Запад доживео дебакл у најважнијој политичкој бици године
© Sputnik / Pavel Bednyakov
/ Пратите нас
Председнички избори у Турској били су најважнији избори у свету ове године. Упркос предвиђањима и безрезервној подршци Запада, турска опозиција није смогла снаге да обори „султана“ са престола. Иако је изгледало да је све против Ердогана, он је успео да освоји још један петогодишњи мандат и отпочне трећу декаду своје власти.
Овако изборни тријумф Реџепа Ердогана у другом кругу председничких избора коментарише дугогодишњи дописник агенције Танјуг из Турске Војислав Лалић.
Ердоган је победио освојивши око 52,16 одсто гласова упркос свим прогнозама и проценама. Иако су прогнозе говориле да опозиција предвођена Кемалом Киричдалоглуом има шансе да освоји власт у Анкари, Ердоганов противкандидат освојио је 47,84 одсто гласова, истиче Лалић.
Како је Ердоган победио и овај пут
Колико су ови избори били важни, Лалић наводи да су са великом пажњом праћени и на Истоку, и на Западу, као и у државама Блиског истока и Африке.
„Уочи избора, све се било уротило против Ердогана, тако да су многи мислили да се ради о крају његове вишегодишње каријере. Тешка економска ситуација, коју је изазвала епидемија короне, узроковала је велико незадовољство у народу, зато што је инфлација у једном тренутку достигла 80 одсто, а то је изазвало незапосленост и уздржаност страних инвеститора. Веровало се да ће Ердоган овог пута бити кажњен. Као по некој уроти, Турску је погодио и земљотрес почетком фебруара у коме је страдало 50.000 људи, а неколико стотина хиљада изгубило је домове“, подсећа Лалић.
Током кампање, Ердоган је изборну битку водио у једанаест провинција на југоистоку земље погођених природном катастрофом и многи аналитичари сматрају да ју је ту и добио, додаје наш саговорник. Месец рамазана проводио је са људима под шаторима убеђујући их да ће за годину дана изградити триста хиљада станова и кућа.
„Грађани су му очигледно поверовали. Односно, схватили су да би промена власти у Турској отежала њихову ситуацију, поготово што је опозиција критиковала Ердогана због неких пропуста, али ништа није нудила да би ту ситуацију поправила. Ердоган је то вешто искористио и успео је да, од једанаест провинција које су биле погођене земљотресом, у десет освоји већину гласова, што је било тешко очекивати“, оцењује Лалић.
Такође, турски председник је, како Лалић каже, затегао ситуацију и око подршке Запада, безрезервно пружену лидеру опозиције. Са своје стране, Килиџдароглу је обећао да ће нормализовати односе са политичким Западом, што је Ердоган искористио да га оптужи да ће слепо извршавати налоге Запада. То, према Лалићевим речима, Турци не воле јер се у Турској, после ратова у Авганистану и Ираку и интервенције у Сирији развио јак антиамериканизам. Тако да је и ово окренуло Турке ка Ердогану.
Континуитет спољне политике свуда осим у односима са Сиријом
Према Русији и НАТО-у Ердоган ће, према Лалићевим речима, наставити по старом – Турска је једина чланица НАТО-а која није увела санкције Русији. Ову позицију турски председник брани позивом на национални интерес – увођењем антируских санкција угрозио би многе турске грађане, с обзиром да су Турска и Русија економски везане у многим областима.
Турска ће највероватније, према неким наговештајима, дозволити пријем Шведске у НАТО, поготово ако амерички Конгрес не уведе блокаду продаје авиона Ф-16 Турској, коју за сада условљава дизањем рампе за пријем Шведске, сматра Лалић.
Што се тиче региона, ни ту не би требало очекивати промене, јер се ради о, како у Турској воле да кажу, државној политици, објашњава наш саговорник.
„Када је реч о Балкану, Ердоган ће сигурно наставити стару политику. Он има веома развијене односе са Србијом. Ти ће се односи и даље развијати, они су можда и најбољи у историји, што са друге стране значи да неће бити никакве промене ни према Косову. Као што је познато, Анкара је међу првима признала самопроглашену косовску независност и она о томе не жели да разговара. Слична је ситуација и када је реч о другим земљама у региону“, каже Лалић.
Што се тиче Кипра, острва на коме је турска мањина, уз подршку Анкаре прогласила независност, Ердоганова политика остаће такође непромењена – званична Анкара више не сматра да би уопште требало водити разговоре о уједињењу острва, а слична је ситуација и на Кавказу, где Азербејџан ужива безрезервну подршку Турске.
Промене у спољној политици турског председника могу се очекивати у погледу односа према Сирији, каже Лалић. У сарадњи са Москвом и Техераном и Дамаском, Анкара покушава да реши проблем избеглица из Сирије којих има око 3,5 милиона. Ердоган ће покушати да створи услове за повратак избеглица.
У том смислу најављује се састанак министара спољних послова Русије, Турске, Ирана и Сирије, који ће покушати да нађу формулу за решење тог проблема, а Ердоган је у једној изјави наговестио да би могао да се сретне и са сиријским лидером Башаром ел Асадом, са којим се није срео од „арапског пролећа“, закључује Лалић.
