https://sputnikportal.rs/20230604/svaka-tudja-zemlja-tuga-je-golema-gastarbajterske-price-posle-beograda-stizu-u-sarajevo-marija-jakovljevic-1156738643.html
Свака туђа земља, туга је голема: Гастарбајтерске приче после Београда стижу у Сарајево
Свака туђа земља, туга је голема: Гастарбајтерске приче после Београда стижу у Сарајево
Sputnik Србија
Ја се зовем Борис Краљ и родитељи ми потичу из Југославије , а са 20 година су дошли у јужну Немачку да раде. Моја сестра и ја смо се родили крајем... 04.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-04T17:25+0200
2023-06-04T17:25+0200
2023-06-04T17:25+0200
култура
култура
изложба
музеј југославије
гастарбајтери
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/04/1156738328_0:312:2730:1848_1920x0_80_0_0_981125a3c857d1045d50f338f0ab02b9.jpg
Ово је само једна у низу гастарбајтерских прича, које су сакупили аутори пројекта ,,Југо, моја Југо – гастарбајтерске приче”.У Музеју Југославије 2016. године је постављена изложба ,,Југо, моја Југо – гастарбајтерске приче”, полазна основа за допуњену и концептуално промењену поставку „Гастарбајтерске приче: С оне стране Пливе” која ће бити отворена 13. јуна у Хисторијском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву.У њеном фокусу су радници и раднице из Југославије који су крајем шездесетих и седамдесетих година 20. века одлазили на (привремени) рад у иностранство.С оне стране ПливеЗа назив изложбе позајмљен је наслов једне од најлепших песама из народне музичке традиције Босне и Херцеговине - песма „С оне стране Пливе“ коју су интерпретирали популарни извођачи народне музике Зехра Деовић, Силвана Арменулић, Заим Имамовић, Неџад Салковић и Беба Селимовић.Стихови „Свака туђа земља, туга је голема” често су се певали на дружењима југословенских радника у иностранству.Изложба у Сарајеву настала је према идејној и истраживачкој концепцији београдске поставке, али је њена садржина одређена резултатима теренских истраживања по Босни и Херцеговини.Запостављен сегмент друштвене историјеОснову истраживања чине разговори са радницима различитих профила, као и са њиховом децом, а важан сегмент представљају и архивска истраживања која су реализована у сарадњи са архивима Босне и Херцеговине и Архивом Југославије.Коаутор изложбе Александра Момчиловић Јовановић каже да су настојали да осветле један запостављен сегмент друштвене историје – раднике на привременом раду у иностранству који су маргинализовани и подложни стереотипизацији, а њихова улога у привредном и културном развоју Југославије занемаривана.Шездесетих година 20. века запошљавање у иностранству озваничено је међудржавним споразумима о привременом увозу радника из Југославије у земље западне и северне Европе.Само да купимо тракторОсновни разлог тих миграција био је недостатак радних места у Југославији наспрам потражње радника на Западу.Та привременост је утицала на многе да се одлуче на одлазак, не слутећи да ће тамо и остати:„Тамо ми је прошла младост, а ја сам једва чекао да стигнем у пензију и да се вратим кући“.Пар година па се враћамоБорис Краљ каже да су и његови родитељи планирали да остану у Немачкој пар година док не сакупе довољно новца за градњу куће у отаџбини:„Посао су брзо нашли у фабрици, пошто је постојала потражња у производњи машина. Док ми је отац нашао посао као електричар, мама је радила у једној познатој немачкој фирми за производњу електричних локомотива за децу. Причала ми је кроз сузе како јој је било тешко првих година после селидбе у Немачку. Није било телефона, нити је знала једну реч немачког. Била је јако усамљена и патила је за родитетиљима, пријатељима и родним крајем. Утеха су јој били остали гастарбајтери са којима су се често дружили и правили излете у природи или роштиљијаде“Лични гласови гастарбајтераКустос Музеја Југославије Александра Момчиловић Јовановић истиче да им је током истраживања за изложбе било важно да дођу до тих личних гласова, јер није редак случај да сами гастарбајтери са много страсти и ентузијазма, прикупљајући архивску грађу и артефакте, реконструишу један многолик, али препознатљив историјски ток, обично сачињен од меморабилија или докумената, фотографија, новинских исечака и сличног материјала.Пример таквог историчара аматера је Слободан Јовановић, гастарбајтер првог таласа из Беча, активиста у југословенским и српским клубовима, ентузијаста који пажљиво прикупља и излаже документацију о организацији друштвеног живота у југословенским клубовима.Разговарали су аутори изложбе и са Драгутином Трумбеташем који је од својих личних предмета, намештаја, гардеробе, радног стола, кревета, реконструисао своју радничку свакодневицу свестраног самоуког ствараоца – ликовног уметника, драматурга, писца, поете гастарбајтерског живота, који је отишао у Немачку да ради као словослагач у Франкфурту.Осамдесетих година, када се радници враћају у завичај и добро ситуирани почињу да граде куће, успостављају се и стереотипи о гастарбајтерима, а као одговор на то хип-хоп уметник Тони дер Асија, дете југословенских гастарбајтера у Немачкој, каже:„Људи мисле ако неко има два лава на кући, у улазу од авлије или дворишта да је гастарбајтер. Гастарбајтер је, по мени, квалитетан човек који је седамдесетих био веома тражен радник у иностранству“.
https://sputnikportal.rs/20211129/izlozba-o-fabrikama-i-radnicima-farbicki-zivot-radnika-kao-kulturno-nasledje-1132023970.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, изложба, музеј југославије, гастарбајтери
култура, изложба, музеј југославије, гастарбајтери
Свака туђа земља, туга је голема: Гастарбајтерске приче после Београда стижу у Сарајево
Ја се зовем Борис Краљ и родитељи ми потичу из Југославије , а са 20 година су дошли у јужну Немачку да раде. Моја сестра и ја смо се родили крајем седамдесетих година прошлог века у Штутгарту, где моји сестра и отац и данас живе, док сам се ја пре 20 годинa преселио у Берлин. Мајка ми је пре шест година преминула и сахрањена је у Немачкој.
