https://sputnikportal.rs/20230625/energetski-sok-za-zapad-ne-pomaze-reganova-strategija-u-bajdenovo-doba-1157555524.html
Енергетски шок за Запад: Не помаже Реганова стратегија у Бајденово доба
Енергетски шок за Запад: Не помаже Реганова стратегија у Бајденово доба
Sputnik Србија
Први нафтни шок одиграо се 1973. године (и потрајао до пролећа наредне) након скока цене овог енергента са 4 на 12 долара по барелу. Узрокован је обуставом... 25.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-25T22:33+0200
2023-06-25T22:33+0200
2023-06-25T22:33+0200
свет
свет
емисија „пророк“
анализе и мишљења
енергенти
роналд реган
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/0e/1129798206_0:184:2984:1863_1920x0_80_0_0_4362654d7cf7e2395d54915d2b945f7a.jpg
Уз овај политички разлог или изговор, постојали су и економски мотиви. Наиме, власти САД су интервенционистичким мерама упорно штитиле домаће произвођаче, повећавајући њихову тржишну конкурентност, док су остали (пре свих блискоисточне земље и Венецуела) били принуђени да конкурентност одржавају ниском ценом.Ричард Никсон је једном поменуо: „Нафта без тржишта не значи за земљу много!“. Ниска цена значила је за произвођаче и мање буџетске приходе, што је амбициозно планиране развојне пројекте одлагало у недоглед (у процесу деколонизације, обнове државности или осамостаљивања, широм света се желело брзо решавање нагомиланих проблема, од изградње мреже примарне здравствене заштите, преко осигуравања приступа образовању широкој популацији, до стварања неопходне инфраструктуре). Уследила је велика економска криза са последицама које су се осећале годинама.Кад нафтни шок уздрма светДруги нафтни шок 1979. године изазван дешавањима у Ирану последице је учинио горим. Међутим, оно што се касније испоставило кључним, било је америчко одустајање од бретонвудског модела – долар више није имао „златну резерву“. Вредност долара постајала је све мања, а његово штампање и упумпавање у систем постало је важан инструмент регулисања глобалних финансијских токова.Уз друге предузимане мере, од војних интервенција до политичких и економских санкција, САД су дугорочно постале кључни актер на глобалном тржишту, амортизујући удар из седамдесетих година. Планирани приходи земаља произвођача након „почетних успеха“ постајали су релативно мањи, за неке је уместо богатства поседовање нафте постало проклетство, узрок унутрашње дестабилизације и политичких превирања. Изузимајући заливске петромонархије, ко је још дугорочно ту профитирао?Испоставило се, такође, према једној школи мишљења, да је овакав приступ допринео хладноратовској победи. Са једне стране, совјетска економија наставила је да функционише ослањајући се на јефтине енергенте. Већ до краја осамдесетих година то је довело до све већих диспаритета, па је све скупље западне робе требало плаћати све већом количном јефтиних производа из „комунистичког лагера“.Илустративно, ако је пре нафтног шока један комплексни машински систем из европских држава у источном блоку плаћан ценом еквивалентој сто кубика дрвне грађе, деценију касније то је износило пет пута више. Јер, са друге стране, америчка и посебно европске економије морале су да се прилагоде новим околностима и раду у условима високих цена енергената, што их је мотивисало да више улажу у науку, осмишљавају нове технологије и убрзају сопствени развој.Тиме је индукован „технолошки скок“ у односу на социјалистичке земље, већ десет година касније на глобалном тржишту западни понуђачи наступали су са софистициранијим производима. Док је у том погледу совјетска економија стагнирала или споро напредовала, у САД се одигравала технолошка револуција. Док је ослањање на јефтине ресурсе и колотечину централног планирања постало главна карактеристика на истоку, непрестано тражење нових решења и све већи број патената постали су обележја запада.Сличност са текућим покушајем организовања зелене транзиције и смањивања зависности од руских енергената постоји. Скок цена сирове нафте и природног гаса „уводи у игру“ најпре течни нафтни гас, а затим све више и обимније до сада прескупе „зелене изворе“, па чак и водоник.Победити Русију – нереалноЗахваљујући динамичном технолошком развоју, који ће поново бити индукован високим ценама енергената и прилагођвањем новим условима, западне економије постајаће конкурентније и тако сачувати свој примат у глобалној равни. Ем ће краткорочно смањити зависност од Русије и тако релативизовати приходе геополитичког изазивача, ем ће дугорочно довести до понављања слике с краја осамдесетих година.Колико је овакав расплет реалан? Све су прилике – мало!Прво, на развој ситуације осамдесетих година утицао је већи број индикатора, а међу њима поготово и „потрошеност идеологије“ у Совјетском Савезу. Овај политички проблем узроковао је „непрестано кретање по кружници“ и „враћање на полазну тачку“, јер иако је постојала свест о недостацима централног планирања економских токова, није се уопште назирало решење. Тек ће то учинити Ђијанг Цемин, али у Кини, за Совјетски Савез то ће бити касно, прекасно.Друго, технолошки скок могао се планирати унутар система базираног на реалној економији. Данас је систем базиран на шпекулацијама, реална економија се у међувремену „преселила“ у незападни део света. Уз то, степен инвестирања у иновације и патенте у земљама БРИКС такође је огроман, према садашњим покзатељима оне ће моћи да парирају у догледној будућности и када се говори о течном нафтном гасу, зеленој енергији и водонику.Притом, остаће им и јефтинији угљоводоници за њихову међусобну размену и увећавање реалне економије.Реганова стратегија данас непримењиваЗбог тога, стара стратегија примењивана за мандата Ронадла Регана биће слабо употребљива или неупотребљива. Чини се да је разлог за овакав приступ идентичан, али се све остало разликује.Свет више није исти као пре пола века. Зато се и ово брзо и једнострано одрицање од стабилног снабдеавача енергентима показује као кобна грешка, која се одражава на пад конкурентности и деиндустријализацију европске, а последично и америчке кономије. Пад, који се касније неће моћи компензовати технолошким скоком и стварањем нових глобалних диспаритета.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
свет, емисија „пророк“, анализе и мишљења, енергенти, роналд реган
свет, емисија „пророк“, анализе и мишљења, енергенти, роналд реган
Енергетски шок за Запад: Не помаже Реганова стратегија у Бајденово доба
Први нафтни шок одиграо се 1973. године (и потрајао до пролећа наредне) након скока цене овог енергента са 4 на 12 долара по барелу. Узрокован је обуставом испоруке од стране чланица ОПЕК – а западним земљама због њихове подршке Израелу у чувеном Јомкипурском рату.
Уз овај политички разлог или изговор, постојали су и економски мотиви. Наиме, власти САД су интервенционистичким мерама упорно штитиле домаће произвођаче, повећавајући њихову тржишну конкурентност, док су остали (пре свих блискоисточне земље и Венецуела) били принуђени да конкурентност одржавају ниском ценом.
Ричард Никсон је једном поменуо: „Нафта без тржишта не значи за земљу много!“. Ниска цена значила је за произвођаче и мање буџетске приходе, што је амбициозно планиране развојне пројекте одлагало у недоглед (у процесу деколонизације, обнове државности или осамостаљивања, широм света се желело брзо решавање нагомиланих проблема, од изградње мреже примарне здравствене заштите, преко осигуравања приступа образовању широкој популацији, до стварања неопходне инфраструктуре). Уследила је велика економска криза са последицама које су се осећале годинама.
Кад нафтни шок уздрма свет
Други нафтни шок 1979. године изазван дешавањима у Ирану последице је учинио горим. Међутим, оно што се касније испоставило кључним, било је америчко одустајање од бретонвудског модела – долар више није имао „златну резерву“. Вредност долара постајала је све мања, а његово штампање и упумпавање у систем постало је важан инструмент регулисања глобалних финансијских токова.
Уз друге предузимане мере, од војних интервенција до политичких и економских санкција, САД су дугорочно постале кључни актер на глобалном тржишту, амортизујући удар из седамдесетих година. Планирани приходи земаља произвођача након „почетних успеха“ постајали су релативно мањи, за неке је уместо богатства поседовање нафте постало проклетство, узрок унутрашње дестабилизације и политичких превирања. Изузимајући заливске петромонархије, ко је још дугорочно ту профитирао?
