00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
06:56
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Како ће Трампово фаворизовање фосилних горива утицати на зелену економију
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Најтеже тек предстоји: Може ли Трамп добити идеолошки рат
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Неповратни глобални лом: Све дужи ред пред вратима БРИКС – где је ту Србија /видео/

© Marcelo Camargo/ Agência BrasilБРИКС - заставе чланица
БРИКС - заставе чланица - Sputnik Србија, 1920, 24.06.2023
Пратите нас
Огромно интересовање за Петербуршки међународни економски форум упркос силним антируским санкцијама, као и све дужи ред за БРИКС говоре о неповратним глобалним процесима и новонастајућем свету, кажу саговорници Спутњика који сматрају да би и Србија то требало да узме и да размисли о томе да постане придружени члан или барем посматрач у БРИКС.
Адвокат и аналитичар Бранко Павловић види неколико разлога зашто је БРИКС све привлачнији земљама ван колективног Запада, а пре свега чињеницу да се свет кроз разне организације све више умрежава у организације у којима нема Америке – и све функционише.

Предности БРИКС у глобалној прерасподели моћи

„И не само што ту нема уцене него има функционалности, има резона у економском смислу, поготову што сада технолошка способност привреда Кине, Русије, Индије чини Запад готово непотребним“, истиче Павловић и додаје да ако Запад и има неке технолошке предности водеће змеље чланице БРИКС ће га сустићи за три до пет година.
Као још један важан моменат који је одлучујући за интересовање за БРИКС Павловић наводи брзину којом се та организација развија, а то илуструје примером Развојне банке БРИКС-а – пре свамо две три године имала је пласман вредан три милијарде долара, данас је то преко 30 милијарди.
“Кад људи сад то виде, кажу - ако се још више удружимо то ће заиста бити потенцијал где ћемо моћи да се развијамо на начин који Кинези зову вин-вин ситуацијом. Дакле, разлози за интересовање за БРИКС су разни али свакако их треба читати као тежак пораз америчке политике“, сматра Павловић.
Економиста Махмуд Бушатлија напомиње да ако се постави питање опредељења за БРИКС или за колективни Запад треба само размотрити процесе који се дешавају на глобалном тржишту.
“Чињеница је да се од почетка овог века говори о дедоларизацији. Она се први пут помиње кад почињу разговори између Русије, Кине и Индије и први циљ који је ушао и у документа БРИКС јесте дедоларизаицја. Свака годишња скупштина БРИКС доводила је до реафирмације тог става. Дакле, онај ко сад жели да се приближи БРИКС требало би да зна да ће бити у окружењу које избацује долар из употребе. Долар је немогуће избацити из употребе потпуно, Америка ће још ко зна колико времена бити велика економија али више никад неће бити прва и једина”, уверен је Бушатлија.

Србија да размисли о две ствари

Процес дедоларизације је увелико у току, слаже се и Павловић који као још једну предност БРИКС издваја понуду кредита под повољнијим условима од оних које нуде на Западу. Зато сматра да и Србија треба да размисли о приближавању БРИКС.
Србија, образлаже Павловић, треба да уради две ствари: једна је да диверсификује своју трговинску сарадњу а не да буде двотрећински везана за једно тржиште, а то је ЕУ:
“Не зато што је то ЕУ него зато што кад је само један субјект онда делиш судбину његових одлука, па кад реше да се за интерес Америке самоубију и онда оду у рецесију и хаос у годинама које су пред нама, онда и ти трпиш.”
Друга ствар о којој би Србија требало да размисли, по његовом мишљењу, јесте да затражи да постане придружени члан БРИКС, да “седи у соби са новонастајућим светом”, јер у тим односима онда може да развије убрзано своју могућност сарадње са другима и тиме решава један од својих структурних проблема, а то је претерана везаност за једно тржиште.
“Не треба оклевати. Ако француски председник Емануел Макрон каже да би волео да буде на самиту БРИКС зашто то не би била Србија која је неупоредиво у бољим односима са тим државама а притом баштини несврстаност. Јер заправо идеја активне мирољубиве коегзистенције своју пуну афирмацију доживљава управо у БРИКС-у. Управо у том настајању мултиполарног света мислим да бисмо ми у некој форми били добродошли у окружењимакао што је БРИКС”, сугерише Павловић.

Све ће ићи много брже него што мисле на Западу

Бушатлија дотле сматра да је за Србију довољно да у БРИКС буде посматрач.
“За нас је императив да радимо са много земаља јер ми смо сада европска колонија. И Европа нема никакве потребе да нас уведе у ЕУ јер смо онда једнаки, па онда не могу да нас малтретирају и условљавају као сада. Тога треба да се ослободимо, морамо да себи нађемо нека друга тржишта. Али ми смо ситни и увек ћемо бити ситни за БРИКС. Ми морамо да се концентришемо на билатералу - са свим члановма БРИКС-а можемо се споразумевати али у БРИКС-у највише можемо бити посматрачи. И треба да будемо посматрачи”, оцењује економиста.
Саговорници Спутњика се такође слажу да ће развој и ширење БРИКС-а ићи далеко брже него што се очекује на Западу.
“Под палицом где источне земље кад једном крену са оперативним способностима и концентрацијом енергије у одређеном правцу то се догађа много брже – оно што је за западног човека 15-20 година одмах треба разумети да је 4-5 година. Све ће се догодити веома брзо. Зато Србија не треба да оклева него да што пре отвара нове могућности. Не треба рушити нешто што имаш али свакако треба отварати ново”, саветује Бранко Павловић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала