https://sputnikportal.rs/20230704/freske-bogorodice-ljeviske-i-tkanine-inspirisane-srpskim-srednjovekovnim-ornamentima-marija-jakovljevic-1158067464.html
Фреске Богородице Љевишке и тканине инспирисане српским средњовековним орнаментима /фото/
Фреске Богородице Љевишке и тканине инспирисане српским средњовековним орнаментима /фото/
Sputnik Србија
Изложба „Фреске Богородице Љевишке и тканине инспирисане српским средњовековним орнаментима“ аутора Бојана Поповића биће отворена 7. јула у Палати тврђаве... 04.07.2023, Sputnik Србија
2023-07-04T19:12+0200
2023-07-04T19:12+0200
2023-07-04T19:12+0200
култура
култура
култура – вести
изложба
голубац
богородица љевишка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/04/1158066710_0:0:1276:719_1920x0_80_0_0_7c76490bf9a1c4d0f8f97bc735e16527.png
Први део изложбе обухвата детаље живописа саборне цркве у Призрену, Богородице Љевишке – 41 копију фресака које су урадили Зденка и Бранислав Живковић.Богат избор тема живописа одређен је величином храма, као и временом настанка сликарства пошто је период од 1310. до 1313. године време наративног стила у којем је владала тежња ка детаљном илустровању текста.Од Христа Пантократора до стојећих фигураДинамична слика, јаких светло тамних односа, остварена је урадионицичији је протомајстор поменут у натпису у припрати храма.Михаило, син Евтихијев, презименом Астрапа, наведеним у Љевишкој, био је сликар чији се рад са сигурношћу може пратити од Богородице Перивлепте у Охриду, да би за краља Милутина сваке сезоне, а некада и за више сезона,осликавао по храм.Копије малог формата сликарства из Богородице Љевишке, а које су израдили Зденка и Бранислав Живковић, за циљ имају пренос ликовности, преко мотива које се често не запажају на сценама.У комплетном опусу од 148 копија малог формата забележено је сликарство и по вертикали храма - од Христа Пантократора до зоне стојећих фигура, као и по хоризонтали - од олтара до учених тема спољне припрате.Рукотворине инспирисане средњовековним орнаментимаДруги део изложбе посвећен је рукотворинама Милице Мишић, НадеРадетић и ДраганеЋирковић које су биле инспирисане средњовековним женским властелинским костимима, затим орнаментима са средњовековних српских фресака, митологијом Голубачке тврђаве и тогдела Дунава, као и фолклорним елементима Источне Србије.Милица Мишић израдила шалове од памука, свиле и вуне налазећи инспирацију на костимима средњовековних српских владарки - царице Јелене, краљице Јелене Анжујске, краљице Каталине, краљице Симониде и кнегиње Милице Хребељановић.Драгана Ћирковић је осликала свилене мараме инспирисана, такође костимима средњовековних владарки, затим орнаментима са средњовековних фресака, посебне Богородице Љевишке, а један сет марама прича посебну причу о русалкама, воденим и шумским вилама које, по легендама, живе у Дунаву око тврђаве Голубац.Нада Радетић је извезла свадбарске пешкире и надстољњаке користећи шеме са фолклорним мотивима са народних ношњи, а посебно шеме које је прикупио Владислав Тителбах и објавио 1896. године. Један сет надстољнака садржи средњовековне мотиве као што је љиљан.Изложба ће бити отворена до децембра.
https://sputnikportal.rs/20230614/srpske-freske-u-gotskom-manastiru-sakralno-nasledje-srba-u-madjarskoj-simbol-duhovnosti-i-trajanja-marija-jakovljevic-1157204579.html
голубац
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, култура – вести, изложба, голубац, богородица љевишка
култура, култура – вести, изложба, голубац, богородица љевишка
Фреске Богородице Љевишке и тканине инспирисане српским средњовековним орнаментима /фото/
Изложба „Фреске Богородице Љевишке и тканине инспирисане српским средњовековним орнаментима“ аутора Бојана Поповића биће отворена 7. јула у Палати тврђаве Голубац.
Први део изложбе обухвата детаље живописа саборне цркве у Призрену, Богородице Љевишке – 41 копију фресака које су урадили Зденка и Бранислав Живковић.
Богат избор тема живописа одређен је величином храма, као и временом настанка сликарства пошто је период од 1310. до 1313. године време наративног стила у којем је владала тежња ка детаљном илустровању текста.
Од Христа Пантократора до стојећих фигура
Динамична слика, јаких светло тамних односа, остварена је урадионицичији је протомајстор поменут у натпису у припрати храма.
Михаило, син Евтихијев, презименом Астрапа, наведеним у Љевишкој, био је сликар чији се рад са сигурношћу може пратити од Богородице Перивлепте у Охриду, да би за краља Милутина сваке сезоне, а некада и за више сезона,осликавао по храм.
Копије малог формата сликарства из Богородице Љевишке, а које су израдили Зденка и Бранислав Живковић, за циљ имају пренос ликовности, преко мотива које се често не запажају на сценама.
У комплетном опусу од 148 копија малог формата забележено је сликарство и по вертикали храма - од Христа Пантократора до зоне стојећих фигура, као и по хоризонтали - од олтара до учених тема спољне припрате.
Рукотворине инспирисане средњовековним орнаментима
Други део изложбе посвећен је рукотворинама Милице Мишић, НадеРадетић и ДраганеЋирковић које су биле инспирисане средњовековним женским властелинским костимима, затим орнаментима са средњовековних српских фресака, митологијом Голубачке тврђаве и тогдела Дунава, као и фолклорним елементима Источне Србије.
Милица Мишић израдила шалове од памука, свиле и вуне налазећи инспирацију на костимима средњовековних српских владарки - царице Јелене, краљице Јелене Анжујске, краљице Каталине, краљице Симониде и кнегиње Милице Хребељановић.
Драгана Ћирковић је осликала свилене мараме инспирисана, такође костимима средњовековних владарки, затим орнаментима са средњовековних фресака, посебне Богородице Љевишке, а један сет марама прича посебну причу о русалкама, воденим и шумским вилама које, по легендама, живе у Дунаву око тврђаве Голубац.
Нада Радетић је извезла свадбарске пешкире и надстољњаке користећи шеме са фолклорним мотивима са народних ношњи, а посебно шеме које је прикупио Владислав Тителбах и објавио 1896. године. Један сет надстољнака садржи средњовековне мотиве као што је љиљан.
Изложба ће бити отворена до децембра.
