https://sputnikportal.rs/20230603/evropska-turneja-prijatelja-rusije-kako-se-kina-umesala-u-resavanje-ukrajinske-krize-video-1156674935.html
Европска турнеја пријатеља Русије: Како се Кина умешала у решавање украјинске кризе /видео/
Европска турнеја пријатеља Русије: Како се Кина умешала у решавање украјинске кризе /видео/
Sputnik Србија
Док је у највећој тајности, и уз дискретну помоћ Русије, припремала спектакуларно колико и изненадно помирење Саудијске Арабије и Ирана, Кина је на годишњицу... 03.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-03T20:59+0200
2023-06-03T20:59+0200
2023-06-26T12:37+0200
свет
свет – политика
кина
сад
европска унија (еу)
русија
украјина
нови спутњик поредак с николом врзићем
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/0e/1142666878_0:141:2687:1652_1920x0_80_0_0_75b67882f232c796b910664deea13292.jpg
У тих 12 кинеских тачака није било ничега нарочито превратничког што би оправдало толико негативну реакцију западних иницијатора украјинске кризе – шеф америчке дипломатије Ентони Блинкен одмах је недипломатски рекао да „свет не сме будаласто да наседне на тактички потез Русије који подржава Кина“, а утицајни магазин „Форин полиси“ приписао је Кини чак „три задње намере“ уз оцену да се у „кинеском ’мировном плану’ за Украјину уопште не ради о миру“ – па је из таквих примедби и уследила сумња да кинески предлог у себи садржи и нешто што се на први поглед не види.12 тачакаИли је пак за Запад, ма шта се одатле јавно саопштавало, довољно превратничка већ и сама идеја о миру уместо о наставку рата, уосталом, по моделу какав је већ виђен пре више од годину дана, када су преговори Москве и Кијева довели чак до 17. нацрта споразума, да би онда све то отишло дођавола оном изненадном посетом тадашњег британског премијера Бориса Џонсона Кијеву 9. априла прошле године. О томе је, као што је познато, јавно посведочио тадашњи премијер Израела Нафтали Бенет, који је и био посредник у тим преговорима Москве и Кијева.Упркос томе, Кина не одустаје. Штавише, управо је ових дана окончана европска турнеја специјалног изасланика Ли Хуија који је између 15. и 26. маја посетио Украјину, Пољску, Француску, Немачку, седиште Европске уније у Бриселу и Русију, да са свим тим заинтересованим странама разговара о оних 12 тачака предлога који, поред неколицине хуманитарних одредби, предвиђа и „поштовање суверенитета свих држава“, „напуштање хладноратовског менталитета“ тако да „легитимни безбедносни интереси и бриге свих земаља озбиљно буду узети у обзир и разрешени“ уз „одрживу европску безбедносну архитектуру“ и „заједнички рад на миру и стабилности на евроазијском континенту“. Предвиђен је и „прекид непријатељстава“, „обнављање мировних преговора“, као и „обустављање унилатералних санкција“.После објављивања оваквог списка предлога, иначе, председник Кине Си Ђинпинг боравио је у вишедневној посети Москви коју су он и његов руски домаћин Владимир Путин окончали оном већ чувеном поруком да се у свету догађају промене каквих није било у последњих 100 година, а њих двојица их предводе.Специјални изасланикС тим у вези, није могуће не приметити и да је специјални кинески изасланик за украјинску кризу Ли Хуи 2019. одликован руским Орденом пријатељства након што је 10 година био на месту амбасадора у тој земљи, дуже него било који кинески дипломата пре њега. А годину дана потом заложио се јавно да две земље наставе „партнерство леђа-уз-леђа и раме-уз-раме“ у суочавању са „силеџијским понашањем“ одређених „хегемона“, наравно да је свакоме јасно на кога је мислио.Овакво кадровско решење посредника у украјинској кризи, узгред буди речено, у складу је са поруком коју је Пекинг упутио Вашингтону када је на место новог министра одбране поставио Ли Шангфуа који се налази под америчким санкцијама. Свој министарски мандат Ли Шангфу започео је прошлог месеца четвородневном посетом Москви и састанцима с руским министром одбране Сергејем Шојгуом.Какве је поруке, у оваквом контексту, изасланик за Украјину Ли Хуи донео у Европу?Тврдња „Волстрит џорналa“Званична саопштења са састанака била су, уобичајено, исувише штура да би се из њих било шта конкретније сазнало – изузимајући позив на јачање „стратешке аутономије Европе“ изговорен у Бриселу – али је зато бројне (тобожње) детаље кинеске понуде донео „Волстрит џорнал“, позивајући се на неименоване западне дипломате, наводно упућене у разговоре које је Ли Хуи водио током своје турнеје.Новинар „Ројтерса“ потом је портпаролку кинеског министарства спољних послова Мао Нинг упитао да прокоментарише писање „Волстрит џорнала“, она је одговорила да су „аутентичне информације“ садржане у званичним саопштењима, те да је, како је рекла, „приметила да је министар спољних послова Украјине јавно рекао да је контактирао остале стране и да му ниједна од држава није рекла да је специјални представник Ли Хуи дао изјаве о којима је известио ’Волстрит џорнал’“.Зашто истом приликом није једноставно рекла да то што је написано није тачно и да то није позиција Кине, већ је прибегла оваквом одговору, остаје да се нагађа и анализира.Шта је заправо Ли Хуи поручио својим саговорницима широм Европе? Каква је садржина кинеске понуде? И како ће државе Запада на то узвратити?О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили уредник портала ”Факти” Ђуро Билбија и некадашњи дописник наших медија из Пекинга Милорад Денда. Погледајте видео:
https://sputnikportal.rs/20230527/industrija-smrti-najmanje-45-miliona-zrtava-americkih-ratova-u-21-veku-video-1156239783.html
кина
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
свет – политика, кина, сад, европска унија (еу), русија, украјина, нови спутњик поредак с николом врзићем
свет – политика, кина, сад, европска унија (еу), русија, украјина, нови спутњик поредак с николом врзићем
Европска турнеја пријатеља Русије: Како се Кина умешала у решавање украјинске кризе /видео/
20:59 03.06.2023 (Освежено: 12:37 26.06.2023) Док је у највећој тајности, и уз дискретну помоћ Русије, припремала спектакуларно колико и изненадно помирење Саудијске Арабије и Ирана, Кина је на годишњицу почетка специјалне војне операције у Украјини, 24. фебруара, представила свој план од 12 тачака за решење ове кризе који је Русија поздравила, а Запад доживео изразито негативно.
У тих 12 кинеских тачака није било ничега нарочито превратничког што би оправдало толико негативну реакцију западних иницијатора украјинске кризе – шеф америчке дипломатије Ентони Блинкен одмах је недипломатски рекао да „свет не сме будаласто да наседне на тактички потез Русије који подржава Кина“, а утицајни магазин „Форин полиси“ приписао је Кини чак „три задње намере“ уз оцену да се у „кинеском ’мировном плану’ за Украјину уопште не ради о миру“ – па је из таквих примедби и уследила сумња да кинески предлог у себи садржи и нешто што се на први поглед не види.
Или је пак за Запад, ма шта се одатле јавно саопштавало, довољно превратничка већ и сама идеја о миру уместо о наставку рата, уосталом, по моделу какав је већ виђен пре више од годину дана, када су преговори Москве и Кијева довели чак до 17. нацрта споразума, да би онда све то отишло дођавола оном изненадном посетом тадашњег британског премијера Бориса Џонсона Кијеву 9. априла прошле године. О томе је, као што је познато, јавно посведочио тадашњи премијер Израела Нафтали Бенет, који је и био посредник у тим преговорима Москве и Кијева.
Упркос томе, Кина не одустаје. Штавише, управо је ових дана окончана
европска турнеја специјалног изасланика Ли Хуија који је између 15. и 26. маја посетио Украјину, Пољску, Француску, Немачку, седиште Европске уније у Бриселу и Русију, да са свим тим заинтересованим странама разговара о оних 12 тачака предлога који, поред неколицине хуманитарних одредби, предвиђа и „поштовање суверенитета свих држава“, „напуштање хладноратовског менталитета“ тако да „легитимни безбедносни интереси и бриге свих земаља озбиљно буду узети у обзир и разрешени“ уз „одрживу европску безбедносну архитектуру“ и „заједнички рад на миру и стабилности на евроазијском континенту“. Предвиђен је и „прекид непријатељстава“, „обнављање мировних преговора“, као и „обустављање унилатералних санкција“.
После објављивања оваквог списка предлога, иначе, председник Кине Си Ђинпинг боравио је у вишедневној посети Москви коју су он и његов руски домаћин Владимир Путин окончали оном већ чувеном поруком да се у свету догађају промене каквих није било у последњих 100 година, а њих двојица их предводе.
С тим у вези, није могуће не приметити и да је специјални кинески изасланик за украјинску кризу Ли Хуи 2019. одликован руским Орденом пријатељства након што је 10 година био на месту амбасадора у тој земљи, дуже него било који кинески дипломата пре њега. А годину дана потом заложио се јавно да две земље наставе „партнерство леђа-уз-леђа и раме-уз-раме“ у суочавању са „силеџијским понашањем“ одређених „хегемона“, наравно да је свакоме јасно на кога је мислио.
Овакво кадровско решење посредника у украјинској кризи, узгред буди речено, у складу је са поруком коју је Пекинг упутио Вашингтону када је на место новог министра одбране поставио Ли Шангфуа који се налази под америчким санкцијама. Свој министарски мандат Ли Шангфу започео је прошлог месеца четвородневном посетом Москви и састанцима с руским министром одбране Сергејем Шојгуом.
Какве је поруке, у оваквом контексту, изасланик за Украјину Ли Хуи донео у Европу?
Тврдња „Волстрит џорналa“
Званична саопштења са састанака била су, уобичајено, исувише штура да би се из њих било шта конкретније сазнало – изузимајући позив на јачање „стратешке аутономије Европе“ изговорен у Бриселу – али је зато бројне (тобожње) детаље кинеске понуде донео „Волстрит џорнал“, позивајући се на неименоване западне дипломате, наводно упућене у разговоре које је Ли Хуи водио током своје турнеје.
„Амерички савезници у Европи треба да афирмишу своју аутономију и да инсистирају на моменталном прекиду ватре, остављајући у поседу Русије делове њеног мањег суседа које сад заузима“, сумирао је „Волстрит џорнал“ Лијеву, како се описује, „јасну поруку“ у склопу које је Европљанима поручио и да Кину треба да посматрају као „економску алтернативу“ Америци, те да „конфликт Русије и Украјине треба да окончају што брже, пре него што се прошири“. А додаје се и да су европски званичници, који су усаглашавали поруке трансатлантског јединства пре састанака с Кинезом, готово побуњенички рекли и да је „прерано за одбацивање иницијативе Пекинга“.
Новинар „Ројтерса“ потом је портпаролку кинеског министарства спољних послова Мао Нинг упитао да прокоментарише писање „Волстрит џорнала“, она је одговорила да су „аутентичне информације“ садржане у званичним саопштењима, те да је, како је рекла, „приметила да је министар спољних послова Украјине јавно рекао да је контактирао остале стране и да му ниједна од држава није рекла да је специјални представник Ли Хуи дао изјаве о којима је известио ’Волстрит џорнал’“.
Зашто истом приликом није једноставно рекла да то што је написано није тачно и да то није позиција Кине, већ је прибегла оваквом одговору, остаје да се нагађа и анализира.
Шта је заправо Ли Хуи поручио својим саговорницима широм Европе? Каква је садржина кинеске понуде? И како ће државе Запада на то узвратити?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили уредник портала ”Факти” Ђуро Билбија и некадашњи дописник наших медија из Пекинга Милорад Денда. Погледајте видео:
