У данашњем врлом новом свету Орвел више није фантастика – постао је реалност
© Фото : Из књиге "1984"
Пратите нас
Не питајте писца научне фантастике шта мисли о будућности јер вам се одговор вероватно неће допасти. Будућност може релативно лако да се предвиди, али је мени она јако депресивна па не чуди да многи беже у псеудоисторијске теме и баве се врачевима, змајевима, магијом, каже писац и преводилац Горан Скробоња.
Аутор романа „Накот“, као и „Од шапата до вриска, приче страве и фантастике“, „Шилом у чело, приче фантастике и страве“ и „Блеферског водича за хорор“ за Спутњик истиче да су дела научне фантастике веома незгодна зато што су веома прецизна у оцртавању друштвених околности и стања у коме се свет налази те могу да буду релевантна и после 50-60 па и 100 година.
Орвелова „1984“ – слика данашњице
„Књигу '1984' Џорџа Орвела први пут сам читао са 17-18 година и сада, када сам је преводио, прочитао сам је поново. Остао сам шокиран колико та књига одражава време у коме ми данас живимо. Исто важи и за књигу Невила Шута 'Последња обала' чији превод управо завршавам, класику британске постапокалиптичне прозе, који говори и последњим преживелим људима у Аустралији после нулеарног рата. Они знају да им се ближи смрт и чекају док смртоносна радијација не сиђе на јужну хемисферу. Невил Шут је фантастично приказао егзистенцијалну тескобу људи који знају када ће им доћи крај“, наглашава Скробоња.
Фантастика је одувек била рефлекција стварности. Човек је увек могао да протумачи актуелну ситуацију у окружењу писца кроз његов текст без обзира што је он бизаран, чудан, хороричан, фантастичан, напомиње Скробоња.
Преплитање стварности и фантастике
Драгољуб Игрошанац, уредник сајта „Арт-Анима“ и организатор Фестивала фантастичне књижевности, чије ће девето издање бити одржано 5. и 6. јула у Културном центру „Град“, примећује да изнова и изнова постајемо свесни преплитања реалности и фантастике.
„Сви ти упозоравајући сценарији у фантастици су записани из искустава ранијих епоха, које смо заборавили, а који се циклично понављају после извесног времена те су подударности фантастичних прича и стварности невероватне. Понекад нам стварност донесе мрачна изненађења на која нас је фантастика проницљиво упозоравала. Један од најупечатљивијих примера је епидемија корона вируса на коју упозоравају дела писана пре стотину година у кључу фантастике са описом језивих сцена које могу да задесе човечанство“, каже Игрошанац за Спутњик.
То је и један од аспеката утицаја фантастичне књижевности на друштво и културу, чиме ће се бавити и предстојећи фестивал посвећен овом жанру.
„Научно-технолошка достигнућа увела су нас у неки врли нови свет или неко ново доба. Суочени смо са бројним изазовима у друштву обликованом упитним вредностима и критеријумима. Ту су и сложени политички моменти, економске околности, тензије на глобалном нивоу и ми сада налазимо потребу да новим преиспитивањима граница између искустава стварног и фантастичног некако успоставимо равнотежу у том актуелном тренутку“, сматра Спутњиков саговорник.
Фантастична књижевност популарна међу читаоцима и писцима
© Фото : Спутњику уступио Драгољуб Игрошанац
Он примећује да нам се намеће питање о степену прилагођености људске свести оваквом току техничко-технолошког развоја - можемо ли на адекватан начин, савесним односом према себи, другима и природи пратити тај пут који нам напредак утире:
„Закључци до којих долазимо неретко нас онеспокојавају и генеришу читав низ питања која задиру можда у сфере које нама делују незамисливо у овом тренутку, али чији сценарији нас воде у најмрачније исходе“.
Бег у прошлост и митове
Због тога се и писци и читаоци радије окрећу прошлости – епској фантастици, која је, према речима Горана Скробоње најпопуларнији поджанр фантастике и код нас и у свету, захваљујући, између осталог и серијалима „Господар прстенова“, „Игра престола“ и „Вичер“:
„Многи наши млади и не тако млади писци воле да пишу о измаштаним световима који се заснивају на нашој историји и традицији што је појава у последњих двадесетак година која је довела до успешних издања и серијала, као што је 'Косингас' Александра Тешића“.
Многи наши млади и не тако млади писци воле да пишу о измаштаним световима који се заснивају на нашој историји и традицији
CC0 / Pixabay /
Игрошанац такође код нових генерација писаца примећује тренд коришћења мотива из народног предања и наше културне заоставштине, који се поново оживљавају, обнављају:
„Убаце се неки савремени елементи или се тежи да се дубље истражи то подручје и представи на нов, свеж начин. То је оно што је упадљиво. Такође су присутни наративи из области страве и ужаса, хорор приче и постапокалипса. То елементи који доминирају тренутно на нашем подручју у области фантастике“.
Скробоња истиче да много људи чита и прати фантастику, и све је више писаца који себе проналази у том жанру, а Игрошанац сматра да су популарности фантастике највеше допринели филмови, серије и видео игре који су „згодан медиј за преношење идеја пласираних у књижевним делима кроз атрактивне визуелне приказе“.
Пре 20 година Зоран Живковић је за роман „Библиотека“ добио „Светску награду за фантастику“.
© Фото : Спутњику уступио Драгољуб Игрошанац
Фестивал фантастичне књижевности
Све љубитеље фантастике окупиће 9. Фестивал фантастичне књижевности који ће 5. јула отворити трибина посвећена најмлађим читаоцима и трилогији инспирисаној словенском и српском митологијом „Зеленбабини дарови“ Иване Нешић.
Програм првог дана обухватиће промоцију деветог броја часописа „Књижевна фантастика“ и монографије „Нити у одразу: интерпретативни и поетички погледи на романе Младена Јаковљевића“, као и разговор о великану белгијске фантастике – Жану Реу.
Другог дана биће представљен најдуговечнији српски серијал „Емитор“ у издању Друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ и збирка прича „Авети“ Френсиса М. Крофорда. Најављена је и трибина посвећена Толкину и обележавање 20 година откако је Зоран Живковић за роман „Библиотека“ добио „Светску награду за фантастику“.
