https://sputnikportal.rs/20230510/zeljka-cvijanovic-pred-savetom-bezbednosti-mesetarenje-ohr-a-gusi-dijalog-i-pomirenje-u-bih-1155461953.html
Жељка Цвијановић пред Саветом безбедности: Мешетарење ОХР-а гуши дијалог и помирење у БиХ
Жељка Цвијановић пред Саветом безбедности: Мешетарење ОХР-а гуши дијалог и помирење у БиХ
Sputnik Србија
Претеће присуство ОХР-а и његови стални покушаји да микроуправља БиХ, гуше демократски процес и подривају несметан унутрашњи дијалог и помирење који су кључни... 10.05.2023, Sputnik Србија
2023-05-10T18:07+0200
2023-05-10T18:07+0200
2023-05-10T18:07+0200
регион
регион – политика
регион
босна и херцеговина (бих)
република српска (рс)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/0a/1155460358_43:0:1142:618_1920x0_80_0_0_4a6d6f027a815e3d0b0ae96eb969e127.jpg
„Заиста, непромишљено уплитање ОХР-а чешће ствара него што решава проблеме, што показује начин на који је изазвао и распламсао полемику у вези са власништвом над јавном имовином. У почетку је било опште признато да Устав јавну имовину оставља ентитетима, што је став који је послужио као основ за бројне законе БиХ, који су још увек на снази, а који је својевремено потврдио и Уставни суд БиХ. Ентитетско власништво над јавном имовином признаје се чак и у изјавама које су 2008. године дали или подржали утицајни страни званичници“, истакла је Цвијановићева.Ово питање каже, ни у једном тренутку није било спорно све док бивши високи представник Педи Ешдаун, са својим типичним империјалним ставом, није интервенисао и тако отворио полемику.„Након неколико година, тачније 2012. године, када су стране у БиХ постигле договор о питању јавне имовине, тадашњи високи представник Валентин Инцко га је поништио, просто зато што га није издејствовао ОХР и зато што му се није свиђао“, објаснила је Цвијановићева, пренела је РТРС.Неизвесност у погледу питања јавне имовине која је, како каже, настала искључиво због мешетарења ОХР-а, сада кочи сарадњу и напредак у БиХ, јер су се овог питања ухватили они који желе даљу централизацију БиХ супротно Уставу.И чланови овог савета, каже, морају признати да су владавину права дужни да поштују не само локални лидери у БиХ, него и они страни званичници који годинама игноришу или чак активно подривају Устав БиХ усаглашен у Дејтону, који редовно и ноншалантно крше одредбе Бечке конвенције, којима се забрањује уплитање страних дипломата у домаћу политику, и који утичу на судске предмете који би требало да се решавају искључиво у складу са Уставом и уз стваран правосудни интегритет.Она је навела да ово указује на другу велику претњу по уставни поредак у БиХ.„Нажалост, највећу извитопереност уставне структуре БиХ изазвала је управо институција која је формирана да је штити – Уставни суд БиХ. ОХР се често жали да ентитети не поштују одлуке Суда. Исти тај ОХР лицемерно је наредио да су његове одлуке недодирљиве када је реч о поступцима пред судовима у БиХ. Занимљиво је и да се ОХР никада не бави разлозима због којих одлуке Суда наилазе на скептицизам, а то су корумпираност судског процеса због мешања и утицаја самог ОХР-а, уз утицај одређених страних сила, као и чињеница да контрола над Судом лежи у рукама тројице страних судија“, рекла је Цвијановићева.Ове стране судије, наводи она, за које је предвиђено да буду у саставу Суда само првих пет година његовог рада, не живе у БиХ, нису студирали право наше земље, не говоре локалне језике, и доносе немуште одлуке за које се многи слажу да звуче као политички акти састављени да се удовољи одређеним страним силама, а не као правно утемељене одлуке.
