https://sputnikportal.rs/20230612/filmovi-i-plakati-iz-osamdesetih-godina-tragovi-poslednjeg-svetskog-optimizma-marija-jakovljevic-1157113410.html
Филмови и плакати из осамдесетих година, трагови последњег светског оптимизма
Филмови и плакати из осамдесетих година, трагови последњег светског оптимизма
Sputnik Србија
Осамдесете године су биле јако занимљиве и то је било последње раздобље светског оптимизма. Та фантастична креативна енергија одразила се и на југословенски и... 12.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-12T20:43+0200
2023-06-12T20:43+0200
2023-06-12T20:43+0200
култура
култура
филм и серије
изложба
плакат
слободан шијан
емир кустурица
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/0c/1157108924_0:0:2501:1407_1920x0_80_0_0_15d9319258c0ab0a297b010cdf1b9aea.jpg
Изложба „Трагови једног времена – филмски плакат 1980-1989”, на којој су представљени филмски плакати из фундуса и архиве Филмског центра Србије, отворена је 9. јуна у Културном центру Београда.За потребе изложбе одабрана су 34 филмска плаката филмова који су настали осамдесетих година прошлог века и представљају значајна дела југословенске кинематографије, као што су „Маратонци трче почасни круг”, „Петријин венац“, „Мајстори, мајстори“, „Посебан третман“, „Како је пропао рокенрол“, „Сабирни центар“, и други.„Нисмо се руководили високим естетским критеријумима при одабиру плаката, већ смо били принуђени да изаберемо оне који су власништво Филмског центра Србије. Неко помније и зналачкије око ће приметити да недостаје неколико филмова који су обележили не само ту декаду него су перјанице српског и југословенског филма попут 'Ко то тамо пева' или 'Балкански шпијун', напомиње Мирољуб Стојановић.Награде у КануНаш саговорник подсећа да су осамдесете декада када смо почели да добијамо веома важне награде:Током осамдесетих снимљено је нешто мање од 250 филмова и тај период је дошао, како каже Стојановић, као „одговор на одговор на црни талас“.„Неки редитељи избијају у први план, неки стичу своју пуну афирмацију, неки своју уметничку зрелост, о некима тек почиње да се говори. Било је неколико врло добрих филмова који ће трајно остати у ризници југословенског и српског филма, а самим тим је било јако много разиграних могућности за дизајнере плаката што се види у начину на који ови плакати прате модернистичке трендове југословенског и српског филма. Ти плакати плене својом инвенцијом. Онакав какав нам је био филм осамдесетих година, такав нам је и плакат“, истиче Стојановић који је учествовао у припреми изложбе заједно са Мирољубом Вучковићем и Горданом Матићем, иницијатором пројекта.Сплав медузе и Петријин венацТешко је, сматра, рећи који филмови најбоље одражавају осамдесете године када су настали:Изложба у Културном центру Београда биће отворена до 9. јула, након чега се сели на Фестивал европског филма Палић, а потом и у друге градове у Србији.„Изненадио нас је успех ове изложбе по градовима Србије. Била је у неколико десетина градова и наилазила на неподељене симпатије, уважавање и чак одушевљење људи, поготово млађе публике која није имала прилику да се сусретне са тим плакатима“, наглашава Стојановић.„Трагови једног времена – филмски плакат 1980-1989” се надовезује на веома успешну и посећену изложбу „Трагови једног времена: Филмски плакат 1970-1979”, на којој су представљени плакати урађени за популарне ратне спектакле, као што су „Сутјеска“ Стипе Делића, „Ужичка република“ Жике Митровића, „Партизанска ескадрила“ Хајрудина Крваваца, као и плакат филма „Валтер брани Сарајево“, такође у режији Крваваца.
https://sputnikportal.rs/20230523/kad-knjizevnost-oda-pocast-filmu-u-sanu-predstavljena-antologija-pisci-u-bioskopu-slobodana-sijana-1156093938.html
https://sputnikportal.rs/20230518/i-danas-svetli-njegovo-veliko-crnilo-predstavljena-knjiga-o-velikom-sineasti-zivojinu-pavlovicu-dejana-vukovic-1155890845.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, филм и серије, изложба, плакат, слободан шијан, емир кустурица
култура, филм и серије, изложба, плакат, слободан шијан, емир кустурица
Филмови и плакати из осамдесетих година, трагови последњег светског оптимизма
Осамдесете године су биле јако занимљиве и то је било последње раздобље светског оптимизма. Та фантастична креативна енергија одразила се и на југословенски и српски филм тог раздобља, каже за Спутњик Мирољуб Стојановић из Филмског центра Србије поводом изложбе „Трагови једног времена – Филмски плакат 1980-1989”.
