https://sputnikportal.rs/20230608/podsticu-nato-na-direktan-sukob-s-rusijom-ukrajina-olivera-ikodinovic-1156933263.html
Подстичу НАТО на директан сукоб с Русијом
Подстичу НАТО на директан сукоб с Русијом
Sputnik Србија
Тешко да ће НАТО послати своје трупе на територију Украјине, јер тај западни војни блок не жели да директан сукоб са Русијом, оцењују руски експерти... 08.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-08T20:45+0200
2023-06-08T20:45+0200
2023-06-08T20:45+0200
специјална операција у украјини
русија
украјина
нато
балтичке земље
пољска
анализе и мишљења
војска и наоружање
столтенберг
андрес фог расмусен
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112020/15/1120201533_0:142:3139:1907_1920x0_80_0_0_8e72d7b57313da94bc5cd9572de9572d.jpg
Ако би НАТО увео своје трупе у Украјину сукоб са Русијом би отишао предалеко и довео би до директног сукоба НАТО-а са Русијом, упозоравају експерти.Руски експерт Игор Шатров сматра да Пољска и Балтичке земље – Литванија, Летонија и Естонија – подстичу НАТО на директан сукоб са Русијом.Расмусен не искључује да ће Пољска, у случају да Украјина не добије гаранције на јулском самиту НАТО-а у Виљнусу, озбиљно размотрити стварање коалиције и да ће распоредити своје снаге у Украјини. Према његовим речима, за Пољском ће уследити балтичке земље.„Пољска и даље жели да добије свој део украјинског колача. Стога, у сенци свега овога што се дешава, може се десити свашта и чини ми се би сценарио у почетку могао да буде следећи – да те трупе можда уђу као мировњаци, а затим да се укључе и као прави учесници у борбеним дејствима...“, оценио је Шатров.Поједини пољски стручњаци закључују да на тај начин почиње да се спроводи план Варшаве да поврати своје некадашње источне територије, што ће „уз подршку Сједињених Држава, допринети процесу преобликовања Европе и појаве обновљене Пољске на мапи света“.Расмусенова реторика је ратнохушкачкаШатров Расмусенову ратнохушачку реторику види као провокацију и упозорава да би сценарио распоређивања НАТО снага у Украјини могао означити и трећи светски рат.Расмусен сматра да би писане гаранције за Украјину морале да обухвате обавештајне податке, заједничке вежбе, ширење производње муниције, сарадњу са НАТО-ом и испоруке оружја и верује да ће питање чланства Украјине у НАТО-у бити покренуто на самиту у Виљнусу, 11. и 12. јула. Додао је да је разговарао са неким источноевропским лидерима и да постоји јака група источноевропских и централноевропских савезника који желе формирање јасног пута Украјине са циљем њеног чланства у НАТО.Међутим, експерти подсећају да је актуелни генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг више пута наглашавао да алијанса није страна у сукобу у Украјини и да не може бити говора о било каквом увођењу трупа чланица алијансе. С тим у вези, пре треба узимати у обзир речи садашњег генералног секретара НАТО-а него бившег. Ипак, и Расмусенове изјаве се морају сагледати са опрезом.Украјински шеф дипломатије Дмитриј Кулеба тврди да Кијев не рачуна на увођење западних трупа у земљу пре краја оружаног сукоба, те да Кијев то и не тражи, док амерички медији, позивајући се на званичнике НАТО-а, наводе да западне земље и даље нису спремне да обезбеде безбедносне гаранције које Кијев захтева. Проблем је што међу НАТО савезницима нема јединственог става о томе, а разматрају се и могуће последице. Другим речима, Запад не жели да Украјини да конкретан датум за приступање НАТО-у, али не жели ни да разочара Кијев.Како се наводи, једна од варијанти развоја догађаја је да ће група кључних украјинских савезника преузети дугорочну обавезу јачања одбрамбених способности земље пружајући јој војну и хуманитарну помоћ. Међутим, обећања да ће бити испоручено више наоружања не задовољава Кијев. Кијевске власти траже гаранције Запада за улазак у НАТО.