https://sputnikportal.rs/20230510/zeljka-cvijanovic-napustila-sednicu-saveta-bezbednosti-un-u-vreme-obracanja-smita-video-1155455824.html
https://sputnikportal.rs/20230510/nebenzja-protiv-obracanja-smita-u-savetu-bezbednosti-1155455933.html
https://sputnikportal.rs/20230510/izliv-mrznje-prema-srpskoj-i-dodiku-sta-uopste-radi-gradjanin-smit-u-njujorku-1155429410.html
босна и херцеговина (бих)
република српска (рс)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/0a/1155460358_199:0:1023:618_1920x0_80_0_0_422fa3ba80b42278bb689ff5ef4cbe69.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион, регион – политика, босна и херцеговина (бих), република српска (рс)
регион, регион – политика, босна и херцеговина (бих), република српска (рс)
Жељка Цвијановић пред Саветом безбедности: Мешетарење ОХР-а гуши дијалог и помирење у БиХ
Претеће присуство ОХР-а и његови стални покушаји да микроуправља БиХ, гуше демократски процес и подривају несметан унутрашњи дијалог и помирење који су кључни за будући успех БиХ, изјавила је српски члан и председавајућа Председништва Жељка Цвијановић у свом обраћању Савету безбедности Уједињених нација.
„Заиста, непромишљено уплитање ОХР-а чешће ствара него што решава проблеме, што показује начин на који је изазвао и распламсао полемику у вези са власништвом над јавном имовином. У почетку је било опште признато да Устав јавну имовину оставља ентитетима, што је став који је послужио као основ за бројне законе БиХ, који су још увек на снази, а који је својевремено потврдио и Уставни суд БиХ. Ентитетско власништво над јавном имовином признаје се чак и у изјавама које су 2008. године дали или подржали утицајни страни званичници“, истакла је Цвијановићева.
Ово питање каже, ни у једном тренутку није било спорно све док бивши високи представник Педи Ешдаун, са својим типичним империјалним ставом, није интервенисао и тако отворио полемику.
„Након неколико година, тачније 2012. године, када су стране у БиХ постигле договор о питању јавне имовине, тадашњи високи представник Валентин Инцко га је поништио, просто зато што га није издејствовао ОХР и зато што му се није свиђао“, објаснила је Цвијановићева,
пренела је РТРС.
Неизвесност у погледу питања јавне имовине која је, како каже, настала искључиво због мешетарења ОХР-а, сада кочи сарадњу и напредак у БиХ, јер су се овог питања ухватили они који желе даљу централизацију БиХ супротно Уставу.
„Ако ће БиХ икада бити суверена, независна, стабилна, функционална и просперитетна, онда владавина у БиХ мора да лежи не у рукама неизабраних странаца који доносе деспотске декрете према својим жељама и склоностима, него у рукама Устава и њених грађана, у складу са демократским начелима и владавином права. Мислим да је свим члановима Савета непобитност наведеног очигледна, мада је можда посебно јасна многим земљама чији су представници овде присутни и које имају поносну историју ослобођења од деспотске империјалне власти одређених страних сила“, истакла је Цвијановићева.
И чланови овог савета, каже, морају признати да су владавину права дужни да поштују не само локални лидери у БиХ, него и они страни званичници који годинама игноришу или чак активно подривају Устав БиХ усаглашен у Дејтону, који редовно и ноншалантно крше одредбе Бечке конвенције, којима се забрањује уплитање страних дипломата у домаћу политику, и који утичу на судске предмете који би требало да се решавају искључиво у складу са Уставом и уз стваран правосудни интегритет.
Она је навела да ово указује на другу велику претњу по уставни поредак у БиХ.
„Нажалост, највећу извитопереност уставне структуре БиХ изазвала је управо институција која је формирана да је штити – Уставни суд БиХ. ОХР се често жали да ентитети не поштују одлуке Суда. Исти тај ОХР лицемерно је наредио да су његове одлуке недодирљиве када је реч о поступцима пред судовима у БиХ. Занимљиво је и да се ОХР никада не бави разлозима због којих одлуке Суда наилазе на скептицизам, а то су корумпираност судског процеса због мешања и утицаја самог ОХР-а, уз утицај одређених страних сила, као и чињеница да контрола над Судом лежи у рукама тројице страних судија“, рекла је Цвијановићева.
Ове стране судије, наводи она, за које је предвиђено да буду у саставу Суда само првих пет година његовог рада, не живе у БиХ, нису студирали право наше земље, не говоре локалне језике, и доносе немуште одлуке за које се многи слажу да звуче као политички акти састављени да се удовољи одређеним страним силама, а не као правно утемељене одлуке.