Испоставило се, такође, према једној школи мишљења, да је овакав приступ допринео хладноратовској победи. Са једне стране, совјетска економија наставила је да функционише ослањајући се на јефтине енергенте. Већ до краја осамдесетих година то је довело до све већих диспаритета, па је све скупље западне робе требало плаћати све већом количном јефтиних производа из „комунистичког лагера“.
Илустративно, ако је пре нафтног шока један комплексни машински систем из европских држава у источном блоку плаћан ценом еквивалентој сто кубика дрвне грађе, деценију касније то је износило пет пута више. Јер, са друге стране, америчка и посебно европске економије морале су да се прилагоде новим околностима и раду у условима високих цена енергената, што их је мотивисало да више улажу у науку, осмишљавају нове технологије и убрзају сопствени развој.
Тиме је индукован „технолошки скок“ у односу на социјалистичке земље, већ десет година касније на глобалном тржишту западни понуђачи наступали су са софистициранијим производима. Док је у том погледу совјетска економија стагнирала или споро напредовала, у САД се одигравала технолошка револуција. Док је ослањање на јефтине ресурсе и колотечину централног планирања постало главна карактеристика на истоку, непрестано тражење нових решења и све већи број патената постали су обележја запада.
Сличност са текућим покушајем организовања зелене транзиције и смањивања зависности од руских енергената постоји. Скок цена сирове нафте и природног гаса „уводи у игру“ најпре течни нафтни гас, а затим све више и обимније до сада прескупе „зелене изворе“, па чак и водоник.
Победити Русију – нереално
Захваљујући динамичном технолошком развоју, који ће поново бити индукован високим ценама енергената и прилагођвањем новим условима, западне економије постајаће конкурентније и тако сачувати свој примат у глобалној равни. Ем ће краткорочно смањити зависност од Русије и тако релативизовати приходе геополитичког изазивача, ем ће дугорочно довести до понављања слике с краја осамдесетих година.
Колико је овакав расплет реалан? Све су прилике – мало!
Прво, на развој ситуације осамдесетих година утицао је већи број индикатора, а међу њима поготово и „потрошеност идеологије“ у Совјетском Савезу. Овај политички проблем узроковао је „непрестано кретање по кружници“ и „враћање на полазну тачку“, јер иако је постојала свест о недостацима централног планирања економских токова, није се уопште назирало решење. Тек ће то учинити Ђијанг Цемин, али у Кини, за Совјетски Савез то ће бити касно, прекасно.
„Потрошеност идеологије“ данас се детектује управо у западном делу света, а не у незападном. „Непрестано кретање по кружници“ и „враћање на полазну тачку“ манифестује се безобалним штампањем долара зарад спашавања банкарског сектора, решење се уопште не назире. Ово је пре свега политички проблем, тиче се темеља на којима је изграђена матрица.
Друго, технолошки скок могао се планирати унутар система базираног на реалној економији. Данас је систем базиран на шпекулацијама, реална економија се у међувремену „преселила“ у незападни део света. Уз то, степен инвестирања у иновације и патенте у земљама БРИКС такође је огроман, према садашњим покзатељима оне ће моћи да парирају у догледној будућности и када се говори о течном нафтном гасу, зеленој енергији и водонику.
Притом, остаће им и јефтинији угљоводоници за њихову међусобну размену и увећавање реалне економије.
Треће, „употреба“ нафтног шока као „хладноратовског оружја“ могла се организовати у биполарном поретку, када су постојала два блока чије је „понашање“ било лакше предвиђати. Данас је свет мултиполаран, са огромним бројем актера који утичу на (макро)регионалну безбедност у разним (критичним) деловима света, те је њихово „понашање“ крајње непредвидиво. Дугорочне прогнозе до те мере су непоуздане, да оне више представљају клађење, него пројектовање могућих исхода.
Реганова стратегија данас непримењива
Због тога, стара стратегија примењивана за мандата Ронадла Регана биће слабо употребљива или неупотребљива. Чини се да је разлог за овакав приступ идентичан, али се све остало разликује.
Свет више није исти као пре пола века. Зато се и ово брзо и једнострано одрицање од стабилног снабдеавача енергентима показује као кобна грешка, која се одражава на пад конкурентности и деиндустријализацију европске, а последично и америчке кономије. Пад, који се касније неће моћи компензовати технолошким скоком и стварањем нових глобалних диспаритета.
