европа и западни свет у амоку, полудели су због тих проблема у Украјини, а то нису били када су грађани Домбаса трпели терор украјинског режима“, оценио је наш саговорник.
