https://sputnikportal.rs/20230613/pokusaj-da-se-sarmira-treci-svet--moze-li-da-prodje-americki-predlog-za-reformu-saveta-bezbednosti-1157158607.html
Покушај да се шармира Трећи свет – може ли да прође амерички предлог за реформу Савета безбедности
Покушај да се шармира Трећи свет – може ли да прође амерички предлог за реформу Савета безбедности
Sputnik Србија
Предлог САД о реформи Савета безбедности УН један је од начина да Вашингтон „шармира“ известан број земаља Трећег света и да се међу њима евентуално нађу... 13.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-13T22:38+0200
2023-06-13T22:38+0200
2023-06-13T22:38+0200
свет
свет
свет – политика
савет безбедности ун
ун
сад
џозеф бајден
владислав јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112187/57/1121875758_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_15b0430bbd85d1079d235697655dd065.jpg
Овако предлог реформе Савета безбедности, који је, према писању америчких медија одобрио шеф Беле куће Џозеф Бајден, коментарише некадашњи шеф југословенске мисије у УН и министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић. План САД, подсећамо, предвиђа да се додели још шест допунских сталних места у Савету безбедности УН без права на вето. Како пишу медији, Бајденова администрација на тај начин жели да истакне све већу улогу земаља у развоју у савременој политици. Нико не воли да буде изолован, па ни Запад Према Јовановићевим речима, амерички предлог не решава главни проблем када се говори о реформи Савета безбедности – како да „свето правило“ права на вето, устоличено још 1945. буде на дохвату и другим земљама, тако да, како каже, није сигуран да ће иницијатива проћи. Та незаинтересованост изолује Запад, док земље у развоју све више показују интересовање за БРИКС и Шангајску организацију за сарадњу (ШОС), у којима виде најбољи начин да заштите своје интересе, због једнаког третмана и већег утицаја на светске послове, додаје Јовановић. Бајденов рачун без крчмара Јовановић подсећа да расправа о реформи највишег политичког тела светске организације траје већ деценијама, али до сада правац реформи био је повећање чланица са правом вета. То је значило да Савет безбедности, уместо садашњих пет сталних чланица, има више њих из редова држава чији значај у свету расте. Међу њима веома често су помињане Индија и Бразил, као и Немачка или Јапан. У међувремену, као утешну награду за њихову нарастајућу снагу и жељу да буду гласније на светској сцени, ове државе су, чешће од осталих добијале место несталних чланица Савета, које немају право вета. И без права вета, такве какве, те нове чланице Савета безбедности могле би да представљају тег у односу на Русију и Кину, сталне чланице које су, како наш саговорник каже, најчешће кочиле западне силе да спроводе своју самовољу. Изгледи Бајденове администрације да реформише Савет безбедности, по замисли Беле куће, нису изгледи не само због тога што ће Русија и Кина ставити озбиљне примедбе на предлог, већ и зато што је план обелодањен без претходних консултација са осталим чланицама Савета. То, према Јовановићевим речима говори о интересима једне стране да појача свој бројчани положај у телу у односу на друге са правом вета који им нису по вољи.
https://sputnikportal.rs/20230613/vasington-post-sad-prave-plan-reorganizacije-saveta-bezbednosti-un-1157133671.html
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, савет безбедности ун, ун, сад, џозеф бајден, владислав јовановић
свет, свет – политика, савет безбедности ун, ун, сад, џозеф бајден, владислав јовановић
Покушај да се шармира Трећи свет – може ли да прође амерички предлог за реформу Савета безбедности
Предлог САД о реформи Савета безбедности УН један је од начина да Вашингтон „шармира“ известан број земаља Трећег света и да се међу њима евентуално нађу савезници за геополитичке окршаје које Запад тренутно води.
Овако предлог реформе Савета безбедности, који је, према писању америчких медија одобрио шеф Беле куће Џозеф Бајден, коментарише некадашњи шеф југословенске мисије у УН и министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић.
План САД, подсећамо, предвиђа да се додели још шест допунских сталних места у Савету безбедности УН без права на вето. Како пишу медији, Бајденова администрација на тај начин жели да истакне све већу улогу земаља у развоју у савременој политици.
Нико не воли да буде изолован, па ни Запад
Према Јовановићевим речима, амерички предлог не решава главни проблем када се говори о реформи Савета безбедности – како да „свето правило“ права на вето, устоличено још 1945. буде на дохвату и другим земљама, тако да, како каже, није сигуран да ће иницијатива проћи.
„Биће једна од многих, око ње ће се ломити копља. С друге стране, Бајден вероватно жели да на неки начин ублажи незаинтересованост, чак бих рекао одбојност практично свих земаља глобалног Југа да подрже западну политику непријатељства према Русији, нарочито завођење свеобухватних санкција“, каже он.
Та незаинтересованост изолује Запад, док земље у развоју све више показују интересовање за БРИКС и Шангајску организацију за сарадњу (ШОС), у којима виде најбољи начин да заштите своје интересе, због једнаког третмана и већег утицаја на светске послове, додаје Јовановић.
„То сигурно брине такозвани развијени Запад, јер он се развио и наметнуо остатку света. Сада, пошто се доста искомпромитовао са милитаристичком политиком према Русији, он је јавно практично од себе удаљио све земље Југа, укључујући и америчког суседа, Мексико. И то сигурно мора да их мало забрине, нико не воли да буде изолован“, истиче Јовановић.
Бајденов рачун без крчмара
Јовановић подсећа да расправа о реформи највишег политичког тела светске организације траје већ деценијама, али до сада правац реформи био је повећање чланица са правом вета.
То је значило да Савет безбедности, уместо садашњих пет сталних чланица, има више њих из редова држава чији значај у свету расте. Међу њима веома често су помињане Индија и Бразил, као и Немачка или Јапан. У међувремену, као утешну награду за њихову нарастајућу снагу и жељу да буду гласније на светској сцени, ове државе су, чешће од осталих добијале место несталних чланица Савета, које немају право вета.
„То из разних разлога није ишло и сада се Бајден довија да подиђе тим земљама такозваног Трећег света, из чијих су редова најчешће биране несталне чланице Савета, не би ли се неке од њих задовољиле тиме што би постале сталне чланице, али без права вета. Значи, имали би титулу, али не би имали овлашћења“, констатује Јовановић.
И без права вета, такве какве, те нове чланице Савета безбедности могле би да представљају тег у односу на Русију и Кину, сталне чланице које су, како наш саговорник каже, најчешће кочиле западне силе да спроводе своју самовољу.
„И сада би, по замисли Бајдена и његових „тинк-тенкова“, шесторка из земаља Трећег света била једнака у положају, али не и у правима. И били би пресрећни што су постали стални чланови и као такви били подложни утицајима западних чланица Савета, више него ли други. То је отприлке рачун, међутим, шансе за тако нешто нису велике“, сматра наш саговорник.
Изгледи Бајденове администрације да реформише Савет безбедности, по замисли Беле куће, нису изгледи не само због тога што ће Русија и Кина ставити озбиљне примедбе на предлог, већ и зато што је план обелодањен без претходних консултација са осталим чланицама Савета. То, према Јовановићевим речима говори о интересима једне стране да појача свој бројчани положај у телу у односу на друге са правом вета који им нису по вољи.