Ово је само једна у низу гастарбајтерских прича, које су сакупили аутори пројекта ,,Југо, моја Југо – гастарбајтерске приче”.
У Музеју Југославије 2016. године је постављена изложба ,,Југо, моја Југо – гастарбајтерске приче”, полазна основа за допуњену и концептуално промењену поставку „Гастарбајтерске приче: С оне стране Пливе” која ће бити отворена 13. јуна у Хисторијском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву.
У њеном фокусу су радници и раднице из Југославије који су крајем шездесетих и седамдесетих година 20. века одлазили на (привремени) рад у иностранство.
За назив изложбе позајмљен је наслов једне од најлепших песама из народне музичке традиције Босне и Херцеговине - песма „С оне стране Пливе“ коју су интерпретирали популарни извођачи народне музике Зехра Деовић, Силвана Арменулић, Заим Имамовић, Неџад Салковић и Беба Селимовић.
Стихови „Свака туђа земља, туга је голема” често су се певали на дружењима југословенских радника у иностранству.
Изложба у Сарајеву настала је према идејној и истраживачкој концепцији београдске поставке, али је њена садржина одређена резултатима теренских истраживања по Босни и Херцеговини.
Запостављен сегмент друштвене историје
Основу истраживања чине разговори са радницима различитих профила, као и са њиховом децом, а важан сегмент представљају и архивска истраживања која су реализована у сарадњи са архивима Босне и Херцеговине и Архивом Југославије.
Коаутор изложбе Александра Момчиловић Јовановић каже да су настојали да осветле један запостављен сегмент друштвене историје – раднике на привременом раду у иностранству који су маргинализовани и подложни стереотипизацији, а њихова улога у привредном и културном развоју Југославије занемаривана.
Шездесетих година 20. века запошљавање у иностранству озваничено је међудржавним споразумима о привременом увозу радника из Југославије у земље западне и северне Европе.
Основни разлог тих миграција био је недостатак радних места у Југославији наспрам потражње радника на Западу.
„Морало је да се иде, ко бајаги само да купимо трактор и да се вратимо, не на дуго. Да су нас онда терали са потпишемо за тол'ко година, богами, не би' отишла. Да су рекли 'идете, али на 35 година ако потпишете', не би нико потписао“, каже Ж.М. из села Кобишница у околини Неготина.
Та привременост је утицала на многе да се одлуче на одлазак, не слутећи да ће тамо и остати:
„Тамо ми је прошла младост, а ја сам једва чекао да стигнем у пензију и да се вратим кући“.
Борис Краљ каже да су и његови родитељи планирали да остану у Немачкој пар година док не сакупе довољно новца за градњу куће у отаџбини:
„Посао су брзо нашли у фабрици, пошто је постојала потражња у производњи машина. Док ми је отац нашао посао као електричар, мама је радила у једној познатој немачкој фирми за производњу електричних локомотива за децу. Причала ми је кроз сузе како јој је било тешко првих година после селидбе у Немачку. Није било телефона, нити је знала једну реч немачког. Била је јако усамљена и патила је за родитетиљима, пријатељима и родним крајем. Утеха су јој били остали гастарбајтери са којима су се често дружили и правили излете у природи или роштиљијаде“
Лични гласови гастарбајтера
Кустос Музеја Југославије Александра Момчиловић Јовановић истиче да им је током истраживања за изложбе било важно да дођу до тих личних гласова, јер није редак случај да сами гастарбајтери са много страсти и ентузијазма, прикупљајући архивску грађу и артефакте, реконструишу један многолик, али препознатљив историјски ток, обично сачињен од меморабилија или докумената, фотографија, новинских исечака и сличног материјала.
Пример таквог историчара аматера је Слободан Јовановић, гастарбајтер првог таласа из Беча, активиста у југословенским и српским клубовима, ентузијаста који пажљиво прикупља и излаже документацију о организацији друштвеног живота у југословенским клубовима.
Разговарали су аутори изложбе и са Драгутином Трумбеташем који је од својих личних предмета, намештаја, гардеробе, радног стола, кревета, реконструисао своју радничку свакодневицу свестраног самоуког ствараоца – ликовног уметника, драматурга, писца, поете гастарбајтерског живота, који је отишао у Немачку да ради као словослагач у Франкфурту.
Осамдесетих година, када се радници враћају у завичај и добро ситуирани почињу да граде куће, успостављају се и стереотипи о гастарбајтерима, а као одговор на то хип-хоп уметник Тони дер Асија, дете југословенских гастарбајтера у Немачкој, каже:
„Људи мисле ако неко има два лава на кући, у улазу од авлије или дворишта да је гастарбајтер. Гастарбајтер је, по мени, квалитетан човек који је седамдесетих био веома тражен радник у иностранству“.