Столтенберг је ове недеље, говорећи у Центру за нову америчку безбедност, истакао да је још прерано говорити о могућем исходу самита НАТО-а у Виљнусу по питању чланства Украјине у алијанси, али је још једном нагласио да тренутни приоритет није питање пријема Украјине у НАТО, већ победа ове земље у сукобу са Русијом.НАТО војска у Украјини ствара опасност за цео светДакле, могуће распоређивање регуларних снага земаља алијансе на територији Украјине, о чему говори Расмусен, довело би до директног војног сукоба између западног војног блока и Русије и до веома озбиљних последица по цео свет, закључују руски експерти, констатујући да је запаљива реторика бившег генералног секретара НАТО-а „крајње опасна“.Расмусен је, оцењују стручњаци, заправо признао да природа украјинске кризе лежи у конфронтацији НАТО-а и Русије, а да је агресивни западни блок спреман да тражи њено проширење чак и војним путем.Олег Морозов, Депутат Државне Думе из владајуће „Јединствене Русије“, упoзорио је да би слање трупа из земаља НАТО-а у Украјину под било којим изговором означило директно учешће у сукобу, а да Русија, у том случају, не би имала избора и морала би да борбена дејства „пренесе“ на територије оних земаља које пошаљу војску.Он је напоменуо да није јасно „о чему размишљају политичари у балтичким земљама”, јер би овакви поступци могли би да означе „крај њихове државности“.Ипак, Морозов се нада „да су ове мисли заблуде политичког пензионера и да ће остати у његовим болесним фантазијама“, док неки други руски политичари и аналитичари овакву реторику карактеришу као „Расмусенове спекулације“ и сматрају их личним пи-аром, истичући да он нема ни овлашћења, ни права да даје такве изјаве.
https://sputnikportal.rs/20230607/teritorija-ukrajine-je-vojna-laboratorija-nato-a-rusija-olivera-ikodinovic-1156890827.html
балтичке земље
пољска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, украјина, нато, балтичке земље, пољска, анализе и мишљења, војска и наоружање, столтенберг, андрес фог расмусен
русија, украјина, нато, балтичке земље, пољска, анализе и мишљења, војска и наоружање, столтенберг, андрес фог расмусен
Подстичу НАТО на директан сукоб с Русијом
Тешко да ће НАТО послати своје трупе на територију Украјине, јер тај западни војни блок не жели да директан сукоб са Русијом, оцењују руски експерти коментаришући изјаву бившег генералног секретара НАТО-а Андерса Фог Расмусена, који тврди да би неке земље Алијансе могле то да учине у случају да Кијев не добије реалне безбедносне гаранције.
Ако би НАТО увео своје трупе у Украјину сукоб са Русијом би отишао предалеко и довео би до директног сукоба НАТО-а са Русијом, упозоравају експерти.
Руски експерт Игор Шатров сматра да Пољска и Балтичке земље – Литванија, Летонија и Естонија – подстичу НАТО на директан сукоб са Русијом.
"Земље Старе Европе се противе таквом развоју догађаја и рачунају на то да ће наставити рат са Русијом рукама Украјинаца. Али постоји група земаља, пре свега Балтичке земље, као и Пољска, које активно инсистирају на учешћу у сукобу, јер имају потпуно неосноване страхове да ће ‘следећи регион бити Балтик’. Оне активно подстичу оне државе које заиста могу да утичу на ситуацију, а то су Немачка и Француска, да се такође спреме за учешће у овом сукобу“, сматра експерт.
Расмусен не искључује да ће Пољска, у случају да Украјина не добије гаранције на јулском самиту НАТО-а у Виљнусу, озбиљно размотрити стварање коалиције и да ће распоредити своје снаге у Украјини. Према његовим речима, за Пољском ће уследити балтичке земље.
„Пољска и даље жели да добије свој део украјинског колача. Стога, у сенци свега овога што се дешава, може се десити свашта и чини ми се би сценарио у почетку могао да буде следећи – да те трупе можда уђу као мировњаци, а затим да се укључе и као прави учесници у борбеним дејствима...“, оценио је Шатров.
Поједини пољски стручњаци закључују да на тај начин почиње да се спроводи план Варшаве да поврати своје некадашње источне територије, што ће „уз подршку Сједињених Држава, допринети процесу преобликовања Европе и појаве обновљене Пољске на мапи света“.
