До краве на клик: Ово је потпуно нов начин да се у Србији купи домаће млеко – из прве руке
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
На радост произвођача млека и купаца успешно je прорадила „Млекомап платформа“ с циљем да их директно повеже - без посредника. To je интернет апликација која представља мапу Србије са локацијама газдинстава која производе и сама продају млеко „на флашу“, како би купци могли директно од њих да се снабдевају.
Нову платформу бесплатно је осмислило неколико програмера из две домаће ИТ фирме.
Она ће за произвођаче значити да ће им по литри млека остати и до 40 одсто више новца него када га откупе млекаре, а за купце - знатно мањи издатак него у продавницама за ту незаобилазну намирницу.
Апликација је направљена са циљем да се помогне произвођачима млека који су се нашли у незавидном положају, пре свега, због великог увоза јефтинијег млека, што је оборило откупну цену домаћег.
Купци од тога, међутим, нису имали вајде пошто је цена у продавницама за литар млека и даље остала висока.
Платформа за продају млека
Идеја која је потекла од програмера Алекдсандра Џаврића, „кувала“ се више од годину дана, а ка реализацији се кренуло након што је преко друштвених мрежа раширена објава једне породице из Врбаса да је млекара са којом сарађују више година престала да откупљује њихово млеко. Друге нису хтеле ни да понуде цену, с обзиром на велике количине јефтиног млека које је у Србију дошло из ЕУ.
Џаврићу су се придружила још тројица колега. Пољопривредници, каже он за Спутњик, нису баш познати као вични ИТ и интернету, поготово у том млечном говедарству где су пре свега старији људи. Направљена је једноставна форма за попуњавање, где се упише назив пољопривредног газдинства, кратак опис са локацијом, број телефона. Ми ту локацију уцртамо на мапу и убацимо на сајт. Ко се не снађе може преко контакта на сајту да нам пошаље податке, или посредством друштвених мрежа да нам се јави и пошаље податке које ћемо ми унети, објашњава овај ИТ стручњак. Наравно, за то ништа не плаћају.
Mапа произвођача млека у Србији који je купцу продају продају директно - на флашу
© Фото : Mlekomap.com (Снимак екрана)
Локације широм Србије
Засад се на мапи (mlekomap.com) налазе газдинства широм Србије, од севера Војводине, до Врања и Лепосавића на Косову и Метохији.
„Ово је, тренутно, прва верзија, где је већ на мапу уцртано 85 газдинстава, што је јако добар резултат за прва четири дана. Што се тиче Војводине, јако лепо смо покривени свуда осим у Суботици. У Крагујевцу и ближој околини имамо већ 12 произвођача, тако да купци имају избор од козјег, овчијег, крављег млека , сирева, кајмака. Има и млекомата у крајњем случају, тако да купци стварно имају велики избор. Западна Србија је исто солидно покривена. У околини Београда већ имамо продавце свуда. Мало кубуримо са источном и донекле југоисточном Србијом, али надамо се да ће се и то попунити“, каже наш саговорник.
Циљ је, како истиче, да се директно повежу купац и продавац, било што ће купац ићи на дресу произвођача, ако му је то у близини или успут, или ће произвођачи организовати доставу млека.
Већ ради достава
„Неки продавци су већ успели да се организују и да редовно доносе млеко у Београд два-три пута недељно, на договорено место где се окупи већа група купаца и све се обави брзо. Купци добију квалитетнију робу и по нижој цени него у продавници“, напомиње Џаврић.
На питање колико ће и купци и продавци у овом случају боље проћи, он каже да у околини Зрењанина, на пример имају произвођаче који литар млека продају за 65 динара, што је знатно мање у односу на око 165 динара у продавницама. Има, међутим и случајева да продавац тражи и 200 динара, али то је када се млеко доставља на кућни праг у Београду. Притом, о разлици у квалитету млека са газдинства не треба ни причати.
Биће и избрисаних
Он каже да се платформа не бави ценовником млека ни питањем његовог квалитета, али и додаје да је њихов савет да се прво посети фарма, да се људи распитају и у крајњем пробају млеко. По његовом мишљењу, ипак, ту не би требало да буде ништа спорно јер највећи број произвођача продаје млеко млекарама које би требало да проверавају квалитет, тако да произвођачи имају те анализе млека.