Изложба „Трагови једног времена – филмски плакат 1980-1989”, на којој су представљени филмски плакати из фундуса и архиве Филмског центра Србије, отворена је 9. јуна у Културном центру Београда.
За потребе изложбе одабрана су 34 филмска плаката филмова који су настали осамдесетих година прошлог века и представљају значајна дела југословенске кинематографије, као што су „Маратонци трче почасни круг”, „Петријин венац“, „Мајстори, мајстори“, „Посебан третман“, „Како је пропао рокенрол“, „Сабирни центар“, и други.
„Нисмо се руководили високим естетским критеријумима при одабиру плаката, већ смо били принуђени да изаберемо оне који су власништво Филмског центра Србије. Неко помније и зналачкије око ће приметити да недостаје неколико филмова који су обележили не само ту декаду него су перјанице српског и југословенског филма попут 'Ко то тамо пева' или 'Балкански шпијун', напомиње Мирољуб Стојановић.
Наш саговорник подсећа да су осамдесете декада када смо почели да добијамо веома важне награде:
„Наша прва Златна палма у Кану припала је 1985. године Емиру Кустурици. Горан Паскаљевић је приказао у Кану 'Посебан третман' за који је Милена Дравић добила Златну палму за најбољу женску улогу, Бора Драшковић је бриљирао на неколико филмских фестивала. Готово да нема аутора који је оставио значајан траг, а да није био заступљен бар једним филмом и у овој декади“.
Током осамдесетих снимљено је нешто мање од 250 филмова и тај период је дошао, како каже Стојановић, као „одговор на одговор на црни талас“.
„Неки редитељи избијају у први план, неки стичу своју пуну афирмацију, неки своју уметничку зрелост, о некима тек почиње да се говори. Било је неколико врло добрих филмова који ће трајно остати у ризници југословенског и српског филма, а самим тим је било јако много разиграних могућности за дизајнере плаката што се види у начину на који ови плакати прате модернистичке трендове југословенског и српског филма. Ти плакати плене својом инвенцијом. Онакав какав нам је био филм осамдесетих година, такав нам је и плакат“, истиче Стојановић који је учествовао у припреми изложбе заједно са Мирољубом Вучковићем и Горданом Матићем, иницијатором пројекта.
Сплав медузе и Петријин венац
Тешко је, сматра, рећи који филмови најбоље одражавају осамдесете године када су настали:
„Можемо издвојити бар двадесетак филмова. Ту су Кустуричини и Шијанови филмови. Имамо неколико потпуно аномалијских тренутака у југословенском филмском сазвежђу. Један од мојих најдражих филмова, који је надживео време и има апсолутни култни статус је био остварење Карпа Године и Бранка Вучићевића 'Сплав медузе' који је проширио језичке могућности филма као медија. 'Петријин венац' Срђана Карановића је по мени његов најкомплетнији, најкомплекснији и највиртуознији филм настао у овој декади. Неке филмове ћемо памтити из контекстуалног разлога, као 'Дани од снова' Влатка Гилића који нажалост рекапитулише једну каријеру која је толико прерано завршена у форми дугометражног филма. Јавља се неколико дебитаната, Рајко Грлић снима 'Ђавољи рај'“.
Изложба у Културном центру Београда биће отворена до 9. јула, након чега се сели на
Фестивал европског филма Палић, а потом и у друге градове у Србији.
„Изненадио нас је успех ове изложбе по градовима Србије. Била је у неколико десетина градова и наилазила на неподељене симпатије, уважавање и чак одушевљење људи, поготово млађе публике која није имала прилику да се сусретне са тим плакатима“, наглашава Стојановић.
„Трагови једног времена – филмски плакат 1980-1989” се надовезује на веома успешну и посећену изложбу „Трагови једног времена: Филмски плакат 1970-1979”, на којој су представљени плакати урађени за популарне ратне спектакле, као што су „Сутјеска“ Стипе Делића, „Ужичка република“ Жике Митровића, „Партизанска ескадрила“ Хајрудина Крваваца, као и плакат филма „Валтер брани Сарајево“, такође у режији Крваваца.
