Илегални политички бизнис: Запад и Приштина покушавају да нам потуре модел ЗСО који њима одговара
© Sputnik / Дејан Симић
Пратите нас
Приштина нема право да предлаже нацрте за Заједницу српских општина али очито јој Запад то право даје, занемарујући Бриселски споразум чиме желе да потпуно дискредитују оно што представља тај споразум и да иду у правцу предлога који би подразумевао мањинска права Срба у оквиру такозване државе Косово.
Ово је мишљење дипломате др Зорана Миливојевића после изјаве британског амбасадора у Приштини Николаса Абота да би такозвано Косово требало што пре да предложи нацрт закона о Заједници српских општина и информације коју су пласирали албански медији да се разматра тзв. шведски модел за ЗСО.
Миливојевић напомиње да нико, сем Управљачког тима за формирање ЗСО који је настао из Бриселског споразума, нема право да предлаже нити износи било какве предлоге о ЗСО, напомињући да је форма и функција ЗСО утврђена Бриселским споразумом 2013. односно 2015. године уз гарант Европске уније.
Приштина нема право на предлоге за ЗСО
„Приштина, то знамо од раније, нема намеру уопште да поштује Бриселски споразум, нити да примени првих шест тачака, дакле, ЗСО утврђену према том споразуму. Сада је јасно да то не прихватају ни поседници, односно, ни Брисел ни Вашингтон, и да са овим разним предлозима и давањем права и приштинској страни да нелегално и нелегитимно предложи свој нацрт ЗСО игнорише нацрт који је предложио Управљачки тим који је деловао у складу са Бриселским споразумом. На тај начин желе да потпуно дискредитују оно што представља Бриселски споразум и да иду у правцу неког предлога који би подразумевао мањинска права Срба у оквиру такозване државе", истиче саговорник Спутњика.
Запад и Приштина имају намеру, додаје Миливојевић, да нам предложе неко средње решење, то јест, модел који који игнорише Бриселски споразум и који полази од става да се тиме решава мањинско питање Срба у оквиру тзв. државе Косово.
„То је приступ који за Србију није прихватљив. То им је намера, и ту је притисак на Србију да такво решење прихвати. У том смислу треба разумети и изјаву Габријела Ескобара који говори о решењу за ЗСО које треба да буде у складу са Уставом тзв. Косова које не доводи у питање суверенитет тзв. Косова. Тако треба разумети и овај захтев британског амбасадора у Приштини и те све понуде са разним моделима које постоје у оквиру европских држава. Те понуде иду у прилог довођењу у питање Бриселског споразума, разводњавању ЗСО и њених надлежности, функција и свега осталог и игнорисању споразума о принципима из 2015. године, где је ЗСО у потпуности дефинисана,“ објашњава Миливојевић скривене намере Приштине и њених ментора.
У свему томе је видљив, истиче саговорник Спутњика, и притисак на Србију да поново преговара о ЗСО иако је то већ испреговарано Бриселским споразумом.
ЗСО није замена за признање Косова
„Друга ствар, формирање ЗСО је по њима „излажење у сусрет“ Србији, дакле, да формирање ЗСО буде друга страна медаље а да на она прва буде признање косовске државности од стране Србије. Фактички, сматра се да ЗСО треба да буде компензација Србији за признање Косова. То им је главна намера уз убрзавање целог тог процеса и поруку да се то до лета реши да би се на јесен имплементирало а све је везано за актуелне администрације и Вашингтону и у Бриселу (председнички избори 2024. у Америци и избори за нову администрацију ЕУ) и у складу са оним што је њихов стратешки циљ а то је да се то реши до краја ове године. Заједница српских општина је у првом плану јер је то услов Србије да се дијалог уопште даље води,“ подсећа Миливојевић.
Такозвани „шведски модел“ који се помиње се односи се на „случај народа Сами и његовог положаја парламента у Шведској“ који се третира као институционална мешавина.
„Без обзира на моделе, суштина приче је понуда мањинских права Србима у оквиру тзв. Косова као признате државе. А позиција Срба полази од тога да реализација Бриселског споразума подразумева положај српског народа у оквиру Косова као ентитета под протекторатом Уједињених нација. Дакле, то је прво питање а после тога се разговорима долази до питања нормализације односа. Бриселски споразум не говори о статусним питањима, а они желе да са ЗСО, односно са предлогом који они нуде, ствар око државности и статуса Косова буде завршена. У томе је разлика,“ закључује Миливојевић.
Подсећања ради, током преговора у Бриселу специјални представник ЕУ Мирослав Лајчак је нацрт статута који је предложио Управљачки тим назвао „почетном тачком“, али и рекао да међународни посредници имају велике резерве према том нацрту и да је утврђено да се он „не придржава неких кључних принципа, утврђених претходним договорима". То је Аљбину Куртију дало за право да распусти Управљачки тим који по Бриселском споразуму мора да постоји све док план не заживи и у пракси.
