https://sputnikportal.rs/20230507/reci-nade-u-mraku-i-zlu-najvaznije-biti---covek-1155317490.html

Даничин лек

Даничин лек

Sputnik Србија

И не заборавите, шта год да се деси 99,99 посто људи је нормално. 07.05.2023, Sputnik Србија

2023-05-07T21:14+0200

2023-05-07T21:14+0200

2023-05-08T14:44+0200

друштво

друштво

србија – друштво

србија

даница грујичић

анализе и мишљења

коментар

масовна пуцњава у ош „владислав рибникар“ у београду

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/08/1155329637_0:71:3072:1799_1920x0_80_0_0_a8df2f850293ef2859a1d2cdbd0ee45b.jpg

Ове лековите речи изговорила је на РТС-у др Даница Грујичић, покушавајући да унесе ноту оптимизма у страшну трагедију која нам се догодила. Лековите, јер нормалност је оно што нам данас највише недостаје.Два неспојива појма – убица и дете, слила су се у једно и изазвали панику, констернацију, ужас, страх… Дете које је убијало децу по закону није криво, али неко јесте. И сви смо почели да тражимо кривца, и морали да схватимо да смо сви криви. И новинари који зарађују на несрећи објављујући неетички све што им може донети кликове, родитељи који од телефона не виде децу, власт која „не ради ништа“… Наравно крива је и Америка и сав Запад, и разни ”тиктокови”, и сви ми који некритички прихватамо све што нам долази из тог, „бољег“ света. И све је то, на жалост и несрећу, тачно. Почели смо да верујемо и да смо лоши људи, да немамо емпатије према другима, да смо саможиви, да не поштујемо ништа, и никога... И да такви, какви смо, нисмо могли да очекујемо ништа боље. Нико, или скоро нико у том нападу самодеструкције, није запазио ни трунку људскости иако су реке људи пред нашим очима текле према школи, иако су људи носили цвеће и играчке, и палили свеће, молили се за несрећну децу, за њихове родитеље, браћу и сестре који морају да наставе да живе. Друга „река добра и љубави“ текла је према центру за трансфузију крви. Било их је толико да су надлежни морали да их заустављају јер толику количину крви нису имали где да чувају.И те реке људи као да је видела само једна особа, министар здравља, која није само организовала подређене службе да прихвате унесрећене и да ураде свој посао савршено, него је стигла и на место несреће, и у ургентни центар, стигла је и да запали свећу, да оде у Смедерево где су се лечиле жртве другог злочинца… Била је ту и да на свим медијима објасни, да подели информације које има… Кроз сузе је нашла праве речи, не да утеши - јер речи утехе не постоје, него да покаже да разуме бол и тугу, али и да подсети да се мора ићи даље, и да се смрт може победити само животом. Смогла је снаге да се осмехне управо говорећи о једној малој победи, говорећи о рањеној девојци која, каже, има невероватну снагу да издржи, која је остала без руке, али „роботика се развија, моћи ће она да користи руку“.Роботика ће, вероватно, моћи да надокнади руку, али животе којих више нема, ништа неће надокнадити. Ужас који нас је задесио сувише је велики да би оставио места за похвале. Јер, Даница је радила свој посао, и не тражи за то никакве похвале. Али показала је да је пре свега човек, и тако упалила трачак наде у овом црнилу и злу.И док те две реке људи теку, и док још имамо емпатије за друге, има наде да ће на крају ипак морати да победи живот и добро.Јер, другачије не сме и не може.Шта се десило у Основној школи „Владислав Рибникар“, зашто је дете пуцало на децу? Погледајте шта о томе каже др Бранимир Несторовић у емисији Спутњик интервју

србија

2023

Вести

sr_RS

друштво, србија – друштво, србија, даница грујичић, анализе и мишљења, коментар, масовна пуцњава у ош „владислав рибникар“ у београду