https://sputnikportal.rs/20230517/pisaca-masina-desanke-maksimovic-prvi-put-u-javnosti-marija-jakovljevic-1155807149.html
Писаћа машина Десанке Максимовић први пут у јавности
Писаћа машина Десанке Максимовић први пут у јавности
Sputnik Србија
Поводом годишњице рођења Десанке Максимовић (1898-1993) у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ први пут је јавности приказана писаћа... 17.05.2023, Sputnik Србија
2023-05-17T20:00+0200
2023-05-17T20:00+0200
2023-05-17T20:00+0200
култура
култура
култура – вести
десанка максимовић
адлигат
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/11/1155805691_0:48:1280:768_1920x0_80_0_0_e60607d3fae9d67091283d08edabc713.jpg
Изложене су и фотографије Десанке Максимовић које је снимио члан оснивач и легатар „Адлигата“ књижевник Љубивоје Ршумовић и до сада непозната фотографија из легата чланице оснивача „Адлигата“ професорке англистике др Илеане Чуре и Десанкине пријатељице на којој су Десанка Максимовић, Матија Бећковић и проф. Чура.Стотину посвета исписаних Десанкином рукомПисаћа машина Десанке Максимовић у „Адлигат“ је дошла у Легату композитора Жарка Петровића (1932 – 2018), познатог по песми „Све моје јесени су тужне“, победника фестивала „Београдско пролеће“, човека који је за „Југотон“ записао и аранжирао велики број староградских песама и тако их спасао од заборава.„У нашем фонду налази се више од стотину посвета исписаних руком Десанке Максимовић, углавном упућеним њеним колегама по перу. Одлучили смо се да овог пута прикажемо посвету једном од најбољих српских песника, који неправедно није довољно присутан у јавности, Петру Пајићу, и изборе из грађе из легата Илеане Чуре, Жарка Петровића, Љубивоја Ршумовића, зато што се ради о грађи, али и личностима које заслужују да се и о њима прича“, изјавио је Виктор Лазић, почасни председник „Адлигата“.Све нам ђаке у Крагујевцу побишеПетар Пајић (1935-2017) један је од најзначајнијих српских песника 20. века, припада неосимболистима, а једно време је био члан жирија за награду „Десанка Максимовић“.Био је лични пријатељ славне песникиње и са њом урадио низ интервјуа у којима она објашњава настанак „Крваве бајке“:Та песма је, према њеним речима, настала као оне прве љубавне песме:„Она збиља није писана, она се родила, јер је имала психичку предспрему, прво рефрен да је то било у земљи сељака. То је као алузија на то - аха, то је било у оној земљи која је разбојничка, која је сељачка, а видите то се догодило у тој земљи… Све је било у мени готово - песма се заиста родила и записана је кад сам дошла до куће. Тако сам полако заобишла четврт у којој сам становала као да носим чашу воде на длану да се не би то што се кристалише разбило. Сакрила сам код куће, хвала Богу, песму где је нико није могао да нађе. Долазили су агенти…“Говорила је славна песникиња Петру Пајићу и о многим другим значајним периодима свог живота па му се поверила да воли живот и да зато размишља о смрти:Задужбина Десанке Максимовић је свечаном академијом „Иза штита поезије“ и изложбом „Мој свет“ обележила 15. маја у Народној библиотеци Србије 125 година од рођења песникиње, а дан касније у Бранковини, на рођендан Десанке Максимовић, уручена је књижевна награда која носи њено име Злати Коцић за укупан допринос српској поезији.
https://sputnikportal.rs/20230510/desenka-zlati-kocic-1155434935.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, култура – вести, десанка максимовић, адлигат
култура, култура – вести, десанка максимовић, адлигат
Писаћа машина Десанке Максимовић први пут у јавности
Поводом годишњице рођења Десанке Максимовић (1898-1993) у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ први пут је јавности приказана писаћа машина на којој је велика песникиња написала неке од својих најлепших стихова, као и уникатна посвета „песнику дивне поезије“ – Петру Пајићу.
Изложене су и фотографије Десанке Максимовић које је снимио члан оснивач и легатар „Адлигата“ књижевник Љубивоје Ршумовић и до сада непозната фотографија из легата чланице оснивача „Адлигата“ професорке англистике др Илеане Чуре и Десанкине пријатељице на којој су Десанка Максимовић, Матија Бећковић и проф. Чура.
Стотину посвета исписаних Десанкином руком
Писаћа машина Десанке Максимовић у „Адлигат“ је дошла у Легату композитора Жарка Петровића (1932 – 2018), познатог по песми „Све моје јесени су тужне“, победника фестивала „Београдско пролеће“, човека који је за „Југотон“ записао и аранжирао велики број староградских песама и тако их спасао од заборава.
„У нашем фонду налази се више од стотину посвета исписаних руком Десанке Максимовић, углавном упућеним њеним колегама по перу. Одлучили смо се да овог пута прикажемо посвету једном од најбољих српских песника, који неправедно није довољно присутан у јавности, Петру Пајићу, и изборе из грађе из легата Илеане Чуре, Жарка Петровића, Љубивоја Ршумовића, зато што се ради о грађи, али и личностима које заслужују да се и о њима прича“, изјавио је Виктор Лазић, почасни председник „Адлигата“.
Све нам ђаке у Крагујевцу побише
Петар Пајић (1935-2017) један је од најзначајнијих српских песника 20. века, припада неосимболистима, а једно време је био члан жирија за награду „Десанка Максимовић“.
Био је лични пријатељ славне песникиње и са њом урадио низ интервјуа у којима она објашњава настанак „Крваве бајке“:
„Написала сам песму 'Крвава бајка' трећи дан после стрељања деце. Тада сам била у Београду, али удаљена из школе. Прошла сам једно јутро у Прву женску гимназију, да видим своје ученике. Бануо је пред мене један човек, коса пуна сламе, изгребан, грозан, бануо је па ни да каже 'Помози Бог!', ништа – него 'Све нам ђаке у Крагујевцу побише!'…“.
Та песма је, према њеним речима, настала као оне прве љубавне песме:
„Она збиља није писана, она се родила, јер је имала психичку предспрему, прво рефрен да је то било у земљи сељака. То је као алузија на то - аха, то је било у оној земљи која је разбојничка, која је сељачка, а видите то се догодило у тој земљи… Све је било у мени готово - песма се заиста родила и записана је кад сам дошла до куће. Тако сам полако заобишла четврт у којој сам становала као да носим чашу воде на длану да се не би то што се кристалише разбило. Сакрила сам код куће, хвала Богу, песму где је нико није могао да нађе. Долазили су агенти…“
Говорила је славна песникиња Петру Пајићу и о многим другим значајним периодима свог живота па му се поверила да воли живот и да зато размишља о смрти:
„Ја бих много зала и о себи могла рећи, али увек се сетим Иве Андрића и његове мудрости. Говорила сам му лоше о једној његовој песми. Казао ми је: Немој, Десанка, наћи ће се други који ће то рећи“.
Задужбина Десанке Максимовић је свечаном академијом „Иза штита поезије“ и изложбом „Мој свет“ обележила 15. маја у Народној библиотеци Србије 125 година од рођења песникиње, а дан касније у Бранковини, на рођендан Десанке Максимовић, уручена је књижевна награда која носи њено име Злати Коцић за укупан допринос српској поезији.