Овај програмер каже да нико не може да гарантује да се на платформи неће појавити и препродавци млека и да зато упозоравају купце да им пријаве оне произвођаче, односно продавце за које сматрају да су се недомаћински понашали. Они ће видети о чему се ради и евентуално искључити то газдинство са мапе.
Он напомиње да ће у наредним верзијама платформе сигурно бити новина и више података који ће бити од користи купцима, попут оних о сертификатима, типа, да ли је неко млеко органско или не. Временом ће се, како истиче, на платформи наћи и оцењивање произвођача, а купци ће моћи да изнесу своја искуства.
Уцртани и млекомати
„Имамо и млекомате на мапи и они се редовно проверавају и одржавају, тако да је и то опција за оне који хоће још неку дозу сигурности. У неколико градова су већ постављени. Има их у Новом Саду, Крагујевцу, Крушевцу, Чачку, на Златибору“… напомиње Џаврић.
Један од произвођача млека чије се газдинство нашло на мапи, Љубиша Нектаријевић из Дивостина код Крагујевца, сматра да је за сваку похвалу идеја о платформи за продају млека.
Он за Спутњик каже да је за њега срећна околност што му је село удаљено свега шест, седам километара од центра Крагујевца и да је и раније имао неколико купаца који су код њега повремено долазили да купују свеже млеко.
Немогуће без млекаре
„Малтене смо дошли до тога да на тај начин имамо пласирано 10 до 15 одсто од произведене количине на дневном нивоу. Ја сам мали произвођач, имам укупно 12 грла, од тога седам крава. Моје газдинство је класично шумадијско, не убрајам се у ред оних великих, тако да ово свакако значи“, објашњава наш саговорник.
По његовом мишљењу, управо у оваквој продаји млека без посредника је будућност, поготово у неким кризним ситуацијама, али да остаје да се види како ће то да изгледа у пракси и колико ће имати ефекта.
Млеко продато директно купцу произвођачу доноси знатно већу зараду него када га преда млекари, а потрошачу знатно мању цену од оне у продавници
CC0 / Pixabay /
„Тешко је да ће ово задовољити комплетну продају. Просто је немогуће продати све произведено млеко на тај начин, али у ситуацији смо када млекаре смањују откуп на терену, па одређену количину не откупе од произвођача. То је најчешће двадесетак одсто. Мислим да је ово идеја да произвођачи тај вишак млека, или бар колику год количину, продају по вишој цени", каже Нектаријевић.
Он указује на сопствено искуство да кад год је потрошач дошао и пар пута купио млеко, остао је његов купац.
Већ стигли нови купци
„Ових неколико дана од када је прорадила платформа, ја лично имам двоје-троје нових људи који су се јавили или једном или два пута и дошли за млеко. Сви су се јавили и похвалили квалитет млека и очекујем да ти људи и остану“, каже овај пољопривредник.
Цена млека за произвођаче је на овај начин свакако повољнија, поготову што је, како каже, ситуација са ценом без премија из дана у дан све лошија. После недавних протеста десило се да је држава повећала премије, а да су млекаре обориле цену млека на откупу таман за толико за колико је повећана премија, па чак и више. Од 1. јуна цена је негде између 36 и 38 динара, истиче овај пољопривредник.
Цена око 100 динара за литар
Код директне продаје ситуација је, међутим, сасвим другачија.
„Цена по газдинствима, када ти људи директно дођу, најчешће је око 100 динара. И ја по тој цени продајем. Ако узмемо у обзир и премију коју бисмо добили, а чекамо је месецима након предаје млека млекарама изашли бисмо на максималних 56 до 58 динара по литру. Овако, продамо купцу и одмах дођемо до пара, до тих 100 динара. Тако да је разлика 40 посто или 40 динара у односу на цену коју нам млекаре плаћају“, извео је рачуницу овај произвођач млека.
Нектаријевић зато сматра да је Млекомап платформа добар начин да произвођачи и потрошачи пронађу једни друге и да сви имају корист од тога, али и да ће сигурно требати мало времена да се чује за њу и да она заживи у ширем смислу.
