Захтеви пољопривредника – шта је реално, а шта немогуће
© Tanjug / STRAHINJA ACIMOVICПољопривредници блокирали оба излаза из Панчева
© Tanjug / STRAHINJA ACIMOVIC
Пратите нас
Представници пољопривредника су неспорно у великом проблему, али одлазак на разговоре у владу са осам захтева од којих половина није у њеној надлежности унапред је био осуђен на неуспех. Требало је да се фокусирају на три-четири најважнија, оценио је за Спутњик агроаналитичар Жарко Галетин.
Он, ипак сматра, да ће до неког компромиса доћи, упркос најављеном протесту незадовољних пољопривредника.
Пољопривредници који су били у влади на разговорима са премијерком Аном Брнабић су медијима пренели да није удовољено њиховим захтевима који су оцењени као велики. Неки од њих су рекли и да нису изненађени одговором владе, јер за испуњење тих захтева треба доста новца.
Нереални захтеви
Са тим је сагласан и Галетин кога, како каже, не чуди што су разговори кратко трајали. По његовом мишљењу, проблем је што се пољопривредници нису фокусирали на суштинске захтеве, на мањи број њих који реално влада може да испуни.
Међу захтевима неколико удружења пољопривредних произвођача су загарантована откупна цена млека од 78 динара по литру без пореза на додату вредност, премија за млеко од 20 динара по литру, потпуна забрана увоза млека и млечних производа или 10 пута већа увозна такса.
Затражене су и веће субвенције и то 300 евра по хектару, да се референтна цена ратарских култура изједначени са оном на берзама у Будимпешти и Паризу, као и да дизел за обрадиве површине без акциза са порезом буде 100 литара по хектару за ратарске културе и 300 литара по хектару за повртарске и воћарске културе.
© Tanjug / SAVA RADOVANOVICУ Влади Србије нису подржали захтеве пољопривредника које су оценили превеликим
У Влади Србије нису подржали захтеве пољопривредника које су оценили превеликим
© Tanjug / SAVA RADOVANOVIC
Тражен је и регрес за млечне краве од 40.000 динара по грлу, као и да се укине плаћање накнаде за одводњавање.
Половина није у надлежности владе
Осим толиког броја захтева, Галетин сматра да је проблем што се половина њих односила на оно што није у надлежности владе. Не може држава никоме да гарантује цену, јер то не спада у њене компетенције, нити може да ради оно што је противно обавезама које је преузела по потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са Европском унијом. Он додаје да су проблематичне одлуке о увођењу увозних такси на увоз млека и млечних производа. Када смо недавно о томе донели уредбу ЕУ је, додаје он, одмах реаговала, јер то није у складу са ССП-ом.
„Системски начин да се тај проблем реши се налази на сасвим другој страни. Оно што јесте оправдан захтев то су повећане премије за млеко и субвенције по грлу стоке. Утолико мислим да су људи који излазе на протесте морали неке елементране ствари да савладају, типа шта држава може, а шта једноставно не може. И фокусирати се на оно што може“, јасан је наш саговорник.
Не могу ни акцизе
Он каже да се држава чак неће одрећи ни акциза на дизел гориво. Она може да донесе уредбе о субвенционисању дизел горива и да на тај начин утиче на смањење цене горива, али да смањи акцизе само за пољопривреднике то је, како истиче, погрешна мета. Има неких ствари које држава може да уради, да повећа премије за млеко, да повећа субвенције за млечне краве, да повећа субвенције по хектару, прецизира он. При том додаје да је захтев од 300 евра субвенција по хектару у овом трнеутку превише за државу.
Држава сигурно нема те паре, то је дефинитивно, истиче Галетин, додајући да би по његовој рачуници истрајавање на субвенцијама од 300 евра по хектару значило да би буџет само по том основу морао најмање да буде упола већи.
По његовој оцени, питање је колико и од тога што је у надлежности државе она реално може да оствари.
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVICПротест пољопривредника је најављен у више градова у Србији
Протест пољопривредника је најављен у више градова у Србији
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Шта може држава
„Да би то било урађено држава мора да донесе ребаланс буџета на основу којег ће повећати аграрни буџет, што је спор процес, поготово у овако „клизавој“ политичкој ситуацији. Апсолутно разумем и саучествујем са произвођачима, они су дефинитивно у великом проблему, држава мора да реагује, али да наши пољопривредни произвођачи нађу начин да се фокусирају на неке реалне ствари“, казао је наш саговорник.
Он је, ипак, мишљења да ће се наћи неки компромис и да би најгори сценарио био да ми дефинитивно зависимо од увоза млека и млечних производа.
На питање шта очекује од данашњих протеста пољопривредника који су заказани у више места, од Суботице, Новог Сада, Ченте, Панчева, Ковина до Крагујевца, Крушевца, Богатића, Галетин каже да они долазе у врло стресном политичком тренутку и да би неко прелазно решење требало да се нађе.