Турска изашла из „кратких панталона“: Цео Запад није успео да сруши Ердогана – бар за сада /видео/
16:28 15.05.2023 (Освежено: 16:44 15.05.2023)
© Sputnik / STR
Пратите нас
Иако верују у победу Ердогана у другом кругу председничких избора у Турској, наши саговорници сматрају да би и Киличдароглу, у случају тријумфа, морао да задржи садашњу политику - однос са Русијом ставио би у оквир прихватљив за САД, а питање је и да ли би увео санкције јер је Турска земља која води рачуна о својим интересима и никад их не жртвује.
Турска иде у други круг избора након што је председник Реџеп Тајип Ердоган на гласању остварио бољи резултат од оних које су предвиђале анкете и има значајну предност над својим супарником, али недовољну за победу у првом кругу. Ни Реџеп Тајип Ердоган ни опозициони кандидат Кемал Киличдароглу нису добили 50 посто и поново ће се суочити 28. маја.
Србољуб Пеовић са Института за европске студије оцењује за Спутњик да је други круг био очекиван али и да је Ердоган ипак све изненадио бројком од близу 50 одсто.
„Ердоган је остварио много више него што су му приписивале анкете али оне често, баш у Турској, умеју да подбаце. Јер, не обухватају много група људи као што су дијаспора, оне који раде у државној бирократији, националисте, младеи пензионере“, објашњава Пеовић.
Цео Запад против Ердогана
Некадашњи шеф југословенске дипломатије и амбасадор у Анкари Владислав Јовановић сматра да иако су му придавали велику улогу, амерички председник Џозеф Бајден није имао утицај на изборе у Турској, а цео Запад је изражавао незадовољство према све самосталнијој спољној политици актуелног турског председника.
„Ердоган је заслужан за многе ствари – реафирмисао је Турску као модерну земљу, поткресао је крила ататуркизму и војсци која је присвојила право да буде чувар Ататуркових идеја и проширио и осигурао простор за политику да делује независно од удара војске који су били веома учестали. Он је тако учинио услугу Турској, јер ју је превео из стадијума неизвесности у стадијум политичке борбе. Ердоган је ушао у ове изборе са резултатима који пријају турском индивидуалном и националном самољубљу, јер је Турска коначно изашла из “кратких панталоница” и афирмисала се као регионална сила која уме да каже НЕ првој сили света и да претвори дојучерашњег непријатеља Русију у билатералног савезника”, каже Јовановић.
Компромитујући Русију, компромитују Ердогана
Ипак, наш саговорник наглашава да се с друге стране, Ердогану догодило оно што је неупитно, а то је да власт стари, да се хаба, па чак и ако је успешан до краја, јер жеље за освежењем увек постоје. Поставља се питање, каже Јовановић, да ли ће Ердоган уочи другог круга да „извуче неког зеца из рукава“ и да на неки начин поново потхрани наде и очекивања Турака од његовог континуитета. „Неизвесност јесте велика, јер подршка, видљива и невидљива, коју ће његов противкандидат добити од Запада, расте непрекидно и вероватно ће то повезати са сталним настојањем за даљом компромитацијом Русије као међународног чиниоца, а тиме и Турску која се наводно нашла у лошем друштву“, оцењује он.
Кемал Киличдароглу обраћа се присталицама после председничких избора у Турској
© Sputnik / STR
Никада актуелни турски председник, каже Јовановић, није доводио у питање останак те земље у НАТО, напротив, Ердоган није желео да буде само пуки број или као што су некада натовци говорили, да Турска не треба да буде „истурена караула према истоку“, већ партнер са самосталним интересима које ће Алијанса морати да уважава.
То ће, уверен је некадашњи шеф дипломатије, карактерисати односе Анкаре са Западом чак и ако победи Кемал Киличдароглу.
„Клиличдароглуове изјаве о лојалности НАТО-у дате су само у смислу изборне подршке, јер било какав надзор над Турском није популаран. Он ће морати да се помири са чињеницом да Турска није иста као пре 20 година већ да је самостална регионална сила, а да је Алијанса само један од ослонаца и то условне природе”.
Јовановић верује у Ердоганову победу у другом кругу, а у случају евентуалне победе Киличдароглу би морао да задржи досадашњу званичну турску политику:
„Морао би нешто од тога да задржи, чак и однос са Русијом само би их вратио у оквир који би био прихватљив за Америку. Војну сарадњу не би мењао али не би је ни продубљивао. Не би превише помогао Русији да изађе из изолације као што је хаб за нафту, а питање је и да ли би увео санкције, јер је то контрапродуктивно и за саму Турску. Она је пример земље која веома води рачуна о својим интересима и никада их не жртвује за неку велику идеју”, нагласио је некадашњи шеф дипломатије.
Ердоган нуди решења, противник ћути
Као једно од пресудних питања везаних за ове изборе јесте и економска криза која је погодила Турску. Лошу вест да је инфлација готово 60 одсто не може да анулира вест да је откривен гас у Црном мору.
Пеовић наглашава да Ердоган има лек за ову ситуацију, јер је већ два пута пролазио слично, само што се претходних пута то није дешавало у свитање избора.
„Он је подизао каматне стопе по којима се задужује држава, а то значи да се повлачио новац са тржишта што је највише погађало сиромашне. Због тога он данас тражи иновативна решења и нико не може да претпостави какав ће бити резултат. Оно што је, међутим, јасно видљиво јесте да се Киличдароглу не изјашњава по том питању. Политички програм опозиције је на 250 страна и пун је нејасноћа, јер су се спојили исламисти, либерали, прокурди, националисти. И једино чему он може да се нада јесте да постигне неки спасоносни аранжман са Западом”, рекао је наш саговорник.
Кога ће подржати Синан Оган?
Уочи другог круга поставља се питање коме ће трећепласирани Синан Оган пружити подршку у другом кругу с обзиром на чињеницу да је у првом добио 5,2 одсто подршке бирача. Пеовић, међутим, сматра да се он неће ни оглашавати.
„Синан Оган је пореклом из Азербејџана и игра на пантурску улогу али и предводи антимигрантску коалицију па му самим тим не одговара ни један ни други кандидат. Велико питање је на кога ће играти али с обзиром на чињеницу да он има интелектуалну каријеру, на челу је Турског института за спољну политику можда прескочи изјашњавање о подршци једном од двојице кандидата”, сматра Пеовић.
Истовремено, на парламентарним изборима бориле су се 24 странке и 151 независни кандидат. Према последњим подацима, Ердоганова Странка правде и развоја освојила је 35,4 одсто гласова, док је Киличдароглуова Републиканска народна странка освојила 25,4 процената.
Према мишљењу наших саговорника због оваквих резултата не искључују благу предност у корист Ердогана из чисто психолошких разлога као ни стварање такозване мешовите Владе.
Анкета
Ко ће победити у другом кругу председничких избора у Турској?