Расмусенова реторика је ратнохушкачка
Шатров Расмусенову ратнохушачку реторику види као провокацију и упозорава да би сценарио распоређивања НАТО снага у Украјини могао означити и трећи светски рат.
„Нико не жели трећи светски рат у пуном обиму, али немојмо се заваравати - он је већ у току, само у некој прикривеној форми. Међутим, увек постоје хушкачи, мали пси који лају на слонове. У овом случају, балтичке државе и Пољска су те земље које изазивају прави трећи светски рат уз учешће великог броја земаља“, додао је Шатров.
Расмусен сматра да би писане гаранције за Украјину морале да обухвате обавештајне податке, заједничке вежбе, ширење производње муниције, сарадњу са НАТО-ом и испоруке оружја и верује да ће питање чланства Украјине у НАТО-у бити покренуто на самиту у Виљнусу, 11. и 12. јула. Додао је да је разговарао са неким источноевропским лидерима и да постоји јака група источноевропских и централноевропских савезника који желе формирање јасног пута Украјине са циљем њеног чланства у НАТО.
Међутим, експерти подсећају да је актуелни генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг више пута наглашавао да алијанса није страна у сукобу у Украјини и да не може бити говора о било каквом увођењу трупа чланица алијансе. С тим у вези, пре треба узимати у обзир речи садашњег генералног секретара НАТО-а него бившег. Ипак, и Расмусенове изјаве се морају сагледати са опрезом.
Украјински шеф дипломатије Дмитриј Кулеба тврди да Кијев не рачуна на увођење западних трупа у земљу пре краја оружаног сукоба, те да Кијев то и не тражи, док амерички медији, позивајући се на званичнике НАТО-а, наводе да западне земље и даље нису спремне да обезбеде безбедносне гаранције које Кијев захтева. Проблем је што међу НАТО савезницима нема јединственог става о томе, а разматрају се и могуће последице. Другим речима, Запад не жели да Украјини да конкретан датум за приступање НАТО-у, али не жели ни да разочара Кијев.
Како се наводи, једна од варијанти развоја догађаја је да ће група кључних украјинских савезника преузети дугорочну обавезу јачања одбрамбених способности земље пружајући јој војну и хуманитарну помоћ. Међутим, обећања да ће бити испоручено више наоружања не задовољава Кијев. Кијевске власти траже гаранције Запада за улазак у НАТО.
Столтенберг је ове недеље, говорећи у Центру за нову америчку
безбедност, истакао да је још прерано говорити о могућем исходу самита НАТО-а у Виљнусу по питању чланства Украјине у алијанси, али је још једном нагласио да тренутни
приоритет није питање пријема Украјине у НАТО, већ победа ове земље у сукобу са Русијом.
НАТО војска у Украјини ствара опасност за цео свет
Дакле, могуће распоређивање регуларних снага земаља алијансе
на територији Украјине, о чему говори Расмусен,
довело би до директног војног сукоба између западног војног блока и Русије и до веома озбиљних последица по цео свет, закључују руски експерти, констатујући да је
запаљива реторика бившег генералног секретара НАТО-а „крајње опасна“.
Расмусен је, оцењују стручњаци, заправо признао да природа украјинске кризе лежи у конфронтацији НАТО-а и Русије, а да је агресивни западни блок спреман да тражи њено проширење чак и војним путем.
Олег Морозов, Депутат Државне Думе из владајуће „Јединствене Русије“, упoзорио је да би слање трупа из земаља НАТО-а у Украјину под било којим изговором означило директно учешће у сукобу, а да Русија, у том случају, не би имала избора и морала би да борбена дејства „пренесе“ на територије оних земаља које пошаљу војску.
Он је напоменуо да није јасно „о чему размишљају политичари у балтичким земљама”, јер би овакви поступци могли би да означе „крај њихове државности“.
Ипак, Морозов се нада „да су ове мисли заблуде политичког пензионера и да ће остати у његовим болесним фантазијама“, док неки други руски политичари и аналитичари овакву реторику карактеришу као „Расмусенове спекулације“ и сматрају их личним пи-аром, истичући да он нема ни овлашћења, ни права да даје такве изјаве.
