00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

На Балкану има историје испод сваког камена и о сваком човеку може да се напише прича /видео/

© Фото : Спутњик видеоЕнес Халиловић
Енес Халиловић - Sputnik Србија, 1920, 02.07.2023
Пратите нас
На Балкану су написане неке од најважнијих књига света, њега запљускују културе, на њега се наслањају језици, народи, традиције... То је место где је историја испод сваког камена и где о сваком човеку може да се напише прича, каже добитник „Велике награде Иво Андрић“ Енес Халиловић.
Ово угледно признање новопазарском песнику припало је за збирку „Секвоја“, поетску књигу за коју је већ добио награде „Петар Кочић“ и „Заплањски Орфеј“. Признање са именом нашег нобеловца уручено му је пре неколико дана на свечаности у Андрићграду.
„Језик је дар божији дат људима, и говорити значи истовремено и мислити. Говорити, самим тим и писати, значи подстицати мишљење, а певати — то је вероватно још неки знак, нешто што има дубље значење, будући да је везано за емоцију. Човек може да говори данима, али није баш сваког дана расположен да пева: кад би то радио свакодневно не би био озбиљан. Што би рекао Чеслав Милош – песме је лепо писати ретко и нерадо. Зато ми песници чекамо тај дан који је за поезију“, каже за Спутњик Енес Халиловић.
Добитник награда „Бранко Миљковић“, „Ђура Јакшић“, „Стеван Сремац“, „Меша Селимовић“, аутор књига „Ако дуго гледаш у понор“ и „Зидови“ по којима су рађене позоришне представе, сећајући се почетака открива из које потребе је настао први стих — његова прва реч.

„Ја сам ја, али нећу да инсистирам“

„Мој почетак се десио априла 1992. године, почео сам да пишем поезију још као дечак, од 15 година. Сећам се прве речи коју сам записао — била је то реч ‘ја’. А прва песма коју ћу објавити са 16. година имала је наслов ‘Ја сам ја, али нећу да инсистирам’. И ту је дакле била реч ‘ја’. Можда сам почео да пишем из жеље да покажем да ја постојим на овом свету, што би рекао Љермонтов ‘песник када виче не више ради вас него ради себе’. Некако се то уклапа у ово моје ‘ја’. Од те прве песме ево већ тридесет година ја се осећам као песник, надам се да то и јесам и волим што ми је дата та судбина. Литература још није дошла до свог лимита, многе друге ствари јесу, свет се уморио од многих појмова чак и од неких уметности. А књижевност није исцрпљена. И ми још увек имамо шта да кажемо“.

Најважније да имамо једни другима шта да испричамо

Иако су његове књига својеврсно поетско путовање по различитим пределима и вековима, Халиловић каже да ипак има нечега важног и у географији, у месту одакле песник потиче.
© Sputnik / Дејан СимићЕмир Кустурица и Енес Халиловић у Андрићграду
Емир Кустурица и Енес Халиловић у Андрићграду - Sputnik Србија, 1920, 02.07.2023
Емир Кустурица и Енес Халиловић у Андрићграду
„Не знам да ли бих писао овако да сам рођен на Мадагаскару, на Гренланду или у Финској, али је сигурно да ту где јесмо можемо да видимо и љубав и истину и заблуду. Завичај веома често обликује многе од нас и те прве слике из детињства, породица, први кораци и импресије, када гледаш и земљу и небо — све је то некако уткано у тебе. Све што сам видео је било важно. И још нешто о мом крају, новопазарском, али и о Балкану: на Балкану су написане неке од најважнијих књига света, њега запљускују културе, на њега се наслањају језици, народи, традиције, разумевања, неразумевања... То је место великих парадокса, истина и заблуда, и чини ми се испод сваког камена је историја и о сваком човеку може да се напише прича. Доле од Јонског мора горе до Трста, од Дунава до Јадрана — људи стално нешто разговарају, убеђују једни друге у нешто, тај контакт, реч, увек постоји. И то ври, од тржнице до тржнице, од града до града, од човека до човека, од уха до уха, увек се нешто прича, нешто се дешава. Ћамил Сијарић каже да је на овом свету најважније да имамо једни другима шта да испричамо.
Цео интервју са Енесом Халиловићем погледајте у видео прилогу:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала