Хоће ли Америка изазвати глобалну финансијску кризу
22:16 07.05.2023 (Освежено: 22:29 07.05.2023)
CC0 / Pexels/Karolina Grabowska /
Пратите нас
Да не би дошло до колапса државе амерички Конгрес ће на крају морати да изгласа додатно задуживање, што ће за последицу имати упадање њене економије у опасну спиралу. Додатним новцем ће само подстаћи инфлацију, а рецесија им је већ покуцала на врата, каже за Спутњик консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија.
Министарка финансија САД Џенет Јелен је ових дана упозорила да би држава од 1. Јуна могла да буде у опасности ако Конгрес не подигне границу задуживања. Она је тренутно 31,4 билиона долара, а неопходно је додатних 726 милијарди у овом кварталу који се завршава последњег дана маја.То је 449 милијарди више него што је пројектовано у јануару.
Додатно задуживање или колапс државе
Ако не дође до додатног задуживања то би могло да узрокује и глобалну финансијску кризу, сматра Јелен.
САД су горњу границу дуга до сада подизали чак 78 пута, углавном у последњи час, увек уз упозорења да би то могло да доведе до престанка финансирање државе и њених давања зато што за то недостају буџетска средства. Oд наплате пореза, наиме, није прикупљено довољно у буџетску касу.
Републиканци су у Представичком дому Конгреса, где имају већину, изгласали закон о додатном задуживању, али је то условљено смањењем потрошње, однсно различитих државних давања на шта демократе који имају већину у Сенату не пристају. Зато ће амерички председник Џозеф Бајден на састанку са лидерима две странке, 9. маја, покушати да помири разлике.
Бушатлија подсећа да је инфлација која је највећи проблем Америка тренутно износи пет одсто, што је два и по пута више од циљане.
Прети раст инфлације
„Ако успеју да се задуже то ће само убацити још једну већу количину новца на домаће тржиште и то је директна опасност од наставка инфлације, можда чак и раста инфлације. Инфлација која је већа од два посто у Америци, њиховој економији ствара велике проблеме. Практично, смањује вредност капитала. Али то они морају да ураде и није питање хоће ли се две партије договорити. Они се морају договорити да би могла да функционише држава“, истиче наш саговорник.
Он подсећа да је држава у последњих неколико година направила непланиране трошкове услед двогодишњег локдауна због пандемије ковида што је успорило америчку економију и присилило државу да интервенише у појединим секторима економије. Потом је сукоб у Украјини довео до нових трошкова због финансирања и наоружавања украјинске војске.
Задуженост Америке тренутно износи 120 одсто БДП-а, а следи јој ново задуживање
CC0 / Unsplash/engin akyurt /
Опасна спирала
Дошли су, каже, у ситуацију да морају да се задужују емитовањем хартија од вредности, поготово што им је инфлација повећала трошкове на свим секторима које држава мора да субвенционише.
То је, по његовој оцени, спирала опасна по америчку привреду јер су те хартије које су некада биле сигурна инвестиција трећих земаља и практично представљале њихове девизне резерве са готово 80 одсто сада спале на мање од 50 процената. При том те земље, када ти вредносни папири приспеју на наплату и када их Америка исплати, више не продужавају тај аранжман. Они се ослобађају тих хартија, а средства више не иду у доларске девизне резерве него у потрошњу, објашњава он.
Та чињеница, како каже, доводи до тога да долар полако али консеквентно губи вредност у односу на друге валуте.
Слаби моћ долара
„Ви не можете очекивати сада да било која партија у САД, поготово она на власти, призна грађанима да су водили лошу економску политику, а она је довела до тога да су и генерално водили лошу политику. Нарочито експанзивну, па и војну политику према иностранству тако да су довели долар у ситуацију да има све слабију и мању улогу у међународној размени“, истиче Бушатлија.
И професор Београдске банкарске академије, др Божо Драшковић сматра да је додатно задуживање Америке неизбежно и да ће то имати своје последице.
„Свако упумпавање новог новца на ма који начин креираног, подстиче инфлацију. Не можете гасити пожар бензином. Стандардан начин супротстављања инфлацији је смањивање количине новца у оптицају, смањивање тражње. Сваки емитовани новац и упумпан било кроз државне обвезнице, било кроз државна давања, било кроз друге приходе, генерише раст цена“, каже он за Спутњик.
Зато, како сматра, не треба очекивати да Америка суспендује прописом предвиђену горњу границу задуживања, јер би то онда омогућило да се задужује без икакве контроле, кад и како стигне, што би имало још веће последице.
Долар полако али консеквентно губи вредност у односу на друге валуте
CC0 / Pexels/John Guccione www.advergroup.com /
Он напомиње да за разлику од Европе, односно еврозоне, где је прописано да буџетски дефицит максимум може да износи три одсто БДП-а на годишњем нивоу, у САД имају модел лимитирања укупног дуга у односу на БДП.
Додатни финансијски стрес
Тренутно су задужени 120 одсто БДП-а. Отуда и опаска помоћника Јеленове, задуженог за економску политику, Ерика ван Ностранда, да ће чак и ако Конгрес подигне границу задуживања, евидентна несигурност по том питању подићи трошкове позајмљивања новца и узроковати додатни финансијски стрес.
На питање да ли то значи да су са додатним задуживањем САД у ситуацији да бирају мање зло између инфлације и рецесије, јер када нема потрошње нема ни раста производње, Бушатлија каже да нису баш у ситуацији ни то да бирају.
Инфлацију не могу да обуздају, а рецесиција је већ покуцала на врата, каже наш саговорник.
