- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Време је у прошлости спорије текло: Научници верују да имају доказ

CC0 / Pixabay / Велики прасак — илустрација
Велики прасак — илустрација - Sputnik Србија, 1920, 04.07.2023
Пратите нас
Због чудног ефекта који брзина има на проток времена, догађаји у најранијим периодима космоса одигравали су се пет пута спорије него данас.
Астрономи су посматрали ефекат дилатације времена у далеким деловима свемира, што је први пут да је чудан ефекат, који је Алберт Ајнштајн предвидео пре више од 100 година, примећен у раном космосу.
Догађаји су се дешавали пет пута спорије када је универзум био стар тек милијарду година – десети део његове тренутне старости – због начина на који ширење космоса „растеже“ проток времена.
„Враћајући се у време када је универзум био стар тек милијарду година, видимо да је време текло пет пута спорије. Да сте били присутни, у младом космосу, једна секунда би се чинила као једна секунда, али из наше перспективе, више од 12 милијарди година касније, то рано време чини се да се вуче“, објашњава Џералд Луис, професор астрофизике са Универзитета у Сиднеју.
Према Ајнштајновој теорији опште релативности, астрономи би требало да виде древне космичке догађаје спорије него модерне. Ефекат, познат и као дилатација времена, дешава се због ширења универзума, баш како је Ајнштајн објаснио 1915. године.
Једна од последица ширења космоса јесте што се и светлост док путује „растеже“. Ширење свемира, односно простора, утиче и на време – други параметар у просторно-временском континууму.
Астрономи су раније видели успорене експлозије звезда, које су се дешавале упола спорије него на шта су навикли. Али покушаји да се посматра дилатација времена у раном космосу, тако што се посматрају екстремно бљештаве далеке галаксије – квазари, нису дали резултате.
Међутим, Луис и његов колега др Брендон Бруер са Универзитета у Окланду спровели су детаљну статистичку анализу 190 квазара који су посматрани током протекле две деценије и утврдили да су се космичка дешавања заиста одигравала много спорије у најранијем космосу.
Астроном са аустралијског Националног универзитета у Канбери, професор Брајан Шмит, који је добио Нобелову награду за физику 2011. за откривање убрзаног ширења универзума, навео је да су напори његових колега несумњиво одагнали раније бриге да се дилатација времена другачије одиграва у квазарима, преноси РТС.